Tastatura nad kojom si toliko motao da kada je obrneš naopako dobiješ što vutre što duvana dovoljno za bekstejdž parti Maksa Romea.
- Je l’ imaš nešto? - Suša, brate. Večeras smo na klupi. - Neeee, ne verujem! Pa jebote! Kako ćemo da gledamo Evroviziju strejt? Daj zovi još nekog! - Ma zvao sam Caneta, zvao sam Pecu, zvao sam Ćomija, zvao sam i Ukija, on uvek ima muše - i kod njega ništa! Jebote, čak sam na kraju sišao u narkić i izblejao tamo čuku vremena s kerom - pusto ko u Čumićevom. Jedino još da uzmem uidža tablu da pitam pokojnog Marlija. - Ma daaaj, ti si stari rastaman, garant imaš neki kšte negde! - Jedino da okrenem tastaturu, pa da vidimo šta ispadne... - Šta, nisi? - Pa jebiga, shvati me, čuvao sam za imrdžensi...
Brate slatki, zamisli da se profesionalno baviš fudbalom i da tu svoju profesiju obavljaš u kneževini Monako, nastupajući za njihov jedini fudbalski klub...
U pitanju je ekipa koja iz sezone u sezonu ispred sebe ne postavlja neke bog zna koliko visoke ciljeve. Čisto, da se opstane u Prvoj ligi Francuske, a sve preko toga što se uradi - još bolje. U međuvremenu, u pauzama između treninga, imaš priliku da uživaš u svim blagodetima koje ti ta rajska država pruža, a ako preko Princa Alberta uspiješ nekako izganjati njihovo državljanstvo, eto ti i gratis oslobođenja od plaćanja svake vrste poreske obaveze (ili bar većine njih). Tvoj komšiluk čini krem svjetskog džet seta. Dobre žurke i noćni provod sa tim ljudima su ti zagarantovani. Od naših likova, tamo su ti zvanično nastanjeni Nole, Cepter, Sandra Meljničenko, braća Šarići... ma kako god okreneš - milina. Ne može ti biti dosadno. Takođe, otadžbina ti je blizu - ni 2 sata leta avionom. Ako se kojim slučajem poželiš svog društva iz kraja ili mamine sarme (što je u domenu fantastike, al ajde), Princ Albert će uvijek biti rad da ti ustupi svoj privatni mlaznjak, jer ti si fudbalska zvijezda Monaka zaboga... Ako ti dosade more, sunce i pijesak, uvijek se možeš povući u mir svog apartmana sa bazenom koji ti je dat na korišćenje zajedno sa najnovijim Aston - Martinom. Pičke? Ko salate! I svaka se loži baš na tebe jer, pobogu, ti si popularan...
I tako... A naši fudbaleri se svi guraju da igraju u jebenoj Engleskoj.
Boli me kurac za posao, šef je ionako debeli gmaz. Za ženu me još više zabole, muka mi je više da joj prinosim kafu, oraje i med u krevet. Za decu me najviše zabole. Nek idu sama u vrtić i školu. Ako ih zgaze kola, ko ih jebe, to samo znači da bi sutra izrasli u nesposobnjakoviće i ne bi se snašli u životu. Jedino što želim u ovom trenutku je san. Citizene, odjebi, da se tako pesnički izrazim.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Dominacija, igrač više. Tvojih pet minuta. Dobro, možda ne pet, ali dva sigurno. Dva minuta u kojima hokejaši beogradskog Taša mogu da nabiju Ajkule iz San Hozea na njihovu trećinu. Dva minuta u kojima osećaš da su ti mudašca dovoljno velika da ribu u lice nazoveš „pičkom“, profesora „kolegom“, a direktora „čirovitim kurcem u šlafroku“. Dva minuta u kojima Ognjen Amidžić postaje Džoni Dep, drinka bez filtera se puši kao kubanska kohiba, a Merak pivo gustira kao suvi martini sa španskom maslinom. Dva minuta u kojima se ljudima predstavljaš kao Baja, Zajebani Baja.
- Jovanoviću, jesi snimio onu lokaciju u Cvijićevoj? - Nisam, direktore, al sam otišao u Polet i krenuo u zapijanje. Sada sam svratio samo da vas krvavim kurcem napušim, pa idem da pijem dalje. - Jov… Jovanoviću, šta to pričaš? Znaš ti ko s… - Ti si govno jedno hohštaplersko, a ja sam, kada sam kretao u izdrkanu Cvijićevu, kupio greb-greb. I pogodi šta sam ogrebao? Budi mi pozdravljen, sisurino jedna usrana.
Ili strelica dole. Najveći negativni stepen raspoloženja u PES-u. Totalna suprotnost od "sinoć omrsio brk".
Radojica: Ajde ponovo biramo ekipe, Robenu k'o da je umrla keva! Milojica: Ne može! Radojica: Pa normalno da nećeš, kad kod tebe Ibrahimović sinoć omrsio brk!
Po uzoru na čuvenu "odbojku" koju su '77 odigrala naša dva proslavljena košarkaška asa u poslednjim trenucima meča protiv Rusa, prozivka koja se upućuje dvojici ortaka koji se malo zanesu u međusobnom dodavanju džointom i zaborave da ima još ljudi u krugu.
- "Aaaalo bre, Kićanović - Slavnić, pa stvarno nema smisla... je l' vam rođendan?"
Turetov sindrom je, u pičku materinu, nasledni neuropsihotični poremeