Široko rasprostranjena kategorija đaka putnika sačinjena od napaljenih metalostrugara, glodača i srodnih obrazovnih profila iz mašinsko tehničke struke. Ovaj kulturološki primerak lako se nalazi u seoskim lokalcima, naslonjen na harmoniku autobusa duplaka koji prevozi gomilu srednjoškolske dečurlije. Ovakva ličnost se razvija kroz celokupno trogodišnje školovanje gde u maturantskoj godini stiče punu afirmaciju, kad postaje ljubimac okupljenih prvačića i pajtosa sa kojima je bežao sa časova srpskog. U autobus samouvereno ulazi prvi, iako može da bira gde će da posadi dupe, on zauzima prostor na sredini busa i raširenim nogama obeležava svoju teritoriju, dok svojim ižvrljanim rancem okačenim o jedno rame, struže o masnu i prljavu harmoniku predratnog duplaka. Mesečnu kartu drži u zadnjem džepu, bez ustezanja šacuje klinke iz trećeg tri, a oko njega se skupljaju njegovi puleni koji se klanjaju svom idolu za svaki izgovoreni fazon. Lik se veoma lako izdvaja kao duhovni vođa određene grupacije svojom harizmom i istančanim smislom za humor. Iako je prvorazredni mangup i ne voli školu, štrajkovi prosvetara i izostanci mu teško padaju, jer ga odvajaju od prirodnog staništa i radnog mesta. Brzo postaje pretplaćen na stajaće mesto u rotirajućem delu autoprevoznog sredstva dok s kondukterima zbija kafanske šale. Sa šoferima se uortačio još u drugom srednje dok je obavljao rutinsku praksu u ložionici Fabrike vagona i u bratskom su odnosu, baš kao da pre srednje škole ima višegodišnje iskustvo u čuvanju ovaca sa zarozanim i nadrkanim likom za volanom čudesne portabl klackalice.
6.15 izjutra, smrdljivi duplak, pospani đaci naslonjeni uz šipke, lokacija Zaklopača...šofer očajnički poziva putnike da krenu napred...
Harizmatični vođa: Hehehe, 'ajmo pođimo napred, pooooođimo napred! Neko iz mase: A Žile brate, kako možeš ovako sabajle, odakle ti bre volja da zajebavaš ovaj narod, jesi blesav... Harizmatični vođa (podiže se na prste, traži pogledom): E Šone, 'oćeš da sedneš? Aj ovamo, dig'o se jedan! Masa: Ahahahaha, a brate kakav si kralj! Dig'o se jedan! Harizmatični vođa: Ajmo napred, svi napred! Evribadi! Evribadi na livadi, čas ga turi, čas ga vadi! Egzaltirana masa i đaci prvaci: Ahaha koji si lik, čas ga turi, čas ga vadi! Kraljuuuu! Harizmatični vođa (dobija inspiraciju): Majstore, daj neku muziku, je l' 'vataš bre ti radio Dženariku? Masa: To care, sad mu ga daj! Harizmatični vođa: E majstore, serem ti se na radio, moramo mi da pevamo (okreće glavu ka kondukteru i pospanim putnicima na začelju autobusa): Samo za društvo iz ćoška: Iiiii sve što guske pokakiše, nek jesenje speru kiše, otkad si me ostavila, ni apetit nemam višeeee.... Masa: Ahahaha, to Žile legendo, guske pokakiše...hahaha! Žile mi te volimo, Žile mi te volimo!
Potpuni matematički paradoks. Sukob dvodimeznionalnog i trodimenzionalnog. Nepostojeći i u mašti nezamisliv objekat.
Novinar: Pored mikrofona imamo Žiku Perića i Miku Lazića! Žiko, recite našim gledaocima šta očekujete od sutrašnjeg meča? Žika Perić: Pa ovaj, ne bih da prognoziram, 90 minuta je pred nama, biće teško, lopta je okrugla, znate... Novinar: Sjajno, izvrsno... Mika Lazić (upada u razgovor): Izvinjavam se, samo da ispravim svog saigrača, on je verovatno hteo da kaže da je lopta sfernog oblika i da je izvesno da se ona kao takva kotrlja po unapred nepoznatoj putanji? Žika Perić (udara se u čelo): Naravno! Ja se zaista izvinjavam gledaocima na lapsusu, jer nisam napravio razliku između geometrijskog tela u trodimenzionalnom prostoru i... Mika Lazić (uzbuđeno): I kruga, koji je ništa drugo do geometrijsko mesto tačaka podjednako udaljenih od jedne tačke koja se naziva... Žika Perić (ponovo upada): Centar kruga! Hvala kolega na digresiji! To je isto kao da sam rekao da je krug loptast!? Hehehe... Mika Lazić (hvata se za stomak): Hahahahaha...lud si skrooozz! Hahahhahaa... Novinar (zbunjeno): Žile, gasi kameru, prekidamo uključenje, vidiš da ovi nisu normalni, bežimo odavde!
Period finansijske apstinencije koji nastaje usled nekontrolisanog ili spoljnim faktorom uzrokovanog trošenja novca po dolasku od kuće, nakon čega se veći deo boravka na studijama svodi na suzdržavanje od svih studentskih zadovoljstava zarad surovog preživljavanja. Lizanje šerpe, glodanje koske i shvatanje bogatstva metalnog apoena.
