Vino pije Kraljeviću Marko
S pobratimom Toplicom Milanom,
A kada se vina ponapili,
Progovara Toplica Milane:
Pobratime, Kraljeviću Marko,
Dobro tebe jeste ovo vino,
Još da nam je stambolskog hašiša,
Bi veoma nama dobro bilo!
Znadem jednog staroga derviša,
Arnauta Hadžima Ljimaja,
Što za jedan perper oku daje.
Odgovara Kraljeviću Marko:
Ne budali, Toplica Milane,
O kakvome Arnautu zboriš?
Kad podviknem iz grla bijela,
Doleteće Ravijojla vila,
I doneće gorskih trava raznih,
Biće nama do zore veselja!
Što velio, tako učinio,
Viče Marko iz grla bijela:
Posestrimo, Ravijojla vilo,
De pomozi pobratimu svome,
Jerbo nama dosadilo vina,
Pa bi pili vilinskijeh trava,
A tako mi sreća ne pomogla,
Hoću tebi dati tovar blaga!
Otklikuje sa planine vila:
Nije zlato ni srebro ni zlato,
Već je drago što je srcu blago,
Evo tebi bilja svakakvoga,
Ali nemoj ove gljive jesti,
Jerbo možeš nastradati ljuto.
Nasmeja se Kraljeviću Marko,
Nasmeja se iz grla bijela,
Pa on uze vilinskoga bilja,
I što uze u desnicu ruku,
Sve u grlo on sasu bijelo,
A Toplica Milan ne smijaše,
Već sokola posla Arnautu,
Da mu ovaj hašiša donese.
Gleda Marko, sve mu došlo milo,
Raznih boja svuda po čadoru,
Šarac ljudskim glasom popijeva,
Toplica se u hrta premeće,
Dva mu Sunca zašla pred očima,
Dva Mjeseca mlađana izašla,
A po njima kolo od Turaka,
Ciče zurle, biju talambasi,
A na Turkom glave ni jednome!
Tu se Marko obradov'o jako:
Mili Bože, ja dobrijeh trava,
Da me juče Musa pogubio,
Ne bih znao šta propuštam jadan!
Utom mu se nešto naoblači,
Nesta vile, nesta i Šarina,
Nesta bjela svilena čadora,
I Toplice, njemu pobratima,
Nesta Marka, al ostade Marko,
I to Marku vrlo čudno beše:
Da ga ima, a i da ga nema.
Kano da je bez snage ostao
I bez snage i junačkog tjela,
I postade Kraljeviću Marko
Sitna knjiga koju piše drugi,
Čita sebe Kraljeviću Marko,
Ne može se čudom načuditi:
Ne piše ga onaj po hartiji,
Nit po čemu drugom što se piše,
Već po nečem kano ogledalu,
Il šarenom zidu nekakvome,
A u ploču nekakvu tukući,
Sa stotinom sve sitnijeh slova.
Pa sve čita Marko Kraljeviću:
Oj junače, Vukašinov sine,
Što u moju sitnu knjigu dođe,
Knjigu sitnu, ali o junaku,
Hoću tebe sada da provodam
Kano ti što dobra Šarca vodiš,
Kroz buduće ono što će doći,
I buduće ti videti možeš,
Jerbo dosta pojeo si trava,
I još sitnu gljivu nejedicu,
Od koje je mnogi junak strado.
Tu se Marko začudio jako,
Al je kreno kud ga ovaj vodi
Kao slamka među vihorove,
Toliko je ostao bez snage.
U čudnu je vilajetu Marko:
Kao da je u dvorima nekim,
A ko mreža zidani su dvori,
U odaje nekakve udara,
Ali to su kanda strane neke,
Ne mogaše jadan razumeti.
Udaraše i desno i ljevo,
Dok ga onaj glasom ne uputi:
More, Marko, priberi se malko,
Probaj ući u kakvu odaju,
Te mi pričaj šta si ugledao.
Nameri se Marko na odaju
Sa dverima od raznijeh boja,
Kanda su unutra paunovi.
Na dverima Fejsbuk napisano,
A unutra, čudo i nesreća!
Ne može se disat u odaji,
U njoj sedi i žena i ljudi,
Kolko ima u gori drveća,
Pa još više da je petsto puta.
Al da sede, ni po muke tome,
Već o sebi svako štošta zbori,
Stavlja slike nekakve pred sebe,
Il od drugih iste preuzima,
Pa ih nekim daje, drugim krije.
