Svaka četvrta godina od kad se igra Svetsko prvenstvo. U toku tih fudbalskih mesec dana svake prestupne godine, kamara žena dobija manje pažnje od svog golmana, što daje švalerima znatno veće šanse da postignu pogodak.
Još neiskorišćena domaća pretnja koja ima potencijala da zabrine neprijatelja. Par 'iljada napaljenih srpskih tinejdžera je sila koju ne treba shvatiti olako. Odmazda za najljuće neprijatelje kojoj više nije potrebna viza da bi sejala destrukciju.
Vi nama vojsku, mi vama ekskurziju. Vi vaše obučavate, mi našima damo po flajku votke. Vi vašima obećavate slavu, mi našima 5 iz vladanja. Vi vaše kažnjavate, mi naše oslobađamo odgovornosti. Vi vaše motivišete da odu u inostranstvo, naši su motivisani samom pomisli da idu u inostranstvo. Vi vaše plaćate, naši se sami finansiraju.
Evo vam spisak naših srednjoškolaca i znajte da se ne plašimo da ih upotrebimo. Ako nam ne verujete, obratite se Poljskoj, Mađarskoj i Grčkoj.
Najčešći, maltene jedini, razlog komunikacije ove dvojice je prekršaj u saobraćaju s ciljem sankcionisanja istog. Ali čovek može biti umetnik u svemu čime se bavi pa i u traženju odn. nudjenju para...
(Saobraćajac zaustavlja vozilo) ........ Saobraćajac: Dobro veče, gospodine. Vozač: Dobro veče. Saobraćajac: Znate li zašto sam vas zaustavio? Vozač: Pa nisam siguran baš... Saobraćajac: Obišli ste autobus na stanici, na duploj traci i pritom prošli kroz crveno. Vozač: Aha... hm... pa dobro... Saobraćajac: Dajte mi vozačku i registraciju. Vozač: Aha... evRo odmah. Saobraćajac: Molim? Vozač: Ništa, ništa. Saobraćajac: Jel MITO imamo problema u sporazumevanju? Vozač: Ne ne. Nikako. Saobraćajac: Aha... Vidim i da je s vama u kolima vaša lepša GOTOVINA. Dobro veče gospodjice. Gospodjica: Dobro veče. Vozač: Nego, jel možemo nekako da se dogovorimo? Saobraćajac: Znate kako, ja ne primam pare. Ako me ulove odoh u zatvor, pa će mi na selu crkne STOTKA. Nema ko da je hrani osim mene. Moram biti pametan. Vozač: Da da razumem. GLAVA je u pitanju ipak. Saobraćajac: Pa naravno. Nego neki ljudi ne razumeju kad im se kaže. Nekima moram sto EVRA puta da objašnjavam. ........ (sledi davanje 100 evrića i izbegavanje oduzimanja dozvole kao rezultat sporazumevanja)
Hemija. Varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez koje se ne može razviti prava veza. Sve njegove priče, žvake, razvlačenje solaža na gitari, potpisivanje za Čukarički, a kasnije i za Deportivo, neće nadmašiti jednostavni kontakt očima između dvoje pravih ljudi na pravom mestu. Ni njene kratke suknje, izbacivanje poprsja, pozdravi na hodniku i kolutanje očima, neće postići ništa, sem možda podizanja jarbola ispod njegovih pantalona. Sa njom će se osećati kao da čita ono što je Opra u svojoj zadnjoj emisiji preporučila, umesto knjige koja ga zaista interesuje.
Bez žiške, njene priče se neće čuti od Kanzasove balade "Prašina na vetru", koja odzvanja u njegovoj glavi, njena ruka iako topla, činiće se kao ledena flaša BIPovog piva, izvučena sa dna Obodovog zamrzivača, a kada treba da je poljubi, neće osetiti ništa sem guranja jezika u praznu, sterilnu teglu za pakovanje kornišona. Ona će se njegovim fazonima u početku smejati, dok će joj ubrzo postati interesantne, koliko i izvale Šurdinog ujaka, nakon dvesta četrdeset sedmog praćenja serije "Vruć vetar". Vremenom će se udaljavati, jer im je na samom startu nedostajao osnovni element. Kada je on prilikom samo jednog njenog pogleda, srećan kao ciganče kad se popne na traktor, kada shvati suštinu pesme "Otrov" Alisa Kupera, i kada se nakon uzimanja njenog broja, prvi put plaši da pet godina star, deformisan telefon, ne padne na zemlju i izgubi memoriju, e to je jebena žiška.
- Brate, si još sa onom ribom? - Nisam brate, ne mogu nemam žišku za nju. Nisam hteo se foliram... - Ti br'te, ako tako nastaviš, slobodno spakuj alat na tavan, i preseli se na Svetu goru. Kak'e žiške, kak'e pičke materine? Grabi šta ti se nudi!
To vam je osoba koja je diplomu kupila preko e-Bay-a i koja ce iz vasih 5-6 recenica da vam "objasni" ceo vas zivot,njegov smisao,vase mentalno stanje, nazove vas ludakom ili upotrebi terminologiju pshica i tako vas zbuni da ne znate da li vam nesto fali ili vam cestitaju.Obicni psihici svojim ludacima bar tepaju,tetose ih i drze kao malo vode na dlanu jer od njih ipak decu skoluju i ostalo,lecice vas lagano,bez zurbe,temeljno i detaljno nekad cak i u strahu ako znaju da ste bas opasni,dok online psihijatri samo opale svoju dijagnozu u 10-20 recenica, koje kao meci iz Magnuma 44 pogadjaju, jednostavne sadrzine u cilju dobrog razumevanja i instant izlecenja!Najcesce nepozvani daju svoje dijagnoze,neki cak i terapiju prepisuju.
Kako ce online psihici nekog kome je trebalo 5 godina da poludi da izlece za dva minuta i to sa savega 15 recenica?! Sta su bre ti ljudi pusili?!
Kako je Iran sve sem sekularne drzave,njihov recnik slenga bi,za razliku od naseg,bio pun religijsko fanaticnih definicija sa neverovatnim prosekom uspesnosti,Ako bi se I pojavio neko kao sto je autor talentovano_glup,vlasti bi ga odmah pronasle I obesile na gradskom trgu za primer.
Islamska definicija dana (u nasem slobodnom prevodu)
ALAH +27987 -1
ALAH je najveci,on ce pobiti sve bezboznike I nevernike a oni koji umru za njega (citaj zakucaju se automobilom bombom u ambasadu USA) ce cekati vecni raj na nebu.
Dolazi iz normalne porodice. Svi su ga voleli kad je bio klinac. Uredno je završio škole kao prosečan – blago iznadprosečan. Vojsku je odradio bez izbegavanja, zaposlio se čim je odslužio. Nedugo zatim se i oženio, posle čega je došla prva prinova. Radi za prosečnu platu, nikada u životu ništa nije ukrao. Neosuđivan, nije privođen. Kažu da je imao i mana: u srednjoj se par puta potukao, jednom je bežao od kuće. Na faksu je propušio. Međutim, ništa od napisanog ga nije učinilo „dobrim čovekom“.
Tu etiketu ste mu vi prilepili zato što je u svemu manje uspešan od vas, manje zarađuje, žena/devojka mu nije lepa kao vaša, inteligentniji ste od njega, jednostavno ni u čemu vam nije konkurencija.
(Jedan greh „dobrog čoveka“ sam propustio da napišem: imao je neprijavljeni pištolj za kojeg mu nije znala ni žena, ni njen švaler - njegov uspešniji kolega sa posla)
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
