Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..
Dečko : E super nam je bilo sinoć, stvarno si dobra bila, da li bi htela da odemo večeras na piće ?
Devojka koja želi da živi Seks i grad : Ha, misliš da ću izaći sa tobom samo zato što smo proveli jednu noć zajedno ? Eeee budalo jadna..
Dečko : Dobro, super, ionako sam hteo samo da te opalim večeras, ali nema veze, naći ću neku drugu, vas kurve bar nije teško naći u ovom gradu..
__________________________________________________________________________
(Devojčica od 14 godina sedi u sobi i priča telefonom)
Devojčica : I jebote ja njemu kažem NE neću se smuvati sa tobom, jer si odvratan, nemaš para, ružan si a uostalom i klinac si, a ja se dušo NE zabavljam sa klincima.. A onaj Andrija kako ima lep motor, kako me je lepo provozao, mislim jeste, jeste da ima 21 godinu ali nema veze, godine su samo broj...
(U tom trenutku ulazi otac u sobi sa paklom cigareta u ruci)
Otac : Ćero, šta je ovo u tvojoj jakni ? :pokazuje paklu cigara:
Devojčica : E, Caki sačekaj sekundu.. 'Alo bre ko ti je dozvolio da preturaš po mojim stvarima, ja nisam klinka, ne možeš ti tako da se ponašaš prema meni, ti ugrožavaš moju privatnost 'ALO BRE !
Otac : Ti si opet gledala Seks i grad, a ? E nećeš ga majci :skida kaiš:
Srpska narodna pesma, ujedno i pesma o verovatno najkuljem od svih hajduka ikada.
Nakon devet godina života u strahu da će mu Radoica prerezati grkljan na spavanju, aga Bećir-aga uhvatio Radoicu i smestio ga u tamnicu sa još dvadeset hajduka. Oni kad su ga videli, momentalno su pali u bedak, jer im je on otprilike bio jedina nada za izbavljenje, no, on im reče da iskuliraju, pošto ima plan, reče - ''Napraviću se mrtvim, pa će me Turci izneti iz tamnice i sahraniti, a ja ću se već iskobeljati iz zemlje kao Uma Turman u Kil Bilu 2!''. Ujutru 20 hajduka pozva tamničare, te im rekoše da izbace leš, da im ne bi tu smrdeo kad počne da se dezintegriše. Aga Bećir-aga je bio priglup čovek, pa se ladno primio i naložio slugama da ga zakopaju, no, žena mu, Bećir-aginica beše pametnija i provali da Radoica glumi, pa reče slugama da podlože vatru na ljubavnom tepihu mu i tako mu urade fraj depilacioni tretman. Podložiše oni vatru, a on, naravno, pisnuo nije. Junak. Ne primi se ni na to Bećir-aginica, jer za razliku od svoga muža ona nije bila prijemnik, te reče slugama da donesu zmiju prisojkinju i da mu je ture u nogavicu, ne bi li se on uplašio. Zmija prisojkinja, kad mu je krenula uz nogavicu, ne da se Radoica nije uplašio, već se zmija usrala od straha kad je videla pitona i pobegla glavom bez obzira. No, Bećir-aginica se ni tad nije primila, te naloži slugama da mu urade manikir i nabiju po ekser ispod svakog nokta. Urade oni tako, naravno, Radoica opet ne pisnu. Ni to aginici ne beše dovoljno, pa se doseti ta je Radoica trsitelj, da bi levo mudo dao za dobru ribu, te dovede preda nj dvadeset najlepših Turkinja i među njima prelepu Hajkunu. Kažu da je Hajkuna tako dobra riba bila, da je i sam Bog pomišljao da siđe s neba i isproba svoje čedo. Zaigra Hajkuna pred Radoicom, a njemu se nasmeši junački brk kad je onako jedru ugleda krajičkom oka. Naravno, i Radoica je bio baja, pa se i Hakuna naložila na njega i bacila svilenu maramu preko njega, da ga ne provale. Ovo je, u stvari, bila velika Bećir-aginičina greška. Da je Malom Radoici skinula pantalone, pa tek