Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Nema ga na mapama, sonarima, izohipsama, zmajevom radaru, a njegovo postojanje nije zabeleženo ni u arhivu mađarske privredne komore. Tamo se održava festival vračeva rumunske magije i matori Cincari trguju decom i violinama, a vremešne mađarice harmonikama bude duh Janoša Hunjadija. Tamo ciganski gudački kvartet danonoćno cvili Bramsom i Listom, pognute glave na nepreglednoj ravnici, a na svadbama i sahranama igre su jednako vatrene, a noći brze i kratke.
Hoćeš da stigneš dotle? Nećeš. Praktično ne postoji. Stani, poslušaj malo. Čuješ li? Ni Rusini ne znaju gde je.
Sudeći po definicijama, stvorenje koje ne može da piša, gleda TV, izjavi ljubav, jebe, jede, hoda ili razgovara, a da pritom nema nezadrživu potrebu da u to trpa gradivo.
- E, znaš ona koleginica što sam ti juče pričao? - Da? - Mislio sam da je pozovem večeras da izađemo i to... - Je l bi je malo na horizontalu,a?...Da joj sračunaš logaritme, a a a?! - Šta ti je? - Joj, joj, pa da ti malo dođe, da ti pregleda ortocentar hjohjohjo! - E, de ste, šta ima? - Evo, ništa. - Evo, ništa, kolega bi večeras da demonstrira temperatursko ponašanje mašina alatki pri nestacionarnim termičkim uslovima! (svi)Hjohjohjo...hjohjo...uslovima...Hjohjo, ta ti je dobra hjohjo! - Dobra na kvadrat!
Jako fin i kulturan čovjek. Ima lijepe manire. Nikada vas neće uvrijediti, a za njega dame zaista imaju prednost. Bakama u javnom prevozu obavezno ustupa svoje mjesto. Nikada ne parkira kola na mjestima za invalide. Ne preskače ljude u redovima na šalterima. Sluša samo lijepu muziku. Ne psuje i ljude oslovljava sa "vi".
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti. Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“ - „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Sveti Jovan Krstitelj, prvi hipster ikada. Krstio ljude i pre nego što je krštavanje i bilo izmišljeno.
Najpoznatiji po tome što je krstio Isusa i tim činom ga izvukao, ono jeste da je Isus bezgrešan rođen (napravila ga Božja ruka 'mesto kurca) ali to je taj rad. Uveo ga u stado svoje, ovaj Božje, Isusovo stado, čije? Gde je pastir? Koji kurac bre, pobegoše ovce preko brda.
- Ej ti, ti ti, sa dugom kosom, ostavi te pergamente, sazuj nanule i đido 'vamo.
- Šta je bilo dobri čoveče? Šta želiš od mene, samo mirno čitah ove svitke i moljah se Bogu svevišnjem.
- Aj ne njajke nego uđi u vodu, da viš' foru što su mi prodali Filistejci.
- Mir s' tobom dobri čoveče, šta da radim sa . . . :dav: :dav:
- E sad si kršten, tipla trinaest srebrnjaka kod onog na obali i vidimo se. SLEDEĆI!
Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha. Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
