Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...
Rečnik / autori
AL
AlexFloyd
na Vukajliji od januar 2012.viđena 20. feb 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Osnivač Pink Floyda, i čovek koji je izmislio psihodelični rok, i uputio grupu na put koji je prošla do danas (a dobro znamo kakav je uticaj na muziku Pink Floyd ostavio). Bio je gitarista, tekstopisac i slikar, sa Floydom je objavio dva albuma, kada je izbačen iz grupe zbog lošeg uticaja na nju - naime, tvrdi se da je Sid zastranio od prekomerne upotrebe psihodeličnih droga. Kasnije, ostali članovi benda su govorili da je počeo da piše zadivljujuće dobru muziku, ali ju je bilo nemoguće odsvirati. Posle toga objavljuje dva solo albuma i u 25. godini nestaje. Ni javnost, ni članovi benda ni prijatelji nisu znali gde je, ostala su samo nagadjanja i glasine. Na snimanju filma The wall, godinama nakon svega, pojavio se debeli, ćelavi čudak obrijanih obrva i pomalo neobičnog odela..Prepoznao ga je jedino Roger Watters, gitarista, koji je zaplakao kao malo dete kada ga je video. Sidu Beretu je Pink Floyd posvetio dve pesme, Shine on you crazy diamond, i wish you were here, kao i scenu u filmu The wall kada glavni glumac (Bob Geldof) sebi brije glavu, obrve i žiletom odseca bradavice.
Beret se pojavio u javnosti još jednom, na amaterskom snimku, na kojem se nalazio skoro šezdesetogodišnji starac, koji je bio samo bleda senka genija jednog prošlog vremena.
Sid je preminuo 2006. godine, u šezdeset prvoj godini života. Rest in peace, shine on..
http://www.youtube.com/watch?v=vyqgjCKm9nQ
Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.
To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije.
To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu.
To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta.
To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti".
To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara.
To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode.
To je kad voziš "golf 2" kao momak.
To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje.
To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke.
To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove.
To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva.
To je kad joj fali gornja leva jedinica.
To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom.
To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI".
To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi.
To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek.
To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha.
To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina.
To je kad piješ pivo ispred prodavnice.
To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive.
To je kad te pale debele devojke.
To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše.
To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku.
To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama".
To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju.
To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam".
To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš.
To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Emisija čija svrha i cilj još uvek nisu razrešeni. Dve beživotne voditeljke pričaju o najdosadnijim temama iz Evropske unije. Ono što je najgore je termin. Emsija počinje pre CSI-ja, Zločinačkih umova i ostalih serija, zbog čega ne možeš da dočekaš kraj.
Ljudi koji u kombinaciji poseduju sve znanje ovog sveta.
CSI lik 1: kompjuter pokazuje da u kamenčiću izvađenom iz cipele osumnjičenog ima 67% kalcijum-karbonata, 13,675% ugljenik-ciklohidroksena i 7,614% kriptonita
CSI lik 2: taj odnos dotičnih supstanci se može naći samo u jednoj ulici na periferiji Marakaiba, i to samo u trećoj nedelji oktobra kad je pun mesec
CSI lik 3: ajme meni, u stanu osumnjičenog smo našli jednu fotografiju na kojoj se nalazi posebna vrsta papagaja koja živi samo u Venecueli, a perje joj je tako markantno tirkizno samo u jesen...
Horejšio Krejn: Aj tink vi (stavlja naočare) hev aur men.
(JEAAAAAAAAA)
Podrum zgrade pozicionirane na periferiji grada. Zapušteni forenzičar, koji već pola godine razmišlja o samoubistvu, pali sedmu cigaru iz četvrte kutije, dok lupom traži tragove sperme na guzici 70-godišnje žene. Ne nalazi ništa i odlazi za svoj "Pentium II" da napravi izveštaj. Seda, iz fijoke vadi 'ladan burek sa mesom i prokiso jogurt, mezi ih polako jer pravda može sačekati. Brada i ruke su mu sad masne, a potkušulja uflekana. Nema veze, tako je bilo i pre bureka. Odlučuje da izdrka uz novi madjarski pornić koji je pazario, svejedno je sam, a pravda može sačekati. Završio je, pali cigaru i kuca izveštaj. Navodi da je došao do saznanja da su babu ubili ljudi, koji su viši od nje, udarcem štanglom u potiljak, verovatno da bi je opljačkali, jer je definitivno nisu silovali. Odlazi na internet da baci partiju "kantera" dok mu ne uvale novi leš i ostatke velike nužde, iz kojih treba da iznadje dokaze. U pola partije dolazi polupijani pandur, napuši ga ko majmuna što igra igrice, sa stola uzme izveštaj i poslednju kutiju cigara, jer je svoje popušio. Forenzičar ponovo ima suicidne namere, uključuje TV na kom ide "CSI: Miami" i odgleda pet minuta. Polako ustaje i iz "dokaznog materijala" uzima pištolj, repetira ga i puca sebi u slepoočnicu.
dodji,ker,mali ker
Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.