
Гнев који се може мерити само са јадном животињом
која вуче задриглог маторца од двесто кила до краја света.
И назад. И опет тако. Сваке године.
- Шта ти је Ћоми? Што си тако гневан... к'о Рудолф?
- Ма... опет су ме везали за бандеру селотејпом...
- Ау, опет... јебига, осмаци. Немој да бринеш, бићеш и ти једном осми разред.
- Да, тада ће ме вероватно шестаци лепити за бандеру...
- Ма неће, шта ти је, до тада ћеш већ имати зелени појас у том твом ђиуђицу.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
hahahaha!
dobra!
Буксна, хвала, инспирисао си ме да дорадим пример. Ет'.
Odlična matori!+
fantastična +++
hahaha ni manje ni više :D +++
А свашта нам нешто падало на памет кад смо били деца...
+++
Mora u omiljene.
Da ne kažem: "preslatko"! +
HAHAHA!
opet ja!
sećam se ove kao da je juče bilo!sad ću je omiljenim!
Јеботе, где је ископа... и ја заборавих на Њ... :)