Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
*Ljubio sam usne sa kojih med kaplje, i sanjive oči gde se čežnja krije, slušao sam brezu dok jablanu šapće..* kum: Joooj pjesme, kume jel čueš? kum: Čuem kume, čuem. *Polomicu čaše od kristala počupaću bokore od lala otkinu...* kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?! ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju. ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih. ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže.. *Kad već nema snage, moći da mi vrati dane, noći kad sam jah'o vranca, ata sto đerdana trg'o s vrata...*
Laseri su bili kul kad sam bio klinac i kada su proizvodili pćiju zvuke i rupe u stormtruperima. Danas su kul koliko i stric mašinski inženjer - ima poneku dobru foru, ali ih sve potroši posle tri minuta pa ostaje samo da vrtite prste i čekate da donesu supu i sarmu. Šta će, izgubili su "fantastično" iz "naučno-fantastičnog" i postali alatka: korekcija dioptrije laserom; nišanjenje laserom; spektroskopija laserom. Zev.
Ali, na sreću nam i polzu narodnu, razigranost u LASER vraćaju marketinški magovi i ostali prodavci ajkulinog ulja koji su poslednjih godina u Srbiji, vođeni sveopštim četvrt-kapiranjem toga šta otprilike laseri i laserska tehnologija znače i mogu, pohrlili k laseru kao novom epitetu koji uliva kredibilitet proizvodu i pospešuje debilitet opštenarodni! Da, zaista je sve bolje kada je LASEROM!
Uklanjanje celulita LASEROM! Odvikavanje od pušenja LASEROM! Šurim prasiće LASEROM! Beljenje čmara LASEROM! Upoznaj singl milfove LASEROM! Rada Manojlović večeras u Hali sportova LASEROM!
Izazvati nekome želju za emigracijom, najčešće onom kome je za ličnu nesposobnost kriva država. Ovaj izraz ima neke vrlo, vrlo daleke veze sa ubistvom Zorana Đinđića.
- Nema posla za mene mladog četrdesetogodišnjeg i perspektivnog apsolventa prava, na Zapadu bih bio direktor Ševrona a ovde idem po omladinskim zadrugama i nude mi fizikalisanje, ej, jebote, ja sam intelektualac, to neka rade te crnogorčine što su se ispovezivale i došle sa brda da mi prljaju grad, mamu im jebem, idem ulicom i naiđem na papirić, PAPIRIĆ JEBOTE, znaš kad bi to moglo u Londonu ili tako negde, ZBOGOM SRBIJO, KO IZAĐE POSLEDNjI NEK UGASI SVETLO! - Ko ti je ubio Zorana, dechko?
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend. Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje? Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta? Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija! Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.
Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili? Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga. Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno. Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima. Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana, devojčice malena, ja matora drtina, a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana, Taš, taš, taš, taš, hop cup, hop cup, taš, Jab, jab, jabuka, jabuka je duboka cup, cup, cupika, paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana, na nanana nana nana nananananana na nana nana na nananananana na (ruke gore) na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana, Srce si mi slomila, kad si me poljubila u noći punog mjeseca... srce divljeg jelena, jabuka si rumena...
"Znate, ja se za svaku ulogu intenzivno pripremam!" -Jok, ostali se uopšte ne pripremaju da obave svoj posao.
"Znate, ja veoma teško izlazim iz uloge!" -Ma vatrogasac kada natakne opremu i pogasi nekakav požar, on se posle skine za sekund i ode kući da se igra sa decom, ko da ništa nije bilo!
"Znate, izlazak na scenu je veoma stresan!" -Da, da, eto i neurohirug kad radi nije baš u nikakvom stresu dok prčka po tuđem mozgu...
"Mi, umetnici, smo posebno osetljivi na nepravdu!" -Ne, mi neumetnici to ne primećujemo. Nama je baš super kada nas maltretiraju.
"Neke uloge su jako zahtevne!" -Pa i kasirka ima ceo zahtevan red nadrndanih ljudi na kasi baš svaki dan.
"Ipak, mi pomažemo ljudima kroz svoje filmove, predstave..." -Svakom od nas je Baba Sera (na svom radnom mestu) bila nekada neprocenjiva. Posebno ako je pedantna.
Tip koji pogleda jedan dokumentarac i onda je spreman da se pretvori u Hajda iz veselih 70-ih i da celom svetu objašnjava pravu istinu koju su oni suviše slepi da vide. Na nekoj objektivnoj skali iritantnosti (od 1 alimpićke do 10 alimpićki) veselio bi se na čelu iznad mtv bendića koji furaju crvene kravatice a tik ispod onih šarenih reklama za ajpod i jebene AliMekbil. Doduše ruku na srce nećete ga na prvu prepoznati među svetom jer je mirne ćudi i uljudan sve dok ne provali da niste kao on latentno lobotomisani od strane Pitera Džouzefa i Zeitgeista i da ne kapirate da oni u stvari noću Amerima stavljaju čipove između prstiju i da im ispaljuju gudru iz satelita u supu, tada će mu iskočiti žila besa na čelu i biće spreman da vam satima prducka o pravoj istini, ljudima iza zavese, i tome kako treba da ugasimo televizor i upalimo mozak i da ne kupujemo naftu jer od tih para teraju Mijanmarsku decu da prave patike.
U kategoriji onih koji zaziru od jednog ekstrema, pa zato odlaze u drugi ali beskrajno gluplji, Cajtgajst revolucionari su ipak male mace u odnosu na hipike, arafatkaše, zalagače za prava životinja i aktiviste za da se deca ne biju već da se vaspitavaju nežnim rečima i milosnim pogledima, sve zajedno idealne kandidate za jedno krstarenje sa startom u Duizburgu a ciljem u Grebenu Lorilaj.
Iz svega ovoga se izuzimaju fanovi Digitalnog anđela, kojima je taj film ipak neko najverovatnije slučajno poturio između Nodija, Fifi cvetića i Dore čizmice.
Matori oni te gledaju, nemoj da dozvoliš da te oni gledaju jer te oni gledaju i sve znaju.
Rečenice nastale izvlačenjem reči iz konteksta pomoću specijalnih psiho-lingvističkih metoda poznatih isključivo novinarima. Obavezno su ispisani što većim i boldiranijim slovima kako bi se privukla masa i formiralo javno mnjenje.
-Da li bi ste igrali za našu reprezentaciju? -Ne u ovom životu!
Naslov: XZY FUDBALER: DA MI JE DA IMAM JOŠ JEDAN ŽIVOT PA DA IGRAM ZA VAŠU REPREZENTACIJU
-Da li ste u vezi sa YX sportistom? -Jesam, već dva meseca. -Da li bi voleli da imate sina? -Naravno, ali ne još uvek. -Da li imate nešto protiv crnaca? -Naravno da nemam.
Naslov: XY PEVAČICA: ŽELIM DA MI MOJ DEČKO YX SPORTISTA NAPRAVI MALOG SINA CRNCA
-Da li ste se nekada napili? -Jesam par puta, retko zaista. -Da li često vozite službena kola? -Pa moram, to mi je u opisu posla.
Naslov: ZX POLITIČAR: ČESTO ZBOG POSLA MORAM PIJAN DA VOZIM SLUŽBENA KOLA
-Da li ližete ili grizete sladoled? -Više volim da ližem, lakše je. -Koji vam je omiljeni ukus? -Jagoda sigurno.
Naslov: XZY LIČNOST: NAJVIŠE VOLIM DA GA LIŽEM KAD JE SA UKUSOM JAGODE
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
