MisterOfScience

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

kredits

Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, Sarma

Muzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:

Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi Marčelo

Režija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kulture

Kraj

U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.

Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.

NINitkovZviždi · 8. jan 2015.💬 153011

U žargonu - čovek oslobođen od kredita. Reeeetka pojava. Kao Halejeva kometa ili kres sa Monikom Beluči i Megan Foks - u trojci. Pod Halejevom kometom.
Da bi neko bio diskreditovan, neophodno je da isplati sve rate zulumćarima gorim od Turaka, Mongola i Dinkićevih ekonomskih eksperata - zajedno.
Kada se ovo čudo desi, čoveka obuzme potpuno blaženstvo, nemerljivo zemaljskim užicima - lepše je od svrša, od miline pišanja posle celovečernjeg ispijanja piva, lepše od sedmice na lutriji.

- Što si ti tako srećan danas? Da nisi kresno onu Maru sa trećeg?
- Bolje!
- Dobio si povišicu?
- Još bolje!
- Dobio si povišicu i kresnuo Maru?
- JOŠ BOLjE!
- Dobio sedmicu na lutriji?
- BRATEEEEEEEEEE, JOŠ BOLjE!!!!
- Šta se bre dereš, jeb`li te kurci!? GOVORI šta je bilo!

Dramska pauza. Lik pada na kolena, podiže pogled ka nebu i viče: FRIIIIDOOOOMMMMMMMM!!!!!

Krvav posao. Obrni okreni, mora neko da strada. Ovde se odnosi na brak naroda na Balkanu. U pitanju je poligamni brak neravnopravnih supružnika, u kojima najveći miraz daje Srbija, a u brak stupaju poraženi i podređeni drugi narodi i narodnosti. Prosto neprirodna bračna zajednica. Svaki zdrav bračni savetnik bi rekao – NI SLUČAJNO NE STUPAJTE U BRAK!!! Niste jedni za druge.

Uzrok: bračni problemi - Uzajamne optužbe i upiranja prstom koja se završavaju upiranjem cevi po kući.

1918. Ludo zaljubljeni Kralj sklapa brak između Kraljevine Srbije, Crne Gore i gubitničkih kolonija i banovina nekadašnje Austrougarske monarhije. Matičar je - NjKV Kralj lično, najverovatnije pod nekim teškim drogama. Mlade se raduju, jer šta su radile, udomile su se odlično.

Cena braka: Da Srbija i Crna Gora zažmure na oba oka, zakopaju glavu u pesak i potom se prave da ne znaju sa kime su stupile u brak, da zaborave prošlost i sva kurvanja supružnika.

1941. Razvod braka. Brakorazvodni sudija – Nemačka Adolfa Hitlera.

Cena razvoda: 2 miliona mrtvih, uništena privreda i infrastruktura. Srbiji oduzeto 30% teritorije u korist NDH.

1945. Mašinbravar sklapa brak između pobedničke Srbije i poražene Hrvatske. Ovaj put, matičar provaljuje da je Srbija u prošlosti bio loš bračni drug, pa novo-starim partnerima daje da komadaju srpsku imovinu gore nego američki bračni sudija bez predbračnog ugovora. Srbiji se uvode autonomne pokrajine, a poraženim teritorijama se daju republike van etničkih i istorijskih granica.

Cena braka: Da Srbija, Crna Gora i Makedonija nabiju vosak u uši, izvade sebi oči, vežu ruke, odseku jezik i prave se da ne znaju protiv koga su ratovale u dva svetska rata. Plus, Srbija da podeli svoju teritoriju na tri oblasti, od koje dve dobijaju autonomiju.

1991. Razvod. Bračne sudije – SAD i Evropa. Dok su raskućivale tuđu kuću, bračne sudije su pokupile ono najvrednije kao naplatu parnice.
Cena razvoda: 150.000 mrtvih, uništena imovina, fabrike, vojni potencijali.

1999. Razvod sa Kosovom. Bračne sudije: NATO fašisti i EUrupa.

Cena razvoda: 10.000 mrtvih, Srbiji uništene sve konkurentske fabrike evropskim i američkim proizvođačima, Kosovo vraćeno u kameno doba, rudnike kupili kolonizatori za smešne pare, SAD napravile bazu za intervencije po muslimanskim zemljama, Aljbanezeri dobili nezavisnost sa kojom ne mogu ništa, a Srbija obećanje da će jednog dana u EU.

