Skup crnaca.
Rečnik / autori
PA
pavlevars
na Vukajliji od maj 2010.viđen 19. apr 2014.
1 definicija0 odabranih8 poena
Korišćenje medicinske činjenice u cilju stavljanja do znanja sagovorniku da je ova soba suviše mala da bi u njoj bila dva muda istog ranga.
Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.
Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.
Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".
Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.
Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!
Razgovor dve komšinice:
Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!
Vremenski period od dolaska do odlaska tetke iz Crvenke.
Račun koji se izmiruje sredstvom plaćanja u tečnom agregatnom stanju.
Dođeš mi pivo za ovo!
Pojava da se u crtanim filmovima i bajkama sreću medicinski i psihološki pojmovi i pokušaji njihovog zbrinjavanja.
KPR (kardio - pulmonalna reanimacija - veštačko disanje)
Snežana i sedam patuljaka;
Postavlja se pitanje da li je jabuka bila otrovana, ili je došlo do zastoja bolusa (zalogaja) u disajnim putevima.
Princ prilazi Snežani, ruke postavlja na grudnu kost, i stavlja svoje usne na njene. Za udžbenik.
Verbigeracija (besmisleno ponavljanje istih reči ili rečenica).
Duško dugouško, Bajka o Ivici i Marici.
Duško: Šefe, ovo je bajka o Ivici i Marici...
Princ: Ivica... Ivica... Ivica...
Tetanus, izazvan bakterijom Clostridia tetani.
Uspavana lepotica;
Ubod prsta na staroj preslici.
Podvojenje ličnosti
Vuk u bajkama i crtaćima, sklon prerušavanju u žensko.
Akromegalija (poremećaj hormonskog statusa hipofize, nesrazmeran rast udova)
Zvonar Bogorodičine crkve, Kvazimodo.
Ahondroplazija (patuljast rast)
Palčić, Biberče.
Avitaminoza, hipovitaminoza, poremećaj jona i minerala plazme.
Voda života.
Bolestan car, kome je jedini lek "voda života", najverovatnije prirodni izvor vitamina ili esencijalnih jona i minerala.
Izlečenje nakon konzumacije.
Depersonalizacija (sebe doživljava kao nešto tude, nestvarno), Derealizacija (doživljava izmenjenu stvarnost)
Carevo novo odelo.
Samo neki od primera.
Edited by: Jessica Rabbit
Popaj ima Bekerovu mišićnu distrofiju (pseudohipertrofija proksimalnih mišića)Oliva hipertireozu...
Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi.
Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
Uglavnom:
Oni koji se zgražavaju na samu pomisao da sednu u park sa vama i popiju pivo, jer, to je tako nepristojno, ''šta će ljudi da pomisle''. A najradije bi popili i pivo i sve što im padne pod ruku.
Oni koji su iznad toga da sednu u kafić sa nekim ko je završio trogodišnju srednju i sada je automehaničar, pa su mu ruke crne. To je tako nepristojno. A taj automehaničar em što će bolje da prođe u životu, em što ima više u dupetu nego oni u glavi, potpisujem.
Ne daj Bože da sednu u kafanu.
Oni što te pogledaju popreko ako izlaziš iz kuće posle 21h. ''Šta će ljudi da pomisle''
Oni što se zgražavaju navijača koji uđu u autobus posle utakmice i pevaju neku pesmu za sebe, ne uznemiravajući nikoga. Kakva nevaspitana omladina, nije ih sramota! ''Šta će ljudi da pomisle''.
A nikad vam nije palo na pamet da se malo opustite, pogledate život iz nekog drugog ugla, iza tuđih očiju?
Neee, pa šta će ljudi da pomisle?!
Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.
Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD
Pitanje nad pitanjima. Stvar koja ili nešto sjebe do balčaka ili nas oduševi svojim postojanjem. Još kada je bog stvorio Adama i lutao nebeskim laboratorijama, naišašvi na jedno dugme, znatiželja mu nije dala mira. Morao je da ga stisne. Tu dolazi do zajeba. Stvorio je ženu. Kroz dalju istoriju, dugme je radilo sve. Od pronalaska vatre, sve do skidanja grudnjaka. Ironije li, uglavnom su žene vršile, i vrše sjebove sa dugmetom. Kroz srpsku istoriju, dugme se najviše prostiralo po bujnim poprsjima seljačkih devica. Jednim, pravilnim stiskom dugmeta, djeve su se nalazile gole pred napaljenim čobanima koji su bili spremni i njih da pritisnu. Čak i ako znate čemu služi, to nešto u vama vam ne da mira. Morate ga stisnuti, pa da jebe rak raka.
- Uuuu, čemu služi ovo dugme?
- NE DIRAJ! To je nuklerni trans-karburator koji aktivira 137 uranijumsko-platoničnih bombi rasprostranjenih po celoj Zemlji.
- Uuuuuu :KLIK:
Poslednja igra praseta.
Prihvatanje sagovornikovog mišljenja zarad višeg cilja.
Devojka: Definicija sekunde se zbog atomskih satova promenila...
Momak: Sviđa mi se kako razmišljaš...
Devojka: Ranije je sekunda bila 1/86.400 deo dana, ali sada je 9.192.631.770 obrtaja atoma cezijuma.
Momak: Sviđa mi se kako razmišljaš...
Devojka: Ti u stvari samo hoćeš da mi ga zavučeš?
Momak: Sviđa mi se kako razmišljaš.