Tu ni lica svaki drugi nema,
Već svi nose neke obrazine,
Neki jesu u gori drveće,
Neki jesu iz pjesme junaci,
Neki jesu kano gorske zveri,
A za neke ne mož' ni kazati,
Jer brat bratu ni na šta ne liče,
A svaki se dere da ga čuju,
Kano Turci kad oderu jarca,
I guslari nekakvi se čuju,
Jal su srpski, jal su možda turski,
Jali saski, jali su arapski,
Jali neko mačke nake kolje.
Prekrsti se Kraljeviću Marko,
Dozva Boga i Svetu Neđelju,
Pa iziđe iz tog gadilišta,
Svoju da bi ne zaprljo dušu,
Zakorači nekakvim lagumom.
Glas mu reče: link si izabrao
Koji vodi u čudnu odaju,
Tu posmatraj, Kraljeviću Marko,
Pa opričaj šta si ugledao.
Osvrnu se oko sebe Marko,
Oko njega ljepote đevojke,
Ja svaka je kano Ravijojla,
U svakoj su zubi od bisera,
Obrvice morske pijavice,
Milina ih bilo pogledati,
I od srpske vere, i od turske,
I crnijeh kolko ište duša,
A i žutih tu pomalo bješe,
Svaka stoji za svojim pendžerom,
A pendžeri nisu ko u Srba,
Već kroz pendžer svu odaju vidiš.
Zagleda se Kraljeviću Marko
U pendžere jedne cure mlade,
Jedva ima osamnaest ljeta,
A tako joj i na pendžer piše.
Al uđoše do dva Arapina,
Crni vrazi kano đavolovi,
A ona se stade uvijati
Ko beštija sotonska nekakva,
Pa haljine skidati sa sebe,
Osta gola među Arapima.
Sve je ovo razumeo Marko,
Ljubio je i on Arapkinje,
Al kad Arap sedlo na se stavi,
Kleče zemlji kano konjic vrani,
A ona ga đevojka zajaši,
Stade bičem da ga goni crna,
Pa je njega pjena popanula.
Kad se ona malo izdovolji,
Tada priđe drugom Arapinu
(A ovaj se veće razgaćio)
Te mu poče ustima činiti
Što krštena nikad ne bi duša,
A Arap je sve za kosu vuče
I govori samo ou bič jee.
To se beše ogadilo Marku,
Te se Marko rastužio ljuto,
Ne zna kud će, ne zna ni kako će,
Kad na dveri od jedne odaje
On ugleda ikonu od zlata
Sliku Svetog Save i Isusa
I drugijeh slatkih svetitelja.
Glas mu reče: Tu je čet o Crkvi,
Dobro pazi šta ćeš ugledati.
Tamo uđe Kraljeviću Marko,
I srce mu Sunce ogrijalo:
Tamo viđe lepu Gračanicu,
Ravanicu, a i Sopoćane,
I još crkvu Presvetoga Save,
Na Vračaru, usred Biograda,
Kojino smo oteli od Ugra!
Stade Marko od sreće plakati,
Kad ugleda: prazne stoje crkve,
Oko njiju urlaju gomile,
Svi urliču ko vrag da ih ganja,
Sve bi oni zatrli Turčina
I srušili tanke minarete
Sve odavde pa do Carigrada,
Al nit znaju svetog Očenaša,
Niti srpski kano ljudi zbore,
Niti jesu za oštro sječivo,
Il za ata il za koplje ljuto,
Već ko stoka štono samo bleji,
Tako oni njemu izgledaju.
Posrami se potomaka Marko,
Reče sebi: djece ne imati,
To je sreća srpska ponajveća.
Pa kad vide oca črnorisca
Kako drugog črnorisca jaše,
I ugleda presvetog vladiku,
Kako s momkom ko djevojka leže,
I ugleda drugoga vladiku,
Kako leže sa decom nejakom,
I mudroga oca Patrijarha,
Naslednika srpske slave Save,
Kako od tog sve okreće glavu,
Nešto puče u grudima Marku,
Nešto mu se u očima smrači,
Pa on krenu kuda ne videći,
Al ga vihor uhvati nekakav,
Nosaše ga, njemu se činilo,
Tri godine i nekolko dana,
A kada je sebi došo malo,
Nad njime je bila Ravijojla,
I pobratim Toplica Milane,
Sa očima kano krv junačka,
Sve pušeći iz lule hašiša.
Progovara Kraljeviću Marko:
E tako mi Boga i života,
Posestrimo, vilo Ravijojlo,
Neću više probat tvojih trava,
Već s Toplicom pušiti hašiša
Zalivati hašiš rujnim vinom.