2006. Razvod sa Crnom Gorom. Večno verni i odani Crnogorci ne prihvataju više da budu u braku sa ljudima koji mazohistički gotovo 100 godina sklapaju samo štetne brakove i katastrofalne poslovne ugovore i odlučuju se za razvod.

Cena razvoda: 80.000 Crnogoraca se ne seli iz Beograda, ali pristaju na ruženje Srbije. U Srbiji su Srbi, a čim odu kod Don Miljanezera postaju Milogorci. 150.000 Srba u Crnoj Gori postaju taoci Miljanezera i dežurni krivci. Milogorci u Srbiji se tretiraju kao beli medvedi.

2013. Ako mi neko spomene brak sa susedima, menjam ličnu kartu na: Gavrilo Princip. Ili Apis. Ili Bin Laden
________________________________
- Eh, kako se nekad dobro živelo u Jugoslaviji...
- Šupičku materinu i ti i Jugoslavija! Taj brak da je valjao ne bi se raspao. Sada kad smo se konačno razveli koji kreten nas može naterati da se opet venčavamo? Jeste li vi svi umobolni ili patite od agresivnog mazohizma?! Idite klečite na lomljenom staklu, samo će vas da boli! Ne uvaljujte nas sve u vnago.
- Ali živelo se bolje.
- Jeste, kao što se i u Jezdino vreme štedelo bolje, ali na kraju je đavo došao po svoje! Mislili ste da sa kurvama može pošten brak da se sklopi? Alo, bre, Teletabisi jedni, imate pamćenje kao akvarijumske ribice!
- Svi smo bili braća i živeli smo u miru.
- Kome je kurva brat, tome je beda sestra. Bolje da su na nas bacili nuklearnu bombu nego što su nas zagadili tim idiotskim idejama. Znaš ko su bre, braća?
(odrično klima glavom)
- Česi i Slovaci. Kad su videli da im ne ide, oni se lepo odvojili jedni od drugih, razveli se k`o Danijel Boldvin i Džoen Smit - niko nije ni znao da su bili u braku, još manje da su se razveli. A ova naša braća - kao razvod dvoglavog arapina i pomahnitale kleptomanke - oće glave jedni drugima da seku, uzimaju nazad i svoje i tuđe!
- A ti si kao neki četnik, a?
- Ne, brale moj, ja sam čist kapitalista, gori od onih sa Vol Strita. Sa vrata vidim da mi prodajete priču o novom braku sa starim sponzorušama i da idete da me zeznete kao Tuta Bugarin. `oćete i da mi uvalite taj vaš Kirbi! Ajde, sikter bre, Brozovi svedoci, povraća mi se od vas i vaših priča. Sa vama nema priče.

Čvarkovi su elementarne supstance koje sačinjavaju bogatu trpezu prosečnog Srbina.
Oni nastaju spinovanjem kralja životinja u posebnom uređaju poznatom kao čavrk kolajder.
Čvarkovi grade kompleksnu strukturu trpeze, tako što se povežu 3 čvarka - posni, mrsni i polumasni. Valja mu dodati beli lukac, paradajz i dobru kapljicu, poznatu kao ``Božanska čestica``, nastalu u srpskom hadronskom kolajderu.

Čvarkovi su po nutricionističkim merilima izuzetno masne čestice i predlaže se umeren unos, posebno u toku zimskog perioda i hibernacije.

