Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Joca Zmaj
Apokalipsa u najavi. Reč koja indikuje sedam pošasti. Treba napomenuti da se izgovara gotovo uvek od strane subjekta koji se sprema da sa samopouzdanjem ekvivalentnom Kaliguli u pohodu na udate sluzolučive građanke sa libidom velikim kao Empajer Stejt Bilding, napravi sranje identično epik fejlu grupice lakomislenih turista u Tajlandu koji su greškom platili za kolektivnu bahanaliju sa šimejlovima.
Pomoć ponuđenu uvertirom sa ovom rečju treba izbegavati u širokom luku.
-Sjebao mi se Vindovs nešto batice, aj da zovem Brkicu, on će to da mi sredi za jeftine pare, pa kad on dođe da kuvam kafu za svu trojicu.
-Ma jok, bre, ne bacaj pare, ja ću da ti sredim to, dozvoli.
:5 minuta kasnije:
-E, ipak ga zovi nešto neće ovo, izbacilo mi na ekranu 'moron trijed to reinstal me, so aj šat majself permanentli', jebem li ga šta je.
.................................................
-Ćale, zovi majstora, pukla cev u kupatilu.
-Kakav bre, majstor, :zavrće rukave:, dozvoli.
-Ćale, a što ovo sad iz tri cevi šiklja voda, a malopre samo iz jedne?
-Ne pravi se pametan, nego daj imenik, da te ne forhendujem.
................................................
-Jebem li ti, ko će da šutira ovaj penal?
:Predrag Mijatović usporeno prilazi dok zalizuje kosu:
-Dozvolite.
Misli normalnog muškarca koji je sam u kući.
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Jedinstvena prilika da vidite šut glavom paštete argete ili kako njeguški pršut izvodi korner. A kao vrhunac marketinške gluposti, emituje se reklama u kojoj alpska kobasica dribla sjenički sir i daje gol pored nemoćne srpske, roštiljske... O sladoledima i slatkim đakonijama da i ne pričam, izgleda da imamo više vrsnih golgetera u potrošačkoj korpi nego na klupi reprezentacije.
Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
Nešto što bi trebalo pod hitno da se uvede jer ne postoji ništa više što košta tačno toliko i toliko dinara, nego se stalno povećava za 2, 3, 4...
- E, imam 10 dinara. Šta da kupim?
- Uzmi krem bananu.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Daćete mi jednu krem bananu.
- 12 dinara.
- 12? Ali imam samo 10!
- Žao mi je.
- Ahaa, čekajte, imam još 10. Dajte mi Juhu.
- Ona je 24 dinara.
- More, nosite se!
Vazda joj neki kurac fali.
Mirovni sporazum sa Amerikancima. Popušio si kad ga zaključiš.
Onaj trenutak kada celo vece planiras da izadjes u grad i taman kad krenes pocne da pljusti k'o naruceno. Onaj trenutak kada ne mozes da se setis pesme koju si taj dan cuo i ceo dan je pevas u sebi kako je ne bi zaboravio. Onaj trenutak kad krenes da jebes i shvatis da nemas kondom. Onaj trenutak...
Stil oblacenja smisljen u Srbiji 90-ih godina. U pocetku se pod sportsku elegenaciju smatralo imati skupu trenerku, bele patike i bele carape. Zatim su primati evolirali i poceli da nose farmerke, dukseve i patike. Zatim je evolucija dostigla svoj pik i doticna gospoda trenutno nosi farmerke, kosulje (OBAVEZNO ISPASANE a da su pri tom gornja 2-3 dugmica otkopcana) i naravno neki "sportski" sako. U stvari to je stil oblacenja koji tacno ne moze da se definise odredjenim odevnim predmetom, ali svakako osoba koja voli da se oblaci "kezual" ce reci da je sportski elegantna. U svakom slucaju izraz je totalno idiotski.
Sam termin sportske elegancije su najvise koristili pevaci, fudbaleri i tv voditelji.
Voditelj: "Savo, koji je tvoj omiljeni stil odevanja?"
Savo Milosevic: "Aaaa...Mmmm....(glupi rici i zvuci koji su karakterisali Savu)...M...Paaaaa...sportska elegancija, ono taj fazon."
Jelena Bacic-Alimpic: "Pa dobro, reci nam Sasa, koji je tvoj fazon oblacenja?"
Sasa Kovacevic (mlada zvezda u usponu bez ijednog hita, ali svi pisu o njemu posto je sladak i sportski elegantan): "Pa ja sam za neke opustene varijante, ono - sportska elegancija."
Jelena Bacic-Alimpic: "A ti Chedo?"
Cheda Chvorak: "Pa i ja sam isto za taj fazon. Ono u tome se osecam najprirodnije."
Zatim se pogledi upute ka Dzeju.
Dzej: "Pa boli me kurac, ja sam bre covek ciganin i time se ponosim. Keve mi. Mis`sim boli me patka za stil oblacenja, ja sam ciganin i svoj covek. Ono, pazi, kao ja volim ono sve sto voli svaki normalan covek, ali ja nisam normalan, posto sam ciganin. Hi hi hi hi hi"
Publika umire od smeha, Alimpicka je odusevljena... Svi se radujemo i tapsemo njegovim provalama. Zatim Dzej nastavlja.
"Ali ono kao u fazonu, volim ono kao tu jebes joj mater, sportsku eleganciju, ono neki dzemperic, farmerke, gilje, ma ono taj rad. Mamu im jebem. Hi hi hi hi hi." Publika nastavlja da se odusevljava.
Ti si centarfor, mlad i perspektivan.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