Nego meni jedno reci pravo:
Čudan sanak ja sam sada snio,
Ne mogu ga tebi ni ispričat,
Već ispovest dati svešteniku;
Jeste l' u njem išta zaistinu?
Gleda njega Ravijojla vila,
Gleda njega, pa sve suze roni,
I ne htede odgovorit Marku.
Nesta vila u gori zelenoj,
Osta Marko za njom gledajući,
A teško mu beše u grudima,
Pa on dosu pehar hladna vina
I povuče iz lule hašiša.
Te noćice nije spavo Marko.
Pesma napisana za takmičenje
http://vukajlija.com/forum/teme/67825-bolje-rob-nego
Ренџер
Detaljno objašnjenje kako se nekad (još u vreme "one" države, i Druga Maršala) živelo.
Za dobar Titorijal se obratite najbližem Jugonostalgičaru.
Tu rečenicu čujemo svakodnevno i uvek je obavijena velom misterije. Zašto je bolje reći 'Idem da završim nešto' , nego reći 'idem na kafu, idem da učim, idem na safari, idem da bludničim sa moldavskim prijateljicama noći'...Varate se ako mislite da ti koji koriste IDZN žele da sakriju od nas nešto. NE! NAPROTIV! Oni samo naglašavaju da su oni zauzeti, traženi, poslovni, i da to NEŠTO, ma koliko debilno bilo ne moze biti ZAVRŠENO bez njihovog prisustva. Svi se bacakaju rečju 'kul" ovih dana. Iskreno mislim da oni koji koriste IDZN stvarno osete da su više kul kad je izgovore. Zamislite da neko ide da pokupi babu sa stanice. Humano je, ali nikada ne može biti kul. Ali kad kazete IDZN, zvecnete kljucevima, udjete u jugo, dok vam vetar mrsi kose ...makar na trenutak bićete kul. Don Johnson kul. Oni koji koriste IDZN su potrebni da bi to NEŠTO dobilo svoj oblik i znacenje. Posmatrajte i facu onih neposredno posle izgovaranja IDZN. To je jedna bezlična mimika, ni zadovoljno, ni napeto lice. JER POBOGU...oni to ZAVRŠAVAJU svakodnevno...to je razlog njihovog postojanja . Kad se to NEŠTO ZAVRŠI, to je onda gotovo, to se vise ne spominje, to je jedan problem manje.
A sada me izvinite, idem da završim nešto. To NEŠTO, uključuje toalet-papir.
Naspram današnjih maloumnih reklama, koje kupce privlači kliše fazonima, nekadašnje reklame su kupce privlačile konstantnim ponavljanjem imena proizvoda tokom trajanja reklame, time stvarajući hipnotišući efekat.
-Deco vaše mame i tate ne moraju vas učiti da čitate.
-Slagarica!
-U početku igre Slagaricom, detetu će u traženju prvog slova pomagati boje i slike. Kasnije dete će pomoću kartončića sa slovima da ispisuje reči.
-Slagarica!
-Dete će lako naučiti sva slova igrajući se i to za 20ak dana.
-Slagarica!
-...se naručuje, isključivo telefonom. Okrenite broj i za nekoliko dana, pošta će vam doneti Slagaricu kući. Pozovite odmah!
-Slagarica!
-Uz pomoć boje, slike i slova, kroz igru, svako dete će za 20ak dana naučiti da čita. Pozovite odmah!
-Slagarica!
-Najmlađe dete sa samo 3 godine, uz ponoć Slagarice, naučilo je da čita.
-Slagarica!
-Naručite telefonom, a pošta će vam doneti za nekoliko dana. Pozovite odmah!
-Slagarica!
------------------------
-Gde si krenuo, Milisave? Šta će ti telefon?
-Moram... malome... naručiti... Slagaricu...
Uvod u korišćenje hrvatske riječi ili fraze u srpskom jeziku u cilju dodatnog naglašavanja značenja izgovorenog ili, naprosto, u svrhu ruganja hrvatskom jeziku.
- Felikse, zašto nisi skočio kad je bilo predviđeno?
- Čekam da se, što bi rekli Hrvati stvore povoljni uvjeti za skok.
----------------------------------------
- Možete li vi reći istražnom sudiji kako je došlo do tuče između dvojice optuženih?
- Ne mogu! Što bi rekli Hrvati - nisam bio nazočan. Otišao sam kući ranije. Strugala me nešto gorušica...
----------------------------------------
- 'Alo, idiote, zar nisi vidio znak za ukrštanje s putem sa prvenstvom prolaza!? Gledaj koliku si mi štetu napravio!
