Pošto u "ljubljenju po srpski" ne postoji nikakav zakonski akt kojim se reguliše na koju će stranu glava krenuti prilikom poljupca, postoji nepisano pravilo da se prvo cmokne levi obraz, pa desni, pa opet levi, i to, uglavnom, svi poštuju, kao što i uglavnom poštuju da voze svoj automobil desnom stanom džade. Međutim, na kojekakvim proslavama, gde često alkohol učini svoje, pa glava više ne zna koja je desna a koja leva strana, često se desi da jedan od učesnika ljubljenja promaši stranu i tad je neizbežan poljubac pravo u usta ( ređe nos ). Naravno, retko će se desiti da se poljubite sa nekom hot komšinicom ili njenom dobrodržećom kevom, već obično sa dedom, stricem sa čijih se brkova cedi moča od pečenja ili sa nelepom drugaricom koja ima herpes i žvale u uglu usana.
Ser Oliver
Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.
Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo.
Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka.
Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz Rima
Manuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...
Trener: Dobro jel su svi tu?
Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava.
Trener: A sto?
Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama.
Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga?
Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje
Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra?
Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los.
Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea.
Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco?
Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka.
Trener: Pa jel ce bude dobro?
Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije
Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi?
Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom.
Malo kasnije......
Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude.
3 sata kasnije...
San Marino-Nemacka 0:8
Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to
Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva?
Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park?
Davide: Ne mogu imam CW na CS
Michele: Osh ti Mauro na jox?
Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo...
Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h
...svako svojim putem...
Jako nezgodna vrsta poziranja koja u poslednje vreme među devojkama doživljava sve veću popularnost. Cilj je da se istovremeno pokažu sva tri glavna atributa: faca, dupe i sise, što zahteva velike gimnastičke sposobnosti, a tehnika je sledeća: devojka prvo treba da okrene leđa fotoaparatu, a onda da polako, uz što manje pomeranje nogu i zadnjice, što više zarotira torzo. Poželjno je napućiti usta i staviti jednu ruku na butinu ili guz, a drugu podići, recimo na vrata. Rame se zabacuje što više unazad, kako bi se istakla dojka. Idealan položaj bi bio kada bi kičma htela da se izvrne za 180°, tj. kada bi se guzica pojavila tačno ispod sisa, ali, pošto je to teško izvodljivo, u praksi se samo teži ovom uglu.
Antipod sirupu od belog sleza. Najukusniji slatkiš za bolesnu decu svih vremena. Čarobna roze tečnost uz koju smo kao deca uživali, pa nam kašalj nije teško padao jer na svakih osam sati posrčemo jednu-dve supene kašike ovog čarobnog napitka.
-Joj, kad ću opet da kašljem!?
-Što, je l da ne ideš u školu?
-Ma jok, pije mi se pentreksil.
-Mmmnjam, i meni.
-Aj da pijemo ladnu vodu znojavi.
-Ajde.
Jos jedna u nizu bizarnih pojava, kad nije na tv-u (retko), iskace iz rerne, dzezve za kafu i iz gepeka vaseg "stojadina", odakle je u stanju da vam 24 sata kenja kako cete umreti u najstrasnijim mukama ako nastavite da se nezdravo hranite. Kao sto se svi vampiri plase belog luka, tako se i doca plasi "4 bele smrti" : brasna, soli, masti i secera. Kad bi mogao, poklao bi sve svinje ovoga sveta, pobio sve uzgajivace secerne repe, zapalio sva polja psenice i bacio atomsku bombu na solanu u Tuzli. Takodje, zatvorio bi sve pekare, cevabzinice i restorane u Skadarliji. Najludje od svega sto ovaj Mr Proper uvek gostuje kod Jelene Lee Kis Bacic Alimpic Jokic, gde pokusava da urazumi Boru Drljacu da ne pojede celog vepra za predjelo.
Definitivno najnormalniji štrumf. Pored toga što mora da živi sa Kefalom i Divljom, svaki dan sluša ćaleta kako mu nešto kenja, dobija samo poklone koji eksplodiraju, tamo neki Gargamel i Čempa stalno gledaju kako da ga pojedu, a jedina riba koja živi u njegovom selu se ne loži na njega. Kako čovek da ne bude nadrndan!?
Najbolji negativac
Scena koja će u američkim tinejdžerskim filmovima obeležiti dalji tok radnje. Ja znam, vi znate, svi sigurno znaju da će oni na kraju u nekoj romantičnoj sceni završiti zajedno, samo oni to ne znaju. Radnja-kliše. Oboje zamišljeni šetaju hodnikom kada se sudaraju. Ona ispušta knjige koje je nosila u rukama. Oboje skupljaju knjige sa poda, on se izvinjava. Pogledi im se susreću. I sad se oni tu gledaju, ne progovaraju(inače je sasvim normalno gledati u nekog 5-10 sekundi bez ijedne reči). Ljubav na 1. pogled. I tada kreće natezanje do poslednje scene u filmu. On smotan, ona se ispoveda najboljoj drugarici. Pitanje je zašto se u našim školama ne dešava takvo zaljubljivanje, koje je sudeći po ovim filmovima vrlo često. Možda zato što devojke u Srboji kao sav normalan svet nose knjige u torbi.
U jednoj srednjoj školi u Srbiji...Oboje šetaju hodnikom zamišljeni, sudaraju se, ona ispušta svoj rozi mobilni sa cirkonima.
ona: Majmunčino jedna, jesi li ti ćorav?! Je l' gledaš ti gde ideš?! Ima da mi kupiš nov!
on(pokušava da skupi delove): E izvini stvarno...
ona: A jako mi sad vredi to tvoje izvinjenje!
Pogledi im se susreću,on gleda u nju...
ona: Šta buljiš u mene, some jedan!
Izraz kojim se jasno ističe prednost kvantiteta nad kvalitetom.
"Jel' bi pre kresnuo Anđelinu Džoli jednom ili kozu dvaput?"
"Znaš,Anđelina je Anđelina...,al' dvaput je dvaput!!!"
Porodili ste četvorke, doživeli dvostruki prelom noge, bili na gastroskopiji, pažljivo odslušali celokupno predavanje profesora na času Ustav i Prava građana. U prevodu mislili ste da ste spoznali pojam bol u svim njegovim modalitetima. A onda ste otišli kod zubara da vam izvadi živac.
I tako odete vi kod zubara naterni mukom koji proizvodi šestica gore desno da bi vam gosn. Mengele pažlivo promatrajući vaš slučaj i istovremeno sređujući svoju sado-mazo aparaturu rekao da je neophodno umrtviti problematični zub, dakle izvaditi živac iz istog.
A čika zuba to radi sa nekim turpijicama kojih ima pun kurac raznih boja i veličina, i on se onda zagleda u tu gomilicu i birka onako sa sve sve smeškom radosan zbog bogatstva izbora koji je pred njim i onda izabere jednu, pa se ti obraduješ jer je izabrao najmanju, a kasnije saznaš da su bol i veličina turpijice obrnuto proporcionalne veličine, i onda priđe i počne da struže i struže, i posle sat vremena radosno kaže: "super, završili smo", a ti kroz zakrvavljena usta kažeš: "zar već?", a on kaže: "da,da ostala su nam samo još dva živca u tom zubu" i ti onda uzmeš iglu za anesteziju i zabodeš mu u oko i tako......
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Medicinski primer po kojem je moguće da srce funkcioniše i izvan matičnog organizma.
"Kosovo je srce Srbije!"
Buduće vreme od glagola neću.
- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".