onda izvela lepu Hajkunu da zaigra pred nj, desile bi se dve stvari: Mali Radoica bi najeb'o i bio provaljen, a svi bi se pitali zašto li ga koj' kurac zovu Mali. Dokurči Bećir-aginici, te reče slugama da Radoicu bace u more i nahrane njime ribe. Bace oni njega u more, a on kad zapliva - ma, i Felps i Čavić bi pali na dupe. Ispliva on tako na neku plažu i tamo povadi eksere iz noktiju, te ih metne u džep, rešen da istog dana nekom jebe kevu. Vrati se on u Zadar grad i prišunja se dvoru age Bećir-age, te vidi agu i aginicu kako se spremaju za neko tršenje (napokon, pošto misle da više nema Radoice da dođe i istrsi ih zajedno). Uleti junak Radoica u sobu i u jednom potezu otfikari agi glavu, te reče aginici: ''Jebem li ti mamu, da ti jebem! Znaš li, kurvo, kako boli kad ti neko nabije ekser pod nokat! Tu su jebeni nervni završeci!'' Uze Radoica one eksere, te joj nabi pola eksera pod nokat, a ova ispusti dušu. Radoica onda nađe Hajkunu lepoticu, ona mu dade ključeve od tamnice, te on oslobodi svoje hajduke, kao i ključeve od riznice, te on podeli dukate s njima, a Hajkunu odvede u Srbiju, prekrsti je u Anđeliju, uze je za ženu i napravi buljuk sitne dece, vreme gubio nije.
To je bila priča o Malom Radoici, najkuljem od svih hajduka ikada.
Proces koji u našoj zemlji traje dugi niz godina, i ulazi u završnu fazu. Cilj procesa je da se na kraju ne razlikujemo uopšte od naše blisko-istočne sabraće, sa kojom smo počeli da se prisilno orodjujemo pre nešto više od 600 godina.
Istina, još uvek smo beličasti, krstimo se sa tri prsta i jedemo prasetinu, ali sličnosti je ipak mnogo, i sve ih je više..
- Svaki stranac koji dodje u Srbiju a nekada u životu je bio i u Turskoj, ubedjivaće te kako neodoljivo podsećamo na Turke : melos nam je dosta sličan (nije melos glupane, to je turbo-folk, ali objasni..), galamimo kad pričamo, bašte lokala su po ceo dan pune, dernjamo se kada gledamo fudbal, a tvrde i da izgledom donekle podsećamo na njih. Da, i pušimo ko Turci.
- Svako malo pa neko strada u eksploziji bombe koju su podmetnuli pod automobil. U Iraku i tamo dalje na bliskom istoku tako ubijaju premijere i ministre policije, dok su kod nas žrtve kriminalci i glumci, ali ni premijerima više nije sigurno..
- Jezik nam je prepun turcizama (šor, divan, firanga, pendžer, kaldrma)..Postoji anegdota da su jednog starca pitali da li ima turcizama u srpskom jeziku; odgovorio je kratko i jasno - JOK!
- Muzika je posebna priča. Zadrigli seljani ( sejo kalač, bolji primer ne može) i plastificirane dromfulje već dosta dugo obradjuju bliskoistočne hitove, na žalost sa uspehom. Nema više turskih kupatila, ali zato splavovi sa džihad atmosferom niču na svakom koraku - vikend varijanta nafurani šabani sa pištoljima na stolovima, ponašanja i manira sličnih onima koje su imale Balije, i klinke dopičnjaka toliko kratkih da im sise kroz njih ispadaju, nakićenih bižuterijom poput nekadašnjih turskih kaduna, koje uvijaju rukama dok igraju kao trbušne plesačice. Bahata seljana, uz naravno upečatljiv i nezaobilazni prizvuk nadrkanog turskog sela, koji možeš čuti i od karleuše a od skoro i od beogradskog sindikata (ALAL VERA)!
- Prosečna srpska porodica - muž koji kolima divlja po putu i trubi kao i prosečan Turčin, žena koja kod kuće zdušno prati Šeherezadu, i sin koji iza ćoška puši opijate, u nedostatku nargile na improvizovanu kiblu.