- Gospodine, boli me kurac. Što bi rekli Hrvati općim vam sa sestrom spolovilom u oral za to deranje. Čekajte policiju, pa nek' oni utvrđuju ko je kriv.
- Što bi rekli Hrvati - sa' ću bre da ti jebem mater! :ZVIZ:
Podjebavanje debeljuškastog kuma na srpskoj svadbi.
Samoreklamerski izraz, pri plaćanju nekog računa u ugostiteljskom objektu, koji znači isto što i: “U redu je.”
1)
Kelnerica:”990 dinara.”
Ljuba:“Ma hiljadu lutko, kad Ljuba plaća, kusur se ne vraća!“
2)
Da bi je impresionirao, Mare je izveo devojku na eksluzivno, i skupo mesto. Naravno konobar je njegov ortak, što mu omogućava da je za iste pare, još više zadivi svojom “galantnošću“.
Mare:”Osoblje! Je l’ može račun?”
Konobar(Goksi, Maretov ortak) :”Izvolite gospodine.”
Mare(gleda račun tako da devojka može da vidi iznos od 3.600 dinara, i vadi 5 somića):“Hvala.”
Goksi počinje da prebira po novčaniku, tobože tražeći sitno za kusur.
Mare:”Rekao sam hvala. Kad Mare plaća, kusur se ne vraća!”
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Sutra, u telefonskom razgovoru:
Mare:”Batice, kad mi vraćaš mojih hiljadu i po?”
Goksi:“Brate, misliš hiljadučetristo?“
Mare:“Ajde rodjeni, nemoj da se brukaš za sto dindži!“
Ako se nadješ sam u društvu starijih ljudi, velika je verovatnoća da će oni svaku tvoju radnju, na ovaj ili onaj način povezati sa tvojim seksualnim životom. Bez obzira da li si prekaljeni bačje, ili i dalje nevini igrač vorkrafta ili kakve slične pizdarije, ego će ti porasti, jer će oni dugo vremena pričati o tvojim šatro prcačkim poduhvatima.
Situacija 1:
Pecanje. Oko tebe nekoliko starijih ljudi. Svaki je uhvatio po nekoliko riba, jedino je kod tebe plovak umro. Još k’o za inat omašiš par kontri. Prvi matorac počinje:
-He, he, vidi ga mali! Ništa danas da uhvati. Garant je sinoć istresao skituljka.
Ostali pecaroši: ho, ho, ho! Jeste! Mali je prc’o, ko bog! Zato mu i ne grizu!
MALI!
-Da?
-Jel ga grizla sinoć, a? Hohoho!
-Ovaj... da, jeste! Baš sam je odradio, onako momački..
-Eto! Kažem ja! Mali jebe, a ne ko mi! Meni se nije dig’o još od Preobraženja..
2:
Kartanje. Oko tebe nekoliko starijih pijandura. Igra se raub. Žešće si loš, prešišao si broj cipela.
-Šta je mali, jebem mu nedjelju?! Ne ide, a?
-Slabo danas..
-Ma šta slabo, posle ovoga da ideš do devojke i da je istamburaš! Kad te toliko neće karta, mora ljubav da te sere.
-Hm... da, evo baš ću sad, posle ove partije da je iskurabecam. U pravu ste.
-Jašta bre! Znam ja, kad me karta nije išla, ja sam jeb’o ko mutav!
-Ihaj, ala će mali da je oprca. Vidim ja po njemu, taj prvo jebe pa onda ljubi. Tako treba mali, tako! Joj, kad se setim kako sam ja u tvojim godinama...
Kako god okreneš, ti si u njihovim očima alfa plodnik. I briga te...
Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.
-Izvini dički, di li bi mi hti pisidit pinkili?
-Nibi.
-Pi zikij?
-Ziti šti sim Srbin pički ti mitirini istiški.
Dete nije dete, igračka za strine i tete, rekao je jednom čika-Ršum. E pa, malo morgen, brkati pesniče. Na koji način ćete, moliću lepo, drugačije da ostvarite sebe i svoje nikad ispunjene želje, ako ne kroz - dete? (Ako izuzmemo karmu, dakako. - prim. aut.) Kako da se nadoknadi obrazovanje i kultura? Kako da se bude uspešan?
Projekat-dete je dakle izvanredna prilika da se kreira sopstvena ekstenzija, potomak izverziran za sve moguće i nemoguće veštine i znanja i odgaji mali genije, pravi plavi zec, ljubi ga majka, te kompenzuje sve što je mami i tati falilo u životu.