06:30 Kec pali iz prve.
06:45 Stigao sam na posao 15 minuta ranije. Sačekala me kafa na stolu. Sunce greje, a 4. je novembar. Nikolić je predsednik Srbije. Amerika je pred bankrotom.
08:00 Neko kuca. Ulazi prva stranka za danas.
- Dobar dan, gospodine. - pruža mi kesu sa 200 grama kafe i jednom čokoladom.
- Dobar dan i Vama gospodine. Ne mogu da primim Vaš poklon, u suprotnosti je sa mojim moralnim kodeksom. To je mito.
- Aj ne zezajte! Mito bekrijo! - smeje se on. - Danas mi je lep dan, nisam čekao ispred Vaših vrata, pa reko` da častim.
- Lepo od Vas, ali nema potrebe, nema gužve jer naši građani sada sve završavaju putem mejla.
- I ja bih, ali tek što sam kupio novi Delov laptop, pa dok mi instaliraju sve što treba.
- Neka, neka, u zdravlje da koristite. Kojim poslom Vi kod mene?
- Treba da uknjižim ovu parcelu na svoje ime. To mi je od pokojnog oca ostalo. - Pruža papire.
- Izvolite, sedite. Da pogledamo... Aham... aham... Vila od 500 kvadrata?
- Jes`, moj je otac bio gastarbajter, zido je iz ljubavi.
- I bazen od 100 metara.
- Volo da pliva.
- Ekstra... Meraklija. Dobro... Evo ovako... Da bi ste ovo uknjižili na sebe, potrebno je da platite taksu od...
Prekide me čovek: - Evo, uplatio sam - pruža uplatnicu.
- Dobro. To je jedan korak. Očeva umrlica je dokaz da je on zaista umro. Nju ćete izvaditi kod... - opet me prekide:
- Evo umrlica. - pruža dokument. Već ga gledam malo čudnije.
- A... Vaša majka, odnosno njegova supruga je naslednik u slučaju smrti supruga. Jel ona živa?
- Nije, ona je umrela pre desetinu godina.
- ``Tu sam te čekao`` - mislim se u sebi. - Moje saučešće. Ipak i za nju nam treba umrlica, kako ne bi bilo... - maše papirom ispred mene.
- Eve majkina umrelica.
- Dooobrooo - sad već ozbiljno sumnjam da me neko od kolega zajebava sa skrivenom kamerom.
- Gospodine, možda ću biti indiskretan, ali otkud znate šta ste sve trebali da donesete od dokumenata?
- Pa, pročitao sam na oglasnoj tabli.
- Gde?
- Pa ovdena, ispred kancelarije.
- Baš baš ovde?
- Baš!
- Zezate Vi mene!
- Ne bih ja, očiju mi, tu sam pročitao.
I dalje sam u neverici. Jbt, ovaj ima 3 od 4 pogotka. Do ovog nivoa još niko nije došao. Ali, kao u Donki kongu, Kraljicu igrice još niko nije prešao.
- Dobro... lepo je sve ovo što ste skupili, nego, poslednje pitanje i doktorirali ste na mojoj katedri - imate li brata ili sestru, odnosno još nekog naslednika ovog lepog bogatstva?
- Imam 2 brata i sestru, `vala Bogu!
- To je dobro, ali ujedno i loše... - Preplavljuje me onaj čudan osećaj kada se osećam lepo što ću nekome da saopštim nešto ružno, iako znam da sam đubre, ali jače je od mene... godine rada su ubile ono malo čoveka što je bilo u meni.
- Kako to mislite loše? Šta je tu loše?
- Kako da Vam kažem... I oni su zakoniti naslednici imovine, pa sve ovo morate da podelite na 4 dela. To znači godine suđenja, procesi, onda deoba jedne WC šolje na 4 jednaka dela, svakome po 25 meteri bazena, snajke će se hvatati za kose, zetovi će lomiti ruke i noge... jednom rečju - grom i pakao!
Čovek me gleda sa smeškom na licu.
- Toj se neće desi! - gura mi papir pod nos.
- Šta je ovo?
- Saglasnost ostalih naslednika da se odriču imovine u moju korist.
- Zezaš.
- Jok ja.
Zagledam papir.
- A gde je pečat? - osmehujem se.
- Na drugoj strani. - popiša me.
- Ono jes... - zagledam ga. - A jel pravi?
- Najpraviji koji postoji.
I dalje zagledam pečat. Uzmima lupu... Ma meni ovo smrdi...
- Overeno u sudu?
- Da!
- ZAJEBAVAŠ!!!
- Ne, bre, sve po propisu.
Okrećem se nervozno na stolici.
- Milovane!!! Milovane!!! (taj radi u kancelariji do moje, jedan drkadžija geometar koji ne može da potrefi ni vrata koliko je pijan rano zorom, a kamo li da premeri teren kako treba)- derem se kao magarac. - Što me zajebavate? Pa nije prvi april, nije mi ni rođendan...
- Ko te zajebava? - Začuđeno će čovek.
- Reci rode ko te je nagovorio na ovo?
- Niki bre, došo sam da završim poso ko svi ljudi.
- Ko je Niki? Nikola? Jao pizdooooooooo! (Nikola je mastiljara pravnik od preko puta, inače veliki zajebant)- Derem se i dalje. - Nikola, dosta sprdnje! Pa ljudi čime sam ovo zaslužio! Ajde, ajde izađite!
- Kuj da izađe gospodine?
- Pa ovi tvoji što teraju šegu sa mnom. Samo da još iskoči i Karamela sa onim pederskim kačketom pa da vas sve pobijem.
- Ja ne znam o čemu Vi pričate, ali ako može, ja bih da mi ovo obavimo pa da ja idem mojim poslom.
Trgo sam pola čaše viskija što mi onomad doneo gastoz Majkl Jovanović kada je vadio dokumenta za svoj aerodrom u sred sela bez struje.
- Ja ne mogu da verujem... Jel Vi sigurno niste iz ekipe što radi skrivenu kameru? - pitam u neverici.
- Aman, pa nisam, čoveče, došao sam samo da uknjižim ovo.
Lupam mu pečate, kao u snu, kao u magnovenju. Na ovome svetu mogu da kazem sto se desava, to nije istina.. mislim na ovome svetu sto bi naglasio da propaganda sto vecina kazu da o ovome, nije istina. Gubim se.
Čovek uzima svoje papire i kreće ka vratima.
- Čekajte! - vrištim uspaničeno.
- Da?
- Čekaj rode, ima još nešto.
- Koje?
- Fali ti jedan papir.
- Koji papir sad, kad sam sve doneo?
- Evo ovaj - vadim iz ormara najskuplji visiki iz svoje kolekcije donacija mitomanskih stranaka koje su htele preko reda i preko zakona da im se sredi pola metra jebene njive ili neki usrani kamen međaš oko koga se mrze i kolju sa rodbinom i komšijama već vekovima. Flašu uvijam u šareni papir i pružam je čoveku.
- Hvala, niste trebali. - ljubazno će on.
- Ne, Vi niste trebali... da dolazite. Niko mi neće verovati u ovu priču. Jel mogu da Vas zamolim za jednu zajedničku sliku, da je uramim?
- Naravno!
- Ptičica!

