Događaj koji se odigrava u kupatilu za vreme potencijalnog uključivanja česme. Umesto česme proradi tuš,k oji je uključen ostavila osoba koja se prethodno tuširala. Tuš često poprska nesrećnog ukućanina.
- Sad ću na ručak ženo, ček' da operem ruke... (tuš iznenađenje) U jebem ti sunce kalajsano, ko nije isključio tuš!!??
- Ja sam, izvini.
- E ,ponovi li se, na Dunavu ćeš se kupati.!
Konstantna teskoba u grudima koja se stvara rođenjem prvog deteta.
Zadnja napušta dušu.
Slobodan: E, ćao ženo, samo da ti javim da smo stigli u Kovin.
Ljiljana: Kad pre, Bobo? Opet brzo? Pa, je l' ti znaš da si vozio i decu, pička ti materina. Halo, je l' me čuješ?
Slobodan: Ma, čujem te. Nisam hteo baš odmah da se javljam, znaš kakva je Jaca. Evo, pozdravlja te!
Ljiljana: Fala, pozdrav... :okreće se prema svekrvi: Šta ti hoćeš stara?
Baka Zlatija: El stigli?
Ljiljana: Jesu, mamo, jesu, pomeri se, opet ćeš da se sapleteš na kablove... E, je l' me čuješ? Kako su deca?
Slobodan: Dobro smo stigli, dobro. Evo već tetka postavlja da se jede. Ijao da vidiš kakve je ćufte napravila.
Ljiljana: Pitam te za decu, jebe mi se za ćufte!
Slobodan: Au, a da vidiš tek kolač kakav je napravila. A taman mi se jede slatko.
Ljiljana: Ti stvarno hoćeš da te kaznim. Znaš da mi nije teško da stavim katanac na pič...
Slobodan: Ćera ti je već šmugnula sa nekim! A sinovi su na terasi i opet se smeju bez razloga. Eto.
Ljiljana: Slobodane, koliko puta sam ti rekla...
Tetka Jaca: Eeeee, ćaoooo, pa gde si ti mila, šta ima? Kako si?
Ljiljana: Eeej, ćao. Nema ništa. Kako ste Vi?
Tetka Jaca: Evo, super smo. Lepo su stigli, malopre popili kafu i pušili neke cigare sa ukusom borovnice. Znaš kako su dobre. Sad ćemo i da jedemo.
Ljliljana: Znala sam! Cccc... Ništa, ajd' da ne gorimo više žicu. Budite pozdravljeni. Ajdee, ćaooo... Eee, daj mi začas ovog mog.
Slobodan: Kaži, srce moje.
Ljiljana: < hvata telefonsku slušalicu kao mikrofon > *A sad mi daj njen broj da 'mesto tebe jaaaa raskinem sa njoooooom...*
Slobodan: Opaaa, vidim ni tebi nije loše.
Laseri su bili kul kad sam bio klinac i kada su proizvodili pćiju zvuke i rupe u stormtruperima. Danas su kul koliko i stric mašinski inženjer - ima poneku dobru foru, ali ih sve potroši posle tri minuta pa ostaje samo da vrtite prste i čekate da donesu supu i sarmu. Šta će, izgubili su "fantastično" iz "naučno-fantastičnog" i postali alatka: korekcija dioptrije laserom; nišanjenje laserom; spektroskopija laserom. Zev.
Ali, na sreću nam i polzu narodnu, razigranost u LASER vraćaju marketinški magovi i ostali prodavci ajkulinog ulja koji su poslednjih godina u Srbiji, vođeni sveopštim četvrt-kapiranjem toga šta otprilike laseri i laserska tehnologija znače i mogu, pohrlili k laseru kao novom epitetu koji uliva kredibilitet proizvodu i pospešuje debilitet opštenarodni! Da, zaista je sve bolje kada je LASEROM!
Uklanjanje celulita LASEROM!
Odvikavanje od pušenja LASEROM!
Šurim prasiće LASEROM!
Beljenje čmara LASEROM!
Upoznaj singl milfove LASEROM!
Rada Manojlović večeras u Hali sportova LASEROM!
Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.
- Gospodine Grils, hajde što Vam nosim sendviče, pušku, zmijski protivotrov, pribor za čaj, rešo za kuvanje, mrežu-ležaljku, zabavne magazine, erotsku literaturu, priručnike za prepoznavanje jestivih biljaka i insekata, busolu, sekstant, mapu, šator, lutku na naduvavanje sa likom Vaše žene, četkicu za zube, mašinicu za brijanje, i da sa svim tim moram da plivam kroz ista govna i jebem se po istim vukojebinama kao Vi samo s nožem i kanapom, ali zašto mi ne obezbedite neku manju kameru, ovo sranje ko da je rusko, ima bar deset kila, i triput sam se posekao na nju!? I hoću povišicu!!!
