Tok-šou. Gost emisije odgovara voditelju u uglađenom, socijalno prihvatljivom maniru, ubacujući tu i tamo poneku kilavu šalu. U jednom momentu, gost diže tenziju auditorijuma i otkriva detalj iz svoje rane, mučne mladosti. Nešto što je još tada determinisalo njegovu sudbinu i lansiralo ga u svet poznatih. Inspicijent emisije diže tablu sa natpisom APLAUZ, i gromoglasno pljeskanje se rasplinjuje po sali. Tada stupa na snagu potpuno uzaludan i iritantan gest. Gost, premda je svestan da ga niko neće čuti, ubacuje još par misli tokom galame. To mu je šansa ili da ispadne nedodirljiv, ili da poprcne i voditelja i publiku.
-I brao ja tako šljivu ranjaču kod babe na selu, kad puče grana ispod mene i ja počnem da se strovaljujem sa pe-šes metara ka zemlji, a samo jedna misao mi u glavu: jebeš mi mater ako ne bi bilo loše da znam da letim. E tad sam znao da ću budem pilot i to me je... .......................PLjESPLjESPLjES - Hehee PLjES - A mogao sam - PLjES- da odlučim da PLjES - budem i - PLjES - drvoseča hhehehehe PLjESPLjES ________________________________________________________________________
-Jeste, jeste, usrala me ptica dok sam držao govor na Kanskom festivalu, dobro si obavešten..................................... da ti to nije neki vrabac javio? ...PLjESPLjES - E moj brajko - PLjES - evo samo - PLjES - da kažem - PLjESPLjES - da mi - PLjES - pušiš - PLjES - kurac - PLjES - da, da - PLjES - na Kanskom festivalu mi se to desilo.
Ortak koji na žurci muva sve što je žensko i mrda dupetom. Nema izuzetaka. Kao što se Mile Kitić u istoimenoj pesmi vezao za jednu devojku, ovaj se vezao za sve njih. Nema ružnih, nema debelih, nema mršavih, pa čak i ona koja izgleda kao da je nečiji heroj iz WOW-a može da prođe. Živi za "Semafor žurke". Piće ga brzo hvata, pa su njegove pick-up fore u skladu sa time...
-Brate, 'de povedosmo Mileta, opet će se ušljema, pa kreće u start devojaka, a onda se mi mlatimo sa seljacima, a on izvuče dupe. -Da ga jebem, valjda neće opet... -'ajde, mentoli tišina, sve vas čujem, samo se pravim da kuntam. Večeras startujem samo one koje su slobodne, prvo pitam, pa onda krećem u akciju. -Brate, šta da pitaš? Idemo na semafor žurku, pa prepoznaj po boji.. ......... -Eno ga, ludak... prilazi onoj zelenoj... ...dva stola dalje... -Alejkum selam, neznana devojko, možemo da popijemo po piće dok stojiš sama, oooooo, tu na mesečini? -Dečko, jesi to ti dobio nagradno iz Laze? -Što? Pa, vidiš da si sva u zelenom, a ja kao da povež... -Kukala ti majka, tako jadnom... ...da postoje ljepše oči, srećo moja, ja sam znao, ali moje srce kaže, najljepše sam odabraoooo... -Eto vidiš, čak je i pesma naša, 'ajd se jebemo!!! -Upoooomoćććć, obezbeđenjeeeee!!!
Rečenica koju si kao mali čuo 12764 puta od svojih roditelja dok su ti tetke, strine i kevine koleginice sa posla uvaljivale svakave gluposti u ruke. Dok si ti onako besan svaki put morao da odgovaraš sa "Hvaja", iako nisi bio baš oduševljen poklonima. Dobro, ruku na srce, bilo je tu po koja novčanica od 10-20 maraka i po neka do jaja čokolada.
Ju ju ju ju ju !!! ženska spodoba od dva metra i 120 kilograma utrčava u dnevni boravak, hvata te pod miške i podiže do plafona, tako da ti onaj malopređašnji "Frutek" izbija na usta. Pa gde si pile tetkino???? ju ju ju ju... nazireš joj zlatan zub i osećaš zadah kao da je sisala auspuh od "tristaća". Osećaš turbulenciju dok te spušta nazad na pod i vadi iz torbe 10 čokoladica "Životinjsko carstvo", oči ti se cakle. -Ajde ljubi tetku, da ti tetka da nešto! - nastaje dilema, preračunavaš faktore rizika i ipak je ljubiš. Samo što si zgrabio "teško zarađenu" gomilicu čokolada, roditelji te streljaju rečima "Ajde sine, kako se kaže?" -gledaš ih i pomišljaš u sebi, zašto? Pa poljubio sam je, zar to nije dovoljno? Ipak izgovaraš čuveno "Hvaja" i odlaziš da jedeš svoje čokolade dok oni ostaju da se proseravaju kako si ti kulturno dete i kako znaš da kažeš Hvala. Eh kad bi samo znali....
