Čovek čijim glasom razmišljaju bebe.
Rečnik / autori
MM
Maksimilijan Morel
1× u prvih 100na Vukajliji od maj 2010.viđen juče
199 definicija12 odabranih18.571 poen
Vrsta igre koja se upražnjava u trenucima izuzetne dosade ili kad pukne kreativnost u glavu potpomognuta cirkom ili duvkom. Često prekida mrtvu tišinu, zna da se vuče u nedogled, ponekad, naizgled, i duže, a ima svrhu da ukaže do kojih ste granica spremni da idete pred očajnim opcijama. Korene vuče iz legendarnog pitanja "je l' bi jeb'o kevu ili da ti ubiju ćaleta".
(Zeleni venac, 5 ujutru)
- Je l' bi radije bio gluv ili nem?
- Nemam pojma, nem, valjda.
- Da, ali ako si nem, savataju te neki crnci u mračnoj ulici i analno te iskoriste, a ti ne možeš da zoveš u pomoć. Šta onda?
- Onda bi radije bio gluv.
- Onda te jebu Kinezi sa sifilisom.
- Kako, bre, sad to?
- Ne znam, samo doću i trse te. Kinezi su to!
- Pa svejedno bi bio gluv. Bolje sifilis nego crnačka burgija u debelo crevo.
- A ako ti kažem da Kinezi imaju skat fetiš?
...
- A je l' bi odseko sebi mali prst na nozi za soma evra?
- Ne.
- 10 hiljada?
- Evo je pedestrojka, ajmo!
Aparat za udaranje "kruške" neizostavni je deo svakog prigradskog luna-parka i kruna seoskih vašara. Ono što je za klinčadiju skidanje patkice sa ringišpila, to je za hodajuću fabriku testosterona zabadanje okruglaste kožne mešine. Savršen način da življu iz Hrtkovaca i Jarka pokažeš svoj koeficijent muškosti, a da te posle panduri ne vode u vatrogasni dom ili mesnu zadrugu na trežnjenje.
Lokalni agro-fajter prilazi aparatu u "saćutijebemmater" položaju, pogrbljen, sa izbačenim vratom i rukama postavljenim u stilu obrnutog slova "U". Uvežbanim potezom ćušne aparat sa strane i kruška pada u položaj za zabod. Diskretno se okreće i krajičkom oka namiguje klinkama u pozadini, našta se one u "jebi me" fazonu zakikoću. Ljubi prvo biceps, pa pesnaju, i iz dvokoraka udara krušku uz junački prasak. Aparat počne da ispušta neke osmobitne zvukove, ispisuje brojku 932, a nacrtana riba na displeju u potezu od dva frejma skida brus, time signalizirajjući šibadžiji da je drmnuo dovoljno jako i da sad može da jebe šta oće.
Svi koji su igrali Pro Evolušn Soker (ili, možda, nešto iz FIFA serijala) u nekom društvu, znaju da u toj zabavi nema ničega džentlmenskog. Naprotiv, prozivke na seksualnoj osnovi su sasvim uobičajne i opšteprihvaćene od većine vernih igrača. Međutim, kada se strasti rasplamsaju, ekipa zna da postane malo glasnija, što čini da komšije svašta pomisle.
*(02:15, kod Mareta)
- Jaaaoooo, što ću sada da te jebem, biće ti ko prvi put!
- Ma možeš samo da ga pušiš, siso!
*(dva minuta kasnije)
- Ooopaaaa, kako sam ti ga nabio junački!
- (iz pozadine) To Šomi, jebi ga!
- Uh, kurvo, osvetnički ću ti ga uvaliti...
*(posle utakmice, rezultat 4-0)
- E, znači jebo sam te ko niko do sada. Ajde, priznaj, svršio sam ti po faci...
- Videćeš, Šomi, sledeći put ću ti se iskenjati u usta...
--------------------------------------
*(13:45, hodnik zgrade)
- Marko, znam ja da si ti dobar dečko i poštujem tvoj privatni život, al mogli bi malo tiši da budete... Mislim, nemam ja ništa protiv vas, gejeva, al shvati me...
- Kakvih gejeva?! Čika Rale, pa mi smo samo igrali igricu!
- Pa, dobro, ne znam ja kako vi to zovete, al znaš da Bole sa sedmog baš nešto ne voli vas... nastrane.
Kada bi postojala skala iritantnosti "smol tok" izraza, ovaj bi bio neprejebivi šampion. Ne samo da nema nikakvog smisla, nego vam to nikada neće reći osoba neka normalna osoba sa kojom se ne bi ustručavali da podelite pivo u parku ispred zgrade. Ne, ova fraza rezervisana je za kvazi-prijatnog skota sa petog sprata koji je uvek nasmejan, ali vam nabacuje pandure čim se glasnije nakašljete posle deset uveče.
(11 časova, lokalna prodavnica)
- Oooo, de si komšo, šta ima?
- Evo, usto, pa kupujem hleb.
- Hahah, koji si ti car!
-------------------------------
(16 časova, puš pauza na terasi)
- Eeeej, brateee! :dernja se kao životinja:
- Ej, ćao...
- Treći put častiš!
- Ha ha, da... (U sebi : ma jedi kurac...)
"Jubilarna" - rakija koja se otvara samo za specijalne događaje poput rođenja deteta ili diplomiranja. Pažljivo se štedi, s njom se samo nazdravlja i retko se poklanja.
"Prava domaća" - to je, uglavnom, ona koju nečiji deda iz Gornjeg Dobrog Donjeg pravi po sto godina starom i dobro čuvanom receptu. Služi za kvalitetno opijanje.