- Tegli i ćuti, Bobe. Na birou ih ima hiljade koji bi radili duplo više za upola manje, znaš?
Uzvik ohrabrenja koje uglavnom stariji bebopazitelji upućuju malom detetu koje je upravo overilo beton ili sličnu tvrdu podlogu, a sve u cilju instant odagnavanja straha, skretanja pažnje i prevencije epske dernjave. "Nije ti ništa, dobar si", u ambalaži zvonke pohvale.
:klinac geknuo sa tobogana, prisutni: stariji burazer i askurđel:
- Braavoo, blago dedi. Ništa, ništa. Bravo!
- Deda, šta bravo, jebem ti pejsmejker, vidiš da se ispresavij'o ko svastika!? Simo, kaži nešto!
- 'De bre vidim, levo 23%, desno otvaram samo pred penziju. Tovari brata u kolica, idemo... Bravooo, dedino.
Pojaviše se kompjuteri.
Pojaviše se i CRT monitori (oni što imaju izraženu treću dimenziju, jer je katodna cev korišćena, takođe to je ono što ste mislili da je kompjuter kad ste prvi put otišli u kabinet za informatiku), koji su, sudeći po nekim izvorima, bili radioaktivni, štetni i zračili su kao Černobilj 1986. godine.
Međutim, setio se jedan zaludan Kinez.
U neko doba (1995-2003), mogli su se kupiti takozvani Filteri za CRT monitore, koji su "davali stoprocentnu zaštitu od vaskolikog zračenja, čuvali vid, mozak, potenciju, bubrege i krsta".
Prelepa plavičasta antisepija je činila Laru Kroft još lepšom i njena špicasta buljezgara u rezoluciji 800h600 nije mogla oštetiti vaš očinji vid, niti vas sprečiti da kvalitetno prskate u budućnosti jer je omogućavala savršenu zaštitu od zraka smrti iz monitora koje su Amerikanci posejali da nadoknade ono što osiromašeni uranijum nije uspeo.
Đed - O junače, što činiš?
Unuk - Evo sad ću da hilujem ovog šabana, kripovi ga ubijaju, kad je nubčina.
Đed - A da ti đedo kupi onu zaštitu za taj televizor, video sam ima da se kupi, to zrači, da ne izgubiš vid očinji!
Iliti, život i priključenija mladog iskompleksiranog debelog gmaza.
Prvi kontakt sa nelegalnim supstancama sam imao još devedesdevete, tada šestogodišnjak, kad je stric Fejka pobegao na noć sa Kosova, kao vojnik, da prenese džakove, kako su nama klincima tada rekli, pšenice za koze koje je moj ćale pazario par meseci ranije. Oće kurac. Srušiše ovi iz nato-a most u Bivolju, tetka uvati klince i dođe kod nas na selo. Gelenderi od mosta koknuli osmoro ljudi, pa se jadna uplašila. Njen klinac, Filip, moj idol iz mladosti, posle 2 dana nanjušio pšenicu. U stvari, kurac pšenicu, čista šiptarka, 2 džaka, doneo Fejka. 3 dana nismo on i ja izlazili iz štale, boga pitaj kolko se tu popušilo. E znaš onaj osećaj posle duvke kad si gladan ko fudbaler Zvezde? E, baš tako sam ja počeo da se gojim.
Ništa, zataškala se ta priča nekako.
Onda sam u sedmom osnovne otkrio čari interneta preko telefona. Nabasao na neki čet i tamo blejao nonstop. Imale su posebne sobe i jedino što sam radio je vrbovao ribe (imao jebački nik "Snoop Dogg 1984") navlačio ih u privatne sobe i tamo razvaljivao Slavišu od drkanja. Drko sam po 15 puta na dan. Tad je bilo lakše, nema lepljive, smrdljive, slane sperme, ne moraš da pereš ruke, samo udri dok ne napraviš otvorenu ranu na kožici. Posle ne možeš ni da ga držiš dok pišaš kolko boli, ali to su slatke muke.
Elem, da ne skrećem sa teme, na tom četu upoznam Dajanu iz Bača. Jebeš ti meni majku ako sam ja tad znao šta je i gde je Bač. Kontao sam da je negde u Austrougarskoj, makar zbog njenog akcenta. Da, pričali smo. Trajalo je to mesecima. Prvo smo počeli da šaljemo sms-ove, pa mms-ove, ona meni poslala njenu sliku, ja njoj poslao sliku Miloša Kaličanina, rekla da sam sladak, poslala sliku dojke, nazvao sam je jedno veče, fiksnim, nazvao drugo veče, napravio ogroman račun, ćale mi jebo majku milosnu. Izbaronisao sam je da se zovem Filip, da sam iz Kruševca i da imam bend. Likuša se primila. Imali smo sajber seks svako jebeno veče, telefonom, u to vreme sam i dobio jebenu spermu, pa sam redovno lepio po telefonskom imeniku.
