Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastavljali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.
U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakodnevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.
Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.
Срета-Штета
Linkovi na porno sajtovima imaju otprilike istu funkciju kao crvotočina u Star Treku: kad jednom uđeš ne znaš gde ćeš završiti ali je velika verovatnoća da ćeš se naći u veoma bizarnom okruženju u kome neko nekome nešto radi iz nedovoljno jasnih razloga. I još ćeš morati to da platis.
Završio si sa učenjem, malo se samosažaljevao, proganjao devojku koju ne zanimaš i pročitao očenaš pred spavanje i taman ti je ostalo vremena da krunišeš jedan ispunjen dan gledanjem snošaja između sisate plavuše i kuratog crnca, kako poštenom čoveku i priliči. Ali, avaj, godine gledanja pornića,apstinencije i guranja džigerice u radijator su učnili svoje i nijedna plavuša ti više nije dovoljno sisata a nijedan crnac dovoljno kurat.
Hm ali šta je ovo?
"Wanna get laid tonight?Click here!"
Naravno da ne želiš, zaboga to bi bilo previše naporno ali ipak...klik!
I to je to. Zajeb tvog zivota. Gori nego onda kad te je keva uhvatila kako drkaš na sekine slike. Upravo si kliknuo na link na porno sajtu! Retki preživeli pričaju da je najbolje što možeš da uradiš posle ovakve nepromišljenosti da zaliješ komp sa tri kubika betona, ko da je Černobilj. U svakom slučaju ne približavaj mu se..Ali i ovako nema svrhe. Tvoj komp je oboleo od šizofrenije:
redirecting to:www.freesluts.com..
redirecting to:www.freeslutblondes.com..
redirecting to: www.freeslutblondesanddonkeys.com
redirecting to:www.freeslutsblondesanddonkeyswithsomeseriousanomalies.com
redirecitng to:www.vatikan.com
redirecting to:www.srbija.gov.rs
redirecting to:
....prekid slanja
"Zdravo Zemljanine mi dolazimo u mi..
.....nastavak
redirecting to:
još jedan prekid:
warning!Avast found 1200000000 threats. Please kill yourself.
opet nastavak:
redirecting to: www."#$$%.com
I tako posle pola sata čekanja, gomile virusa i mogućeg par puta kucanja pina kreditne kartice konačno ispred sebe vidiš nešto što će zadovoljiti tvoje povećane apetite:
Sisata plavuša u nemogućim pozama sa patuljkom sa slabom bešikom i deformisanim konjem sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom.
Kul. Svet je ponovo normalan.
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Ime kojim se Neša Galija predstavlja kad ide uveče među pičke. U šuškavcu.
Preko dana snima vokalno-instrumentalne solo i refren deonice, bavi se ženom i sitnim decama, jede pečen krompir sa kajmakom, al kad se pojavi u klubu tamo oko ponoći sa svojim pajtosima, u samom jeku ekstatične žuraje, svaka pička ovlaži i šutira se u dupe od uzbuđenja.
Šone kad se namerači, ne možeš da ga odbiješ, pa nek si i Slavica Đukić Dejanović.
-Ćao, mačko, ja sam Šone Lijaga, al pošto si tako mazna i avionski skladna, možeš da me zoveš i Šone Lijaga. Neću mnogo da te brstim, nego popij to govno, pa se uputi k mojemu spačeku kabriju.
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;
- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.
Bolesno strpljivi i optimistični, ali se i dalje nadaju određenim stvarima bez obzira na sve.
- Trgni se malo rođeni, ostavila te pre dve godine.
- Jeste! Ali nada umire poslednja.
- Sutradan se pojebala sa konobarom iz kafića gde ste non stop izlazili.
- Pa?
- Ti čekaš Šešelja.
- Vratiće se...
