Ron Džeremi da mu pozavidi. Lik koji jebe, ne vadi. Pouzdan, nevine face, i bez ijednog muškog hormona, da ne kažem testosterona, idealan prijatelj fantastičnog medenjaka, koji, s vremena na vreme traži utehu u "svom najboljem prijatelju", kako se on inače predstavlja. Naivan, ravnodušan, i pre svega nezainteresovan za ženski pol, dobija ključ koji otvara mnogo više od običnog dečka. Tu je kada joj treba rame za plakanje, mišljenje o novom donjem vešu, ili depilacija prepona. Postepeno osvaja teritoriju, i postaje nezamenjiv za ribu na koju se nameračio. Dok je ne opšti. A onda prelazi na novu žrtvu.
Sale: E Majo... moram nešto da ti priznam...znaš, ja i nisam baš gej... Maja: Šta? Ne kapiram?! Sale: Pa...nisam nikako... Maja: Kako nisi? Seljačino! A verovala sam ti! Čak sam ti i pušila kad te je ostavio dečko!!! Sale: Heheee...
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom. Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu? - Ne, idem na posao. - Gde radiš to? - U banci. - Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit.. - Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte. - Čekaj bre, šta si ti tamo? - Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Američki student - Da izlazi sa najzgodnijom ribom, tačnije glavnom čirlidersicom i da bude u univerzitetskom timu američkog fudbala Afrički student - Da jede Ruski student - Da bude kao američki student Kineski student - Da bude makar malo drugačiji od drugih Japanski student - Da nije toliko savršen i tačan Njemački student – Da ne mora da uči cijeli život kako ih zbog Hitlera mrzi cijeli svijet Bosanski student – Da završi fakultet i dokaže da oni vicevi nisu istiniti Crnogorski student – Da završi u Beogradu kao i njegovi rođaci koji su završili fakultet Slovenački student – Da nije toliki šupak Srpski student – Da ima sjutra 200 dinara za pivo
A svi uglavnom sanjaju da studiraju sto godina i da vode studentski život, samo kad bi imali para.
Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.
Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno? Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna? Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?
