Nezaobilazna uspomena iz mladosti naših bakica i dekica (naročito onih rodjenih posle solunaca, a pre pionira, dakle zlatne 30te).Otprilike kao neka preteča naših današnjih ludovanja po žurkama, samo na mnogo finiji i dostojanstveniji način.
Ja: Deda, aj pričaj opet kako si smotao babu?
Deda: E sinko,ono je bilo zlatno vreme.Odemo ti ja i moj kolega na Igranku u Dom Armije.Ja se sredio,obukao uniformu,turio titovku na glavu,češalj u spoljni džep od uniforme,vojnički šinjel preko, zima je bila, pa uzjahao biciklu i krenuo.Znaš li kakva je to bicikla bila?Čuvao sam je dvajes godina, sredjivao,podmazivao...a onda je dam tvom ćaletu da je vozi , i on je prejebao za mesec dana.Lepo sam mu pričao kako da...
Ja: Dobro deda , jebeš biciklu, vrati se na Igranku.
Deda: A jes. I tako udjemo mi unutra.Svira vojni orkestar , sve moji drugari. Pevao Mile Slavuj,zastavnik,Djoka Džambas šef orkestra. I ta ko sednemo mi za sto, poručimo po ljutu,a ove drugarice iz fabrike tekstila gledaju nas i sve se smeškaju.Eeee sine , to su bile devojke, poštene ispravne, stidne, a ne ko danas ove golopičaste, znao se red...
Ja: Pusti sad to, pričaj dalje.
Deda: Vidim ja jedno devojče , ona lepa, lepa....pa rumena u licu, zdrava, prava.Kukovi joj ovoliiiikkkkiii, znači uhranjena, može da radja bez problema.I tu je ja ošacujem....
Ja : I...i.... šta je odnda bilo
Deda: Tad se Mile Slavuj rezdere sa mikrofona:DRUGARICE BIRAJU. A tvoja baba dolazi do mene , pogled u zemlju oborila od stida i tiho pita :"Druže, hoćemo li".I ja ti se tu kao pravi gospodin...mislim drug naklonim , poljubim joj ruku i zatancujemo.
Ja: A posle, šta je bilo posle ...
Deda: Pa šta je bilo ...vidiš. Nekad gledala u mene kao u Boga, danas mi samo jede živce,jedan dan ću da poludim skroz i sve ću da zapalim.Majke vam ga nezahvalne, ja sam vas napravio, ja ću vas i ubijem...a i ti šta me zapitkuješ i zajebavaš ovde....kakve su ti ocene u školi.Misliš ja ne znam ništa...po ceo dan samo igram domine i čitam novine. O majke vam ga vaše ...u grob ćete da me oterate u najboljim godinama..............
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem? - PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!
20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš. - Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)
01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Proces koji se odvija nakon ustajanja iz kreveta, traje od 5 minuta do sat vremena. Nije ni java nije ni san. Pokreti su usporeni a pogled se fiksira više puta u jednu tačku. Slušni aparat registruje samo visoke tonove.
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa .... - Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3. - Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima? - Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova. - Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru. - Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju. - Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada? - Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
- Jel` hoćeš da mi vratiš pare? - Dogovorićemo se. - Vrati mi moje pare! - Pa rek`o sam ti dogovorićemo se. - Vraćaj bre! - Što si bre nekulturan, dogovorićemo se.
Veselje koje je isto svake godine. Prepuno alkohola, haljina od soma evra i Džeja koji peva '' Kalašnjikov '' tačno u ponoć.
20:00 - Snimanje treba da počne. Džej je u kupatilu, trezni se. Lukas tek pristiže, ne može da ubode vrata.
20:30 - Pristižu starlete, go - go igračice, Ćira, Cakana i Brena. Lepa Lukić dolazi iz kladionice.
21:00 - Džeja iznose na binu. Priča neke viceve, i sam se smeje svojim forama, dok Ćira peva '' Fenomenomenalno'' . Saša Popović pizdi. Lepa treba da peva '' Srce je moje violina'' , ali još kasni jer Barsa nije došla 2+I.
21:30 - Lukas je konačno ušao. Nosi cvike i jedina je osoba koja se smeje Džeju. Lepa je takođe stigla. Herta došla H.
22:00 - Svi se dive Breninoj haljini od perja, istočno - sibirske morke.
22:30 - Džej je u ekstazi. Lukas se valja po bini. Breni otpada perje. Popović pizdi, jer je nestalo alkohola.
23:00 - Ćira opet peva '' Fenomenomenalno '' . Lepa tuguje zbog Barse, Darko Lazić je u bekstejdžu, jede sepra.
23:30 - Stigla tona alkohola. Posebno za Džeja, posebno za Lepu. Ćira dobio po pički zbog izvođenja jedne te iste pesme.
00:00 - Odbrojavanje je završeno. Konfete lete na sve strane. Džej peva '' Kalašnjikov '' na izmišljenom jeziku. Popović se smeši i trlja dlanove. Brena je otišla za Majami, a njena dvojnica nosti istu haljinu, samo od veštačkog perja. Ćira je na VMA, Darko Lazić ne prestaje da krmlja, Lukas se izgubio, Lepoj došao tiket. Srećna Nova Godina.
Muškarci sa imenima koja u instrumentalu imaju svoje ženske pandane.
- Evo igram poker sa Ivanom i Jovanom. - U skidanje jebaču, a? Kad ćeš da me upoznaš sa drugaricama !? - Bratić bolestan si realno, evo me sa tvojim burazerima.
