Stan pun studentkinja.
-Brate, gde si ti sinoć? Čekali smo te do 2 sata.
-Izvini brate, ja i Ćomi upali u neki kokošinjac, sve same ribe, vazduh miriše na pičku, takva prilika se ne propušta.
Rečnik / autori
МА
Манда Алкатраз
na Vukajliji od mart 2012.viđen 24. feb 2024.
0 definicija0 odabranih0 poena
prokleta je Kamenica i znacka sto sja
sta mi vredi uniforma kada mozga nemam ja
Pojam za sve nas kad smo bili klinci,kad bi neko pitao s'kim bih imao seks odgovor je Pamela...
klinac1: koju bi ribu jebao a da mozes?
klinac2: Pameluuu!
klinac1: da ali ona ima sidu!
klinac2: uzeo bih kondom
klinac1: a da ...
Trenutno jedina tema o kojoj diskutuju babe kad se okupe da piju kafu posle serije napusteni andjeo
Večiti san naših klubova u evropskim takmičenjima.
Moldavija, godina 2032.
Kvalifikacije za Ligu šampiona.
Reakcije nakon pobede:
Predsednik kluba: Zaslužena pobeda! Premije! Pojačanja! Proleće!
(Daće bog da ih usere, pa na proleće da rasprodam ovo sto je ostalo)
Trener: Izuzetno sam zadovoljan pobedom nad četvoroligašem iz Moldavije, koji u svojim redovima ima nekoliko igrača svetske klase! Naš tim je pokazao izvanrednu fizičku pripremljenost iako smo dva igrača morali da zamenimo već u prvom poluvremenu. Ukoliko ovako nastavimo, sigurno ćemo obezbediti proleće u Evropi, koje naši fudbaleri, prikazanom formom, sigurno zaslužuju.
(Daće bog da ih usere, pa na proleće da palim u Aziju ili Afriku)
Igrač: aaa, ovaj, prikazana igra.. aa... uh 120%!
(Daće bog da nas usere, pa na proleće da me uvale preko grane)
Navijači: UPRAVA NAPOLJE! UPRAVA NAPOLJE!
(Zabole nas i za upravu i za fudbal, ionako smo došli na Moldavke)
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Kakva je da je, moja je, bolju zemlju nemam, niti bolju tražim.
Kad mi dođe kraj biće mi čast da me ona pokrije.
Najizlizaniji izgovor koji devojka primeni da bi odbila decka koji joj izjavljuje ljubav. Pravi razlog za odbijanje je naravno sto doticni nije toliko zgodan, a ni finansijski nije bas potkovan, al je sirima` dobar pa ona nema srca da mu kaze istinu i time ga povredi...
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
On lajn igrica koja vas vraća u antičko vreme, zaintrigira vas, veoma realna. Dok je igraš otkriješ u sebi konstruktorski talenat, odjednom imaš kolonije, ambasade, robove, brodove, praviš vojsku, ekonomiju...E ovo je onaj lepši deo igrice, a onaj gori deo igrice je vezan za ono ''on lajn'' jer igraš sa hiljadama drugih ljudi sa kojim treba da gradiš neku diplomatiju, odnos. Ti odnosi znaju da toliko čoveku pokvare dan, da stvari koje si isplanirao u svom realnom životu mogu da trpe.
Plan: Ustao sam, subota oko 11 sati: palim komp,ikariam, podignem gradski zid na viši nivo, sa resursima koji su mi se skupili preko noći, dok se to pravi, odem pojedem nešto, bacim neki tiket, opika se neki PES sa ortacima, idem da se vidim sa ribom...
Zbilja: Ustao sam, subota oko 11 sati: palim komp, ikariam, lik me opljačkao, pobio vojsku, uzeo resurse ( gradski zid je izduvao ), ja mu šaljem preteće poruke, već vidno popizdeo, jer te lik unazadio, nisi gladan, jebe ti se za kladionicu, a sa ribom ćeš preko sms - a tog dana...
Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.
Ziv je Toma dok god se njegove pesme slusaju, a slusace se uvek.
Igrica koja na prvi pogled kao da je pravljenja za ubijanje vremena na poslu
Toliko je zarazna da polako ona postaje tvoj posao, kasnis sa predmetima na poslu, budis se u 2 ujutro jer tada imate koordiniran napad na drugi savez.
Razmatrate taktiku na msn/skype dok traju runde i navijas sat da te budi u 5 ujutro jer tada ide tvoja smena da koordinises napade.
Ubrzo posle toga ides da spavas oko 17 sati jer od 2 ujutro imate napad na savez SPQR, a ti si general i moras da budes budan.
Odmah po dolasku odredjujes smene, i ostajes budan do 9 ujutro rotirajuci dzinove svakih 20 minuta( svakih 20 minuta se odigrava bitka, jedna dzinove ubacis, druge povuces i tako smanjis svoju stetu)
Svako ko zeli normalan zivot ovo nikada ne treba da pocne da igra.