Najpoznatija tehnika iliti veština udaranja na raznim javnim okupljanjima kada izbije neka tuča. Efikasnot vašarskog udaranja se smatra za jednu od najdelotvornijih koja je ikada izmišljena. Oslikava se u tome da bijete čime umete i čim pre stignete. Izreka "Od jačega ima uvek jači" najviše dolazi do izražaja baš u ovakvim konfliktima, u kojima se koristi ovakav stil tuče jerbo i najjači nekada popuste pod čvrstoćom pivske flaše ili u nekim ekstremnim slučajevima cigle. Inače dozvoljeno je korišćenje raznih predmeta koji vam padnu pod ruku i postoji samo jedno pravilo, a to je da nema pravila.
- Matori jesi video sinoć kako Zoki razbija ispod šatora, čuo sam da je nekog karatistu bacio pod astal. - Ma džaba njemu sve, mislim tom karatisti, znaš i sam da je Zoki vašarski igrač on kada te otrese dva puta od zemlju ne znaš više kud' goniš.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.
Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.
Poruke na vratima garaže u prometnoj ulici sa malo parking mesta. Sortirane po godinama.
2004. Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala. 2005. Ne parkirajte ispred garaže. 2006. Ne parkiraj ispred garaže! 2007. Ne parkiraj zovem pauka. (Skica tarantule ili sličnog zajebanog pauka.) 2008. Ne parkiraj stoko! Zabadam eksere u gume i lomim retrovizore! (Skica čekića.) 2009. Ne parkiraj sve ti jebem! Zabadam eksere u glavu i lomim noge! (Skica lobanje. Crna.) 2010. Prodao sam stan i garažu. Odselio sam se na Durmitor. Bolje mi je sa gladnim vucima nego sa vama. Dabogda vam se po ženama parkirali! 2011. (Novi vlasnik) Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
Osobina lika krajnje nesigurnog u svoju percepciju.
- 'Ajde, o'š ga gurnuti već jednom? - Mensečini da se nisi zaprala danas. - Nisam ni juče ni danas. Jebeš - ne jebeš? - Jebem. - Ako, deder. - A je l' ti ovo hemoroid ili mi se čini? - Ne boj se, to je samo tarzančić.
Još jedan od zanimljivih fenomena u naših nam riba. Ona je urbana, ona je kul. Ona je šik, šmizla. Za nju je samo nebo granica, a kada popije dve đus votke prevazilazi sve granice. Često posećuje pristanište sa svojim krdom.
Ono što je čini zaista posebnom jesu njene naočare za sunce od kojih se ne odvaja čak i kada kenja, što joj je jedina pametna stvar, jer je tada štite od slepila. Naravno, pokrivaju devedeset procenata lica, dovoljnjo ostavljajući prostora za slamčicu na koju pije sokić ili eventualno puši kurac. Bilo kiša, bilo sneg, ona ih ne skida. Koštale su svega petstotina dinara, ali ona svojim prilepušama priča kako ih je platila dvesta eura, one joj kao veruju. Poseban slučaj ribe koja se može po retardaciji porediti sa onom: ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Može se slobodno reći da su povezane nekom višom silom.
-Koliko si retardiran od nula do ribe sa naočarima po danu bez sunca?
Dvosekli mač, oruđe dobra i artefakt zla! Milosrdne prema sinusima kao velikodušni beduin prema izgladnelom brodolomniku. Ali i poput Lucifera koji čeljustima žvaće grešnike u 9. krugu pakla, surovi oganj prknu posle hitnog sranja u javnom wc-u.
Mutant nastao pri adaptaciji na životne uslove u gusto naseljenim predelima i prilikom zračenja TV frekvencija. A kao posledica iznenadne strukturalne promene DNK, kada je domaćin prvi put prebacio sa "Žikine Šarenice" na "Seks i Grad".
Prostiji od Andrije Ojdanića. Urbaniji od Lune Lu.
Bio svuda. Naučio ništa.
Sergej Trifunović: "Pa utisak je jeziv...Ja sam jutros sleteo iz Njujorka...ono...potpuno sam zaboravio...Sleto sam u neki Mordor...ovaj..."