"Pitka" - lepo miriše i ostavlja prijatan ukus u ustima, ali teška je za želudac. Najčešće se švercuje kao slavski poklon pod nazivom "prave domaće".
"Dobra za lek" - rakija koja svoj nedostatak finog ukusa pravda činjenicom da je nečija baba izvalila da ista leči šarlah, a da je i dobra za masažu.
"Brlja" - usled opšte dostupnosti i niske cene, favorit omladine. Popularna i pod nazivom "kupovna", vodi poreklo iz kazana privatnih proizvođača koji istu prave radi finansijske dobiti, a isključuju ljubav iz procesa proizvodnje. Ostavlja gorak ukus u ustima, ali udara poput autobusa.
"Džibra" - rakija oštrog i neprijatnog mirisa, olako uništava unutrašnje organe. Popularna među dragstorskim alkoholičarima koji su odavno oguglali na suzenje očiju i suženje jetre koje ovaj špirit izaziva.
"Antifriz" - Piće očajnika. Koristi se u samo u najhitnijim slučajevima, kada je apsolutno neophodno napiti se. Potiče iz kazana slepog Bugarina sa jednom rukom kome je u proizvodnji pomagala mentalno retardirana unuka.
"Guslar" - popularna rakija "Živadinović" iz devedesetih. Pravljen u žurbi, ovaj polu-destilat sadrži taman toliko metanola da oslepi seoskog alkoholičara ili da ubije običnog čoveka. Favorit samoubica.
Loš i nadasve nepotreban izgovor za bol u genitalijama usled sobe koja liči na pećinu u kojoj su Taško Načić i Pavle Vujisić duvali lepak nakon dvonedeljnog opijanja. Možda će tvoja kvazi-umetničarska izjava impresionirati hipsterku tugaljivog pogleda (što je možda i jedina bitna stvar), ali tvoji ortaci znaju da si samo lenji govnar kome nije frka da obitava uz tri nedelje stari jogurt koji samo što nije progovorio. Pedantnost je isti kurac kao i učenje - bavićeš se njome samo ukoliko se obrađuje tema koja te interesuje.
- Au, jebo te otac ludi, soba ti liči na retardirano dete Hirošime i Černobilja.
- Opusti se, brate, to ti je kreativni nered. Živim u harmoniji.
- Ma šta bre sereš, pogledaj, imaš... dve... tri... četiri dvolitre piva za koje mogu da se kladim da su pune pišaćke.
- Brate, vece mi je na drugoj strani gajbe, a i neću da budim ćaleta i ke...
- Okej, kako god. Daj mi pepeljaru.
- :čeprka po ormanu i vadi flašicu kvasa: Evo, ovo će poslužiti.
- Uf. Dobro, koji film gledamo?
- Evo, upravo sam skinuo Brejnded, čuo sam da je dojajna zajebancija.
- Kul, jel u "Daunlouds"?
- Ma jeeeste, nisam takva džukela da držim filmove u daunlodsima!
- Pa, dobro, gde je?
- C:\My Documents\Videos\Filmovi\Horor\Peter Jackson\Braindead, naravno.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Čovek čija se mističnost može porediti samo sa besmislenošću njegovog posla. Nakon (najmanje) šest godina koje je proveo u Sremskoj, ovaj doajen ulične trgovine nedavno se preselio u Knez Mihailovu ulicu, gde danas podjednako zbunjuje nevine prolaznike. Lica bez izraza, sa rukama u džepovima, stoji u mestu, ponekad cupka, dok mu čitav asortiman visi sa vrata, okačen o drvenu pločicu. Prodaje kanape za naočare - ono što metneš na krajeve đozli, pa ne mogu da spadnu, ili, ako se to dogodi, spokojno ih zaustavlja vrat. Predmet koji koriste samo nastavnice biologije, nadrkane šalterske službenice i pokoji polu-doktor iz doma zdravlja. Sa ovakvom ciljnom grupom i jeftinom robom koja traje po nekoliko godina, čak decenija, LKPKZNUK ne može da prehrani ni četvrtčlanu porodicu, a kamoli svoju okruglastu figuru. Zašto onda on svakog dana stoji na istom mestu? Postoje mnoge teorije - diluje drogu (otpada zbog redovnih pandurskih patrola), podvodi kurve (otpada zbog udaljenosti od Meke prostitucije, Picinog parka), špijunira za Amere (otpada zato što je retardirano), prisutan je kult fetišista koji se lože na kanape za naočare (otpada zato što niko nije osvedočio uspešnu transakciju između mušterije i Njega), preuzeo je ulogu modernog Sizifa i tu je da suptilno ukaže ljudima na učenja filozofije apsurdizma (teško, ne deluje kao fan Kamija). Šta god da je, On će uvek zbunjivati ljude koji su priuštili sekundu da razmisle o uzaludnosti njegovog posla, a za ostale će biti još jedna tipična ulična faca sa Zelenog venca, poput Ciganke Bez Lica, Koloportera Halo Oglasa i skupine Gurbeta Koji Valjaju Markice.
Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.
Al' eto, šta nam fali, živi smo, zdravi smo, što ono kažu, da izvine ovo dete, mož' nam se pri'vate svi za kurac!!
Skup ljudi koji se kad vam dođu u posetu ponasaju kao kolonisti tek kročili na tlo Amerike.
- Vidite sta smo vam doneli! Stakliće! Svetlucave stakliće! A sad budite ljubazni i pokažite nam gde vam stoji kajmak i rakija.
Mogućnost da tvoj glas neutrališe neko ko ovo ne ume ni da pročita.
