Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.
Tekst: ZAZ - Je veux
"Šanelov nakit, ne želim ga! "
Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!
"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"
Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.
"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"
Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama - verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.
"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"
Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.
"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"
Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?
"Vaš novac me neće učiniti srećnom"
-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru - "Haha, pati, Zaz, PATI!"
"Želim da umrem sa rukom na srcu"
To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.
Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!
"Dobrodošli u moju stvarnost."
Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.
Nije to Higsov bozon. Džabe se mlate po Cernu i troše pare, ne bi li našli tu božju česticu i objasnili zbog čega postoji više mase oko objekata nego što ustvari zapažamo. Ono što sačinjava objekte, pojmove, misli, reči, ispunjava prazan prostor oko njih i zavlači se u šupljine, kako ti fizički i ne fizički objekti ne bi bili ono što jesu već imali veću težinu, jeste jedno veliko sranje. I to sasvim fino funkcioniše. Većina ljudi jednostavno vidi ono što to sranje ustvari predstavlja kao materiju i sasvim su srećni sa tim govancetom sa mašnicom na vrhu što orbitira oko najbližeg velikog crnog govna. Tek upornim kopanjem kroz sranje, dolazi se do suštine, koja je i sama, veoma često, govno.
-Alo. -Halo. -Kako si bre Milovane, nisam te čuo sto godine, reko da vidim šta radiš. -Evo, fino, gledam seriju neku sa ženom. -O, fino, kako je Stana? A deca? jel porasla, jesu sigurno... -Jel se sećaš kako smo ono 90 i neke zajedno... -A trebali bi češće da se čujemo... (Količina sranja - 95%)
-Alo. -Halo. -Milovane, daj mi 250€. Verovatno neću nikad da ti vratim. (Količina sranja - 0%)
-Znam da si uplašena, ali veruj mi, uvek ćemo biti zajedno i uvek ću biti ovakav. Samo želim da te poljubim jednom. (Količina sranja - 97%)
-Digo mi se, i rešio sam tebe da karam pošto mi se čini da oćeš da daš. (Količina sranja - 0%)
-Nekada u budžetu jednostavno nema novca, pa se posle opet nađu pare za te namene i tako ukrug. Makroekonomska situacija čini da mi jednostavno moramo da popunimo rupe u budžetu, pokušavajući da motivišemo mala i srednja preduzeća na mirkroekonomskom... (Količina sranja - 100%)
-Pojma nemam šta čitam ovo. Ponekada mi je krivo što nisam išao na fakultet nego sam lepio plakate i nosio burek... Sa druge strane, jebi ga. Daj da pročitam ovo sranje pa da jedem, lepo mi izgleda ono posluženje iza. (Količina sranja - 0%)
Primera je naravno puno a ovo je samo mali deo. Ipak nas sranje okružuje i ispunjava, a svemir je beskonačan.
-Jebiga momci, ovi došli još popodne, kako sad da im kažem da je rezervisano? -Ne moraš, mi ćemo. Alo bre, čupavci, aj mrš kući, počinje vam turnir u vorkraftu! -Pazi, baciće magiju! -Aaaaaa, demidž, demidž! -Ostajem...bez...helta... -Aura mi ne funkcioniše, aaah!
-Fajront, pička vam materina gimnazijska, nije ni čudo što pičke niste videli!