- E brate, sad dođoh od kuće, keva spremila sarmu, jeo sam ko stoka...mada, mogli bi kasnije na punjenu do grada? - Pa ajde...e, a jel znaš da mora da se overi i prijavi semestar, upis godine, ŠV obrasci, potvrde, formulari, hemijska olovka, depozit, kapara, osiguranje, porez...1200 kinti... - Ma ko ih jebe, neću sad da im platim... - Rekli da mora do srede... - A u pičku materinu, pa odakle? - I meni ako možeš da vratiš onih 500 od prošle nedelje, nemam ni ja... - Ih sunce ti, pa ostajem na 200 kinti do petka?! - Jebiga, posti... - A žurka u sredu!? - Trpi brate...
Geometrijsko telo koje se sastoji od 4 jednakostranična trougla, rečeno jezikom matematike. Čudesna figura piramidalnog oblika koja je matematičkim laicima poznata kao asocijacija na simpatičnu ambalažu jogurta.
Profesor: Naći površinu i zapreminu pravilnog tetraedra... Lik 1: Ej brate, tetra šta? Kako se bre crta to? Lik 2: Jogurt! Jogurt! Lik 1: Aaaaaa, pa što mi ne kažeš odma'...
Uobičajena podela prehrambenih namirnica, na one koje kupujete po prodavnicama i one koje vam keva sama napravi, kako bi se uštedelo u vreme globalnih i lokalnih recesija, skakanja potrošačkih korpi ili želje za eksperimentisanjem mikserom i jajima. Tako se naše drage mame reše da batale kupovinu "kupovnih" namirnica i preuzmu debitantsku ulogu "uradi sam" domaćica. Ovakvi proizvodi su najčešće neuspeli pokušaji pa tako što veće razlike između pravljenog od kupovnog, stvaraju kod one izbirljive dečurlije još veće predrasude da je sve "kupovno" bolje.
Keva: Evo sine, probaj ove krem bananice, majka ih pravila, da vidiš što su narasle... Sin: Daj kevo, šta je ovo na kockice, pa znaš bre da ne volim ove pravljene krem bananice, čak i nemaju oblik banane...i neću da jedem onaj majonez što si pravila, ne sviđa mi se, žućkast je i nije gust... Keva: Ali sine, jeftinije je, nema se para, evo imam džak brašna, taman ćemo sutra da mesimo hleb, zašto da ga kupujemo... Ćale: Ma pusti budalu, nemoj da jede bre ako neće ...neće gospodin "pravljeno"....pa čekaj, a oni ih ne prave tamo? Ma jok, rastu im krem banane na drvetu...e moj ti, pa zdravije ti ovo što majka napravi nego kad kupiš... nemate vi pojma šta valja, nama, bre, namažu na vruć 'leba mas' i alevu i samo cepamo...i nema "kupovni" 'lebac više, od sutra se mesi!
Obavezna kolateralna šteta prilikom izvođenja operacije: Mažnjavanje komšijinih trešanja. Žvakanje ovih koštunjavih plodova, pored napadnog trpanja u kese, džepove i majice, obično ne prolazi bez kidanja grana. Izgled trešnjinog drveta nakon odrađenog posla odaje utisak da je trešnju upravo opustošila četa Mongola i Huna na čelu sa Atilom lično, a ne grupica balavih klinaca, koja ne zna nos da obriše ali zato zna da se poput najspretnijih šimpanzi uspentra na najvišu trešnjinu tačku, potkrepljujući tako svojim polucivilizovanim ponašanjem Darvinovu teoriju. Ritual nasilničkog lomljenja grana je, iako logički neobjašnjiv, gotovo neizbežan, bez obzira da li je komšija neobavešten o agresiji nezasitih balavaca na njegovu voćku ili ih pak najljubaznije zamoli da to ne rade. Potpuno svejedno, oni će grane izlomiti.
- E, čiča, mi došli malo na tvoju trešnju, 'ajde pusti nas malo 'leba ti da oberemo, ti ionako imaš 80 godina, sutra ćeš da rikneš...koji će ti kurac trešnja, ovako neobrana da propadne... - Ako, blago dedi, berite vi...samo... - To bre čiča! Nabraćemo ti mi jednu kesu, da se zanimaš posle... - Samo nemojte grane da lomite... - Ne brini deda! Drugari, 'ajde ovamo, reko čiča da može! Penji se!!! Trš, trš, trš, tras...ajde Žile, otkini bre tu granu celu, da se ne zajebavamo ceo dan, šta je gledaš?
Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.
Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena! Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen. ---------------------------------------------------------------------
Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara! Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.
Preduslov za dugotrajno i uspešno prijateljstvo. U suprotnom dolazi do situacija iz kojih jednostavo (ma koliko se trudili) ne postoji verbalno uspešan izlaz.
Jana i Danijela u kafiću. -E jel vidiš onog sa naočarima, muvao me je 200 puta do sada, nema jadnijeg lika od njega. -To mi je brat. -Ovaj... dobro mu stoji ona majica, a ja sam bila drogirana pa zato nisam htela da se smuvam s njim. -Jebi se bre seljanko!
Sede Predrag i Nedeljko u parku. -Uh, vidi ono krme debelo, stalno je viđam po gradu. -To mi je sestra. -Dobro bar nije rođena. -Jeste! -Ali rekao si da ti je sestra '97 godište. -Pa jeste. -Pa kako je onda ovol'ka?! U jebo te izvini nisam tako mislio. -Ma duvaj ga majmunčino!
