Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio? - Evo me dolje! - A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka! - Sačekaj sekundu, života ti. - A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu? - Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek. - Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri.. - A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa? - Jeste, zbilja đe se izgubi on? - Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.
I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili: - Zdravo , momci! - Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao? - Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude. - I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara. - Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..
I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc. - Ko je? - Kurt Kobejn! - Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju? - Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus. - E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ? - Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku. - Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.
I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe. "..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."
Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci? - Đe si Kurte, šta ima? - Ništa vala.. - Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio. - A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje.. - Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Zajebana nacija. U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova. Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak. Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac. To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi? - Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića. Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...
-Moše Štajn- APOTEKAR
... dece nisam imao, pokušavao sam da se oženim ali nije išlo, sve nade sam polagao u sinovca Joakima a on me je izdao koristeći moju radnju da krade i preprodaje barbiturate, pravi Labelo sa uljem od kanabisa i pokušava da sintetiše neki "kristal met" što je gledao u seriji zbog čega se i zapalila. Da stvar bude još gora sav profit je zadržavao za sebe, daBogda ga u Kibuc poslali da sadi luka. Bolje ja da to uradim ovako, platio sam i grobno mesto 200 godina unapred, a posle da se proda najboljem ponudjaču i od tih para da se napravi jedan dobro opremljen Golem da kazni njegove naslednike.
-Milivoje Tankosić- POLJOPRIVREDNIK
...nije Milivoje blesav, znam ja sa kim sam se po treći put oženio, pa Ljiljana je sahranila drugog muža sa prvim svekrom, a mene je garantovano planirala sa onim tečom obućarom što svi kažu da je bio peder, pa da me u grobu trti. A i jebo sam je sa ovim spomenikom kvalitetno ahahahahaha, da sam imo 5000 evra bi potrošio, a ne samo 2000, kurac će da prepokrije vikendicu u Vrujcima hehehe...
-Kostadin Arambašić- AUTOPREVOZNIK
...nisam video veća govna od vas moje dece, bolje da sam u poljski klozet izdrkao nego vas napravio, i vaše majčine pizda li joj materina kurvina. VAS da pustim da me saranite? Pa vi ne biste bili sposobni da me zamotate u najlon i bacite u jarugu kad budem mandrknuo. Za sve oko sahrane sam zadužio Žiku Džbonglu što sam mu ostavio i tamića sa preporukom da vam, ukoliko se pojavite jebe mamu kockarsku, narkomansku i kurvajnsku. Marš u pizdu materinu!
Porođaju obavezno prisustvuju trudnice, a sve češće i očevi. Sa aspekta polne ravnopravnosti, događaj nametnut savremenom muškarcu u cilju sticanja porođajnog iskustva i podrška u patnji bračnom drugu, istom onom drugu koji u slučaju rata neće morati da drži pušku niti ležati sa vama u vlažnom rovu da podeli vašu patnju. Neželjena epizoda koja će vam dugoročno ogaditi pičetinu ali i najradosniji trenutak dolaska na svet vašeg modrog i smežuranog deteta. Mada, nije oduvek bilo tako.
1956. - Milunka, opet zaostaješ vrstu, pizda li ti materina! Deder prioni malo, jebala li te Klara Cetkin i osmi mart, vidiš da ide kiša odovud, sve te ne jebalo. - Joj, Rajko, nešto me žiga preko stomaka, kanda ću se porodim. - E majke ti ga spalim, pa jesi sad našla, na pola njive? Šta duradim sam, da suvatim za kurac pa digram? Ajde, idi tamo legni ispod kola u lad, imaš u alatu srp da precvikaš pupak. :pola sata kasnije: - De si dosad, steram ti ga majke, onoj rospiji! - Ene, Rajko, prepovila sam je u tvoju potkošulju i podojila. Daviš kaka je lepa, ko anđeo. Sva je na tebe. - Uh, de te nađo tako nesposobnu, vola u dupe dubodeš ne znaš. Ni muško nisi znala da rodiš, jebo li te konstruktor! Na ovu motiku i pazi na pasulj! I življe to malo, šta se vučeš ko prebijena!
