Format koji zahteva oh ho ho kolicinu gigabajta na hard disku. Danas svi skidaju fimove u HD formatu i ne zanose se vise dvdripovima i bioskopskim verzijama za koje bi pre par godina dusu djavolu prodali. Za mene je ovo klasicno proseravanje. Gde su oni silni DVD uredjaji koji su se drzali odmah ispod ikone? Skupljaju prasinu? Sad se svi prse sa svojim dual korovima i kvard korovima kurac palac a vrana moze u dupe da im kljune. Jos se gospoda vredja kad im odneses neki film u znj formatu! Juce ja svratio do ortaka da mu odnesem neke filmove, kupio decko komp pa velim da ga obezbedim za neko vreme, a on, ni pet ni ses pita: Je l HD? Ja ga gledam i ne verujem sta mi se desava znajuci da smo do skoro gledali mocne rendzere na VHS-u i igrali segu sa pijace.
Sudeći po kvalitetu dobrog dela prevoda iz raznih filmova i serija, ovo je jedina kvalifikacija potrebna za pravljenje titlova. Većina ima pristojan kvalitet, i može da prodje kod naših baba ili ljudi koji su u školi učili npr. ruski, ali čim se dijalog malo zakomplikuje, mi koji smo prokleti darom da znamo jezik malo više od "Hey, Jimmy" primećujemo kojekakve gluposti, dvostruke negacije i nelogičnosti, da ne pominjem prevodjenje reči kao nešto potpuno deseto
"The only rotation possible is in the horizontal plane."
"Ovo je moguće rotirati samo u horizontalnom avionu."
Ili, moj favorit, prevodjenje engleskih fraza u jednom animiranom filmu s dinosaurusima kao: "O, Isuse!" ili "Device Marijo!". Za neobaveštene, te osobe su (tako kažu) postojale neeeešto posle glavnih aktera filma.
- Budi muško, uvati je za dupe. Ispašćeš pravi Džek. - Nisi ti baš normalan. Aman, može li malo brže da radi ova kasirka? - Ma uvati je za dupe... - Dosadan si. Odjebi! - Vidi samo kakvo dupe ima. Zvini joj cajper. - Ostavi me na miru! - Makar je ovlaš okrzni po guzi, nemoj biti pička. - Jede mi se sladoled. - Pičko! I meni se jede sladoled, od čokolade. - Baš taj.
Jedan od najsurovijih odgovora na pitanje gde se neko nalazi. Upotrebljavaju ga šaljivdžije u pokušaju, ili oni koji nisu baš prijateljski nastrojeni prema osobi za koju su je pitali.
- E, brate, gde je Žile? - Umro, kupaju ga! - Daj ne seri, gde je treba mi! - Ma, ne, ne, ne, ozbiljno, umro, kupaju ga. Posle će da mu seku nokte, pa čarape, cipele....
Vapaj nemoći nakon tineštopričaš-jatigledamusise pregovora, u kojim promoterka uspe da ubedi dotičnog da uzme ponuđeno piće.
Promoterka: Ej ćao. Večeras je promocija... Lik: (odmeravanje) Ne, ne treba, imam već piće. Pro.: Ok... ali večeras je specijalna promocija, cijanid - 200 dinara. Lik: (pogled u dekolte) Uf... ne znam baš... Pro.: (gura epruvetu ispred nosa) 'Ajde samo jednu... Lik: (opet gleda u dekolte) Huh... ah... 'aj može.
Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".
Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.
Noob: Brate, koji ti imaš kompjuter? Geek: AMD Athlon 2 Ghz, 1 GB RAM-a... Noob: Ma brate, koji ti je to Pentium? Geek: Pa... Može se reći da je kao Pentium 4. Noob: Brate, to je sranje, meni će ćale da kupi Pentium 5! Geek: Kako kad Pentium 5 ne postoji? Noob: Šta jedeš govna, ima ga moj brat od strica i to je najbolji kompjuter na svetu! Geek: Zbogom pameti...
Ja, ti i mi. Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara... Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200... Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja... I sada pomnoži. Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika". Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih. ------------------------------------------------------------------- Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