Kao i svaki projekat, zahteva određene faze.
Prvo - isplanirati začeće. Pluton mora biti u Devici, a kukovi podignuti pod uglom od 15 stepeni ka sever-severoistoku uz normalan pH i frekvenciju penetracije do 5 herca.
U trudnoći puštati isključivo Šostakoviča danju i Sibelijusa noću radnim danima, a vikendom Hačaturijanovu sonatu za flautu i orkestar. Mazati trbuh uljem od paragvajske artičoke, a pre i posle jela treba latinski čitati, nemoj da te na to opominje mati.
Odmah po rođenju darivati bebu gumenim Mendeljejevim sistemom u boji i logaritmarom. Pred spavanje puštati CD sa engleskim jezikom parnim, a sa ruskim neparnim danima.
A igra? Tu su sudoku i enigmatika za školarce. Eventualno Zuma 3 Math Bugger (torent je zuma3math-lobotomy.torrent), ako bude vremena.
U školu se upisuje u ciljano elitno odeljenje, kod učiteljice koja je dvostruki dobitnik lokalne akademske nagrade Alempije Piščević Uča. Član gradske i prigradske biblioteke.
Druženje je dozvoljeno isključivo sa starijom decom, ali da im je prosek ocena bar 4,85 i da imaju makar treće mesto na okružnom takmičenju iz maternjeg jezika i/ili matematike.
Sedmični raspored se zna: solfeđo i španski ponedeljkom, sredom i petkom, crtanje i kaligrafija utorkom i četvrtkom, ritmička gimnastika i razigrana matematika vikendom. Dražesno!
- Šeri, dođi da teta-Maji izrecituješ onu pesmicu.
- Ui, maman. Hoćete li Puškina ili Majakovskog?
- U stvari, nemamo vremena sad, žuriš na balet, a posle te tata vodi na francuski. Hajde nešto na brzinu onda. Daj nam broj pi na dvadeset decimala, ali brzo!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... ovaj...
- Hajde, hajde, nemoj da crvenim sad, učili smo juče celo prepodne.
- Ma nema veze, Goco, ja ne znam ni na dve. Dušo, uzmi čokoladu, za usput.
- No, no, no... Majo, ne jede ona slatko, znaš kako je šećer štetan. Nego, šta bi?
- Maman, žao mi je, ne mogu da se setim.
- Ništa od Muzeja nauke u utorak i zaboravi na 3D atlas mezozoika za rođendan! Hajde, kreći.
- Ui, maman. Orevuar.
- Nego, kako tvoj mali, jesi ga upisala na violinu?
- Nisam, hoće fudbal i bog, kaže smara ga ciguligu po žicama.
- Eeeh, pa dobro, šta ćeš, ne mogu svi biti talentovani.
Kultne patike. One predstavljaju bunt, razlicitost, individualizam. Za samo 6999 dinara možete da budete jedinstveni, originalni i posve različiti od bezlične gomile onih drugih, običnih smrtnika, koji nemaju Converse starke i nisu tako neponovljivo kul. I to nije sve! Posle samo dve nedelje, postaćete ponosni vlasnici vazdušnog đona, i to bez ikakve doplate. Naravno, da biste bili dovoljno originalni, vaše starke moraju biti original Converse. One pijačarske ne dolaze u obzir. Kupujući original starke, vi kupujete i više od običnih patika. Kupujete stav! Izražavate bunt protiv nemorala i mulja kojim smo zatrpani sa svih strana. Po prvom obuvanju po difoltu vam biva ugrađen bunt protiv sistema. Ne treba da vas iznenadi ukoliko odjednom počnete da brinete o pravima životinja, da propagirate mir u svetu, da se bunite protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. Takođe,ukoliko se desi da kreativnost počne da vam isijava iz bulje, ili da vam kosa naprasno pocrveni, ne brinite, to je samo znak da je sve u redu. Počele su da deluju, i vi ste sve više originalni.
Osoba koja ima najveću šansu da umre ukoliko joj zatreba lek.
A: Gde si bre matori, hajde na fudbal.
B: Ne mogu, nosim tetki lek.
A: Koga ti farbaš, ta je fora provaljena odavno. Upadaj, fali nam jedan.
B: Ma hajde, s kim igram?
*Nedaleko odatle u tetkinom stanu.*
tetka: Gde li je do sada..
*Počinje da se grči i guši. Krajnjim naporima dopuzava do drveta života, naslanja se na njega i pušta poslednje reči:*
tetka: Sestriću... jebem ti...
*Tetka umire i kreće instrumental Marš na Drinu.*