2012. - Draga, sad sam pričao sa ovim doktorom što ti je održavao trudnoću. Rekao je da će ići sa epiduralnom, kako si zahtevala. Nećeš osetiti. Dadoh mu 300 evra. Plus 150 da bih bio ovde sa tobom, mila. - Stisni mi ruku bre, vidiš da imam kontrakcije na svakih dva sata. Aaaah, jao koje su to muke, da ti znaš. Lako je vama muškarcima, eno i vojsku vam ukinuše. A mi žene da se patimo celog veka. - Pa nije baš tako ljubavi, eto, ideš na porodiljsko dve godine. Pelene se više ne peru, imaš pampers. Ugradili smo i mašinu za sudove, koju najviše ja koristim. Rekla si da nećeš dojiti, već odmah na formulu. A moja baba kopala kukuruz... - Ćut' tu, mnogo mi ti pa znaš. Idi mi kupi teglu krastavaca i pivo sa limunom, da prekratim vreme do sledeće kontrakcije. - Odmah, draga.
Sigurno si kao klinac maštao kako drljaš džitru pred 100K duša na Vembliju, dok ti brusevi petice lete ispred nosa, a naočare za sunce prskaju nizbutne izlučevine. Pa vidiš, i ja sam! Mamu mu, mora da je vrhčina kad si toliko slavan i bogat da svi piške od sreće pri samoj pojavi tvojoj. A onda pomisliš, šta ako ti se posle osamstotog koncerta baš i ne svira neka stvar, tj počne da ti ide na živce. Mislim, lako je običnim obožavateljima, prevrte tvoj hit 139 puta u 3 dana i posle zaborave na njega. A šta ćeš ti sirotane, osuđen da prebiraš 4 akorda i blejiš iste reči godinama? I tačno mi se kenja kad onaj panonski govnar namesti svoj drhtavi, paorski glasić dok 3897. put izvodi Vasu Ladačkog, pa kao svaki put ga saseče ista emocija, jer je ovaj post'o alkos zbog neuzvraćene ljubavi. Ili Veseli bosanac Zdrave kad i u 68-oj mora da se mlati po bini sa Lokicama (praunukuma originalnih) i peva o svojoj ludoj glavi, zaboga. Pre će biti glava trećih zuba, bolan. Ili recimo, 48-mi dan turneje, a grupi-girlz očekuju da ih otrsiš svih dvajesdve pre nego im ode zadnji autobus za pripizdinu. Pital' ko tebe da l' se to tebi radi?
I tako sam zaključio da život rok zvezde nije nimalo lak kao što pretpostavljamo, te kako godine prolaze, sve mi je milije što nisam postao jedna. Jedem suv 'leba, nastupam samo u kupatilu, al' mirna mi glava.
Al' da mi je da trznem samo jedan rif sa maksimalnom distorzijom na punom Vembliju...
Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.
Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena! Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen. ---------------------------------------------------------------------
Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara! Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.
Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.
Ciga prepričava ortaku događaj iz autobusa: “Vozim se ja autobusom, kad’ prilazi mi kondukter i traži kartu...a ja mu kažem:”Da se nosiš bre ti u tri pičke materine!”… a mislim se u sebi :”Jedi bre govna!”
Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.
Sale:”Ne znam da li ti smeta, ali ja ne pratim fudbal…” Jovana, misli: NAJZAD JEDAN!: ”Ne smeta mi, zaista. ” Sale:”Hoćeš da se nađemo večeras?” Jovana:“Može oko 21h.“ Sale (grozničavo računa: Poslednja tekma počinje oko pola devet, plus oko 2 sata...):”Bolje u 23h, vidi kakve su vrućine.” Jovana:”Važi, u 23h!”, misli: Kako je pažljiv, pa on je ostvarenje mojih snova.
Kada dete počne da priča o jednoj stvari a nastavi o sasvim trećoj a treći je onaj što kad daju medalje stoji najniže i tako je sad bila neka trka i tu je primao medalju jedan crnac Lamin koji se zove slično kao onaj Milan iz I2 koji mi se sviđao sve dok nije rekao da je Mašina šnala lepša od moje a ona ju je kupila kod Kineza a Kinezi su mnogo smešni kad ih pitaš kolko nešto košta oni ne kažu trideset dinara nego tlideset dinala.
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč. - Nema veze. I ja sam tebe varala. - Ali Milice, sestra. - Ma, opusti se. Oprošteno ti je. - Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom. - Jao. A što? - Dužan mi je neke pare. Kocka. - E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan! - Ti nisi normalna, keve mi Milijane. - Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola? - Pojeo sam ih. - Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