Svetlane Bojković interneta, ljudi koji ne samo da očekuju da se njihovo pisanije pažljivo pročita, već i da se stvori slika njihove zamišljene veličine koja svojom kucanom onomatopejom želi da nam stavi do znanja da je iza tog teksta suva inteligencija i najkompetentniji kritičar svega živog nakon smrti Džordža Karlina. Dakle ne običan ratnik već PALADIN za tastaturom, čije sveto "hmmm" nas tera da i sami kažemo "hmmm" dok nam njegove reči rasturaju paradigme kojima smo gradili našu ubogu svakodnevnicu.
----"Videćete vi kada krenu da vam traže otisak prsta za svaki program ili sajt na koji se logujete, pa kada izbace skener rožnjače sa nekom vrcavom reklamnom kampanjom, mislite da oni nemaju nameru da vas prate ceo dan i da znaju svaki vaš korak, hmmmmmm zapitajmo se."
----------- "Alo bre paoru retardirani, ti stvarno misliš da njih boli kurac koliko si ti galona sperme iscedio na Niki Bens ove nedelje?"
------------------------ "NIJE BENS NEGO BENZ."
Nobles pičkica.
-Skidaj te patike od milijun evra.
-A nemojte molim vas debeli stariji ciganine, moj tata je..
-SAOROMABABOBABO!
-Evo,evo!
-Ha, kakav noblica. Sad ću ih obuti i pravac kući na seks sa članovima svoje porodice.
Pisano za takmičenje.
Teniski "slengovi" za *smanji s drogom čoveče*.
Niko nije dokazao al' ja kad kažem...
- Nadala muči povreda kolena!
Iza zatvorenih vrata
- Gospodine Nadal, pozitivni ste na neke droge! Šta ćemo? Ipak ste vi prvi čovek na listi!
- Šta? Ko? Nisam pio konjsku spermu! Ko vam je rekao?
- Ajd malo da odmoriš zbog kolena i nama iz antidoping komisije po jedan sedmodnevni Dubai!
- Kol'ko?
- Jedno tri meseca!
- Aj' može, taman sam planir'o da udaram temelj za štalu na Maljorci!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Novak propušta Madrid!
Iza zatvorenih vrata
- Dobar dan mister Đoković N0L1!
- Pomaže Bog!
- Šta kaeš?
- Pomaže Bog kasam reko!
- Postoje sumnje da srčete neke preparate preko srkalice u hiperbaričnoj komori kad se izjednače pritisci i naše aparature ne mogu da izmere te droze, al znamo da si lud od droge jer posle šest sati trčiš k'o izludio jebo te ćaćin ćaća!
- Hahahhahah....ja sam Supersrbin, a mi imamo snage! Srbija majka! Srbija do Tokija preko Milvokija! Daj 'vamo telefon da ti se potpišem ovim markerom na taj tačskrin!
- Gospodine Đoković, ajd da ne komplikujemo! Šta kaeš da malo odmoriš od tenisa, koju sedmicu, jebiga brate, kad bi ti zamrznuli krv i prodavali k'o tabletice moremo dve Holandije da nadrogiramo!
- Ajde važi, odmoriću malo, piši povreda šake tamo! Taman da idem s Jelenom na kurs za žene trudnice superjunaka! Neću da mi se dete pati i radi u piceriji k'o ja onomad!
- Smanji z drogom Nole!
- Nie problem!
Gravitacija
- I kod dvanaestog piva uhvati me fizička privlačnost, padnem i ogulim čelo. Ma neću nigde da idem kad izgledam kao Lepi Džoni. A i keva mi lepila luk na čelo. Smrdim kao krompir salata.
Mesto gde svako veče spavaš sa 100 i više muškaraca.
Pre vojske:
- Cmok Milutine
- Kiss Živojine
- Šta radiš to, cakani, lajkujem tvoj novi green stajling
- Idem u vojsku, dušo, čuo sam tamo da se spava sa 100 muškaraca
- Jupi! Blago si ga tebi...
- Hihihi
Posle vojske:
- Kiss Milutine, armi boju moj, vratio si mi se! Kako su dugi ovi meseci bili...
- Mrš pederčino!
- Ju! Šta ti je, cakani?
- Nisam više peder, izlečio sam se! A ti me se kloni!
- Jaoj, pa kako???
- Dosta mi je pedera za ceo život!