Definicija nije napisana ni za jedno takmičenje, budući da Granjka nema pristup nigde osim u Katastru. I ima sudsku zabranu na Milevu Jović iz Poreske Uprave, za prilazak na 200 meteri.

Investicija za budućnost. Kad se oženiš, žena ti je najdivnije stvorenje na svetu, učtiva, lepa, nasmejana, vredna, umiljata. Ali, da bi takva ostala, najpre moraš da sprečiš njen proces metamorfoze u njenu majku - najnepodnošljivije stvorenje ikad, drsku, ružnu, namrgođenu i večito zajedljivu babetinu. Čim žena počne da ti liči na taštu, a ti je udri. Preventive radi.

Isti proces važi i za muškarce. Čim žena provali da muž počne da joj liči na svekra, odmah treba da uzme oklagiju i krene u spasavanje braka. Što bi rekao Duško Radović: Čim deca počnu da liče na vas - tucite ih.

Ona: Dragi, moja mama kaže...
On: Ako tvoja mama kaže, znaj da ne treba to da uradiš.
Ona: Zašto?
On: Zato što ćeš početi da ličiš na nju.
Ona: A šta njoj fali?
On: Ne pitaj me to pred decom, molim te.
Ona: Mama kaže da treba da se posvetim više sebi.
On: Naravno. Ako ne želiš da ličiš na nju.
Ona: ... Kaže da me ti zapostavljaš i da ja vredim više.
On: Jel? Sad je postala i bračni savetnik? Lepo. Nije dovoljno što je svoj brak uništila, nego hoće i naš? Ne slušaj je.
Ona: Pa, ona baš hoće naš da spasi.
On: E, da makar hoće... Ja ću joj platiti parcelu!
Ona: Milane! Kako možeš da budeš tako grub prema mojoj mami?
On: Ako počneš da se ponaša kao ona, pokazaću ti. (udara je jako po dupetu i gnječi ga)
Ona: (smeje se) Hajde sa mnom u podrum da mi odvrneš teglu sa krastavcima. (namiguje mu)
On: Ma, ne samo da ću ti odvrnuti teglu, nego ću ti napravi i rusku salatu.

Vraćaju se posle 15 minuta iz podruma, znojavi i raščupani.

Ona: Jesi li na to mislio kada sam te pitala šta fali mojoj mami?
On: Ne, mislio sam na udaranje po guzici. Nije to biveno na vreme. A tegla joj je prazna. Ko zna kada je zadnji put videla krastavce.
Ona: Miiiiiiiiilaneeeeeeee!
On: Krastavče sa grane! Sikter, ženo, u kuhinju! Deca su musava i gladna.