Elem, pozove mene Dajana jedan vikend kod nje. Ja naravno, rekao da imam auto, iskukao od Mimice pare, uzeo kartu i otišao u jebenu Vojvodinu. Tamo na stanici, ona mene čeka. Ja skontam da je ona, nije me lagala, jeste kao na slici, anđeo, divna dojka, krivi zubi. Razmišljam se dal da priđem, il da pobegnem sa stanice, međutim, jebo majku, prvi put u jebenom Novom Sadu, gde da idem koji kurac. Priđem ja i priznam šta i kako. Samo što likuša nije zaplakala od muke kad me je videla. Međutim, ajd, kad sam se već cimao, da kuntam kod nje 2 dana, da ne ispadne da sam svojima samo sjebao kintu.
Ošli mi za jebeni Bač (nedo bog nikome, ja žalim ljude koji žive onde, kakvo govno od mesta, bruka), nigde planine, nigde brda, nigde jebenog brega, PA GDE SE SANKATE PIČKA VAM MATERINA MAĐARSKA BRE??? Nema veze, to veče došli neki njeni ortaci, svi po 5, 6 godina stariji od mene, studenti jebeni, ja mali, debeo, sedim u ćošku, odvaljen posle drugog piva. Priđe ona meni, kaže, jel si radio nekad esid? Naravno da jesam kurvo, zar ti izgledam kao neko ko nije radio esid. E baš sam tako izgledao.
I dan danas računam kao prvi poljubac kad je kartončić prešo sa njenog jezika na moj. I dan danas pamtim kolko mi je jebeno nabreknuo ovaj dole i kako je srce počelo da lupa nenormalno i da mi raste pritisak. Jajašca su mi ovlažila kao da sam ih u Rasinu umočio. Najbolje od svega je što se nisam onesvestio. Esid je bio do jaja. Ostalo je istorija. Otišli smo u njenu sobu, prvi put sam video sisu uživo. Prvi put sam sisao bradavicu, a da nije bila od moje keve. Sve je bilo prvi put. I do jaja je bilo. Osećao sam se kao deki_aod u onoj njegovoj baronskoj priči kad je navodno kresnuo 2 likuše u Novom Sadu.
Nemam više kontakt sa Dajanom. Otišao za jebenu Evropu, a ni dan danas je nisam zaboravio. Ako ima nekoga iz Bača na sajtu ( mukica ), i ako zna Dajanu, plava, ćale joj drži kafić pored kuće, ima dobru sisu i krive zube, neka mi javi, dukate dajem.
Definicija napisana takmičenje Pačija Škola.
Nasušno dugme na tastaturi čija je funkcija da upali scroll lock diodu. Legenda kaže da ima neku praktičnu primenu u Excelu, ali korisnici Excela se već sasvim dobro snalaze i bez njega. Bliži se doba kada će stari dobri Scroll Lock biti zamenjen tasterom :), OMG, lol ili rofl. Svi ćemo ga se sećati, ako ni po čemu drugom, onda bar po tome što je na najizlizanijoj tastaturi ovaj taster uvek izgledao kao da se juče iskrcao sa prekookeanskog broda.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Šuntav, smotaniji od autističnog deteta na partiji američkog fudbala američke koledž lige.
- Izvini, ne znam šta mi je, obično nemam problema što se tiče ovog.
- Pa hoćeš da ja pokušam?
- Neka, evo ga. Nije.
- To ti je peti kondom koji si pocjep'o. Rinfuz dok se nisam ohladila?
- Ekstra. Aj ja ću iza, ne ček', ja ću proći ovuda, možeš malo da se spustiš, aj levo malo, čekaj, stani.
- U kaki si ko da te je hodža pištoljem krstio, lezi dole, sama ću.
Ćirilica. Polako, ali sigurno se opraštamo od nje.
Jebačina. Čist seks, bez preterane predigre i umišljenih osećaja.
-Kako ti sa onim tvojim novim?
-Pa tako...
-Vodate se dva meseca. Jel bilo išta konkretno?
-Misliš na seks...
-A na šta drugo?
-Ja ne nudim, on ne traži. Valjda me poštuje, i tako to.
-Dušo, menjaj ti to dok je vreme. Tebi treba nešto konkretno.
-Misliš na seks?
-I ti misliš na seks.
