Pokazivanje srednjeg prsta šefu, uz demonstrativno napuštanje radnog prostora.
Rečnik / autori
ST
staklena
1× u prvih 100na Vukajliji od april 2010.viđena 26. maj 2011.
140 definicija8 odabranih13.760 poena
Osoba ženskog pola, guste i kovrdžave kose.
S obzirom da ovaj tip kose zahteva pojačanu higijenu, kokorave devojke obično budu ili zapuštene džankerke ili prefinjene devojke koje u sebi nose ono nešto što je ženski svet zagubio u neseseru dvadesetog veka.
"Tebra, snimi onu kokoravu kaka je! Al bi je sad mazno po onoj istrćenoj guzici!"
"Curik, sine! K nozi! Ne pali se džaba. Viš da je devojka otmena. Štaš ti primitivac s njom!"
Kad si mala beba, emotivni život je prilično jednostavan.
Postoji samo prijatno i neprijatno.
Drugim rečima, ili si miran, sisaš sisu, treseš zvečku, čupkaš
kevu za šišku, ćaleta za brkove, lepo ti je, boli te tuki. Ili, druga
varijanta - gladan si, prevruće ti je, mama ne da sisurinu, tata pravi
grimase da te zabavi, a ustvari je ružan k'o grob i samo te prepada, ne
daju ti da grizeš neku knjigu i slično... uglavnom, osećaš se neprijatno
i cmizdriš.
To je to, znači prijatno i neprijatno.
E posle već krene, što bi psiholozi rekli "kognitivni razvoj", pa te
emocije, prateći ovaj razvoj, postanu i malo kao složene, diferenciraju
se, pa onda nije samo prijatno i neprijatno, već kao ima i nekih nijansi
raznih, pa ljudi pevaju pesme, troše reči, jedu silna govna, da bi opisali
ta osećanja raznorazna.
- Srđane, između nas sigurno postoji neka emocija...
- Ne znam Staklena, ja osećam... osećam kao da mi trne leva ruka...
- Ne, ozbiljno, ti se zezaš, ali ozbiljno, između nas sigurn...
- Ej, jebote, stvarno mi trne leva r... RG! RGHHH! GHHHH!!! Khh. (očni kolut unazad).
- 'Bote lebac! Infrakt! 92 93 94...
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Prase na ražnju ispred seoske kafančuge.
Ekstremno zajebana varijanta, daleko opasnija od deset ljutih gusara. Ma gusar je golo govno spram guslara, kako da kažem, buranija obična. Samo jedan ljuti guslar dovoljan je da vam zagorča život, pa možete samo zamisliti šta tek može njih deset svirajući na instrumentu pangalaktičko - destruktivnog dejstva.
- Je l' to opet onaj komšija Crnogorac malo nostalgičan? Ček... ima ih više?!
- Došla mu rodbina. Pakuj, idemo negde na nedelju, dve.
Gnev koji se može meriti samo sa jadnom životinjom
koja vuče zadriglog matorca od dvesto kila do kraja sveta.
I nazad. I opet tako. Svake godine.
- Šta ti je Ćomi? Što si tako gnevan... k'o Rudolf?
- Ma... opet su me vezali za banderu selotejpom...
- Au, opet... jebiga, osmaci. Nemoj da brineš, bićeš i ti jednom osmi razred.
- Da, tada će me verovatno šestaci lepiti za banderu...
- Ma neće, šta ti je, do tada ćeš već imati zeleni pojas u tom tvom điuđicu.
Inteligentan čovek će prostačke uvrede razumeti dok je veliko pitanje kako će i hoće li prostak shvatiti inteligentno vređanje.
- Nema svrhe raspravljati se sa sobom, pravo je pitanje dopiru li moje reči do tvog mozga za čije bi viđenje golim okom bio potreban elektronski mikroskop. Avaj, tako to biva kada masni i zadrigli brđani, jedna bedna i uskogrudna kreatura kao ti, umisli da je bolji od svakog i stvori sopstveni alter ego koji je u njegovim očima najveći zavodnik sela iz kog se dovukao. Ne volim da vređam bilo čiju ličnost ali tvoja pojava i ponašanje mi ne daju drugog izbora. Štaviše, mislim da su jednoćelijski organizmi za tebe pravi mali geniji! Reci mi samo jedno, prelazi li koeficijent tvoje 'inteligencije' 8?
- NA KURCU TE NOSAM!!! AHAHAHAHAHAHA, KAKO SI GLUP!!!!
Dobar ortak, savršen za alibi kod previše radoznale, ili ljubomorne devojke.
- Alo, brate, ako te Milica pita, večeras sam bio sa tobom.
- Koja sad Milica? I kad će pa da me pita?
- Ma... pričam ti sutra. Elem, trenutno peglamo stoni tenis kod tebe u vešernici.
Vožnja mračnim i vlažnim toboganom kojim se
naglavačke spuštaš iz pičke materine u život.
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Klinac koji nije tatin sin, al' mama to vešto krije.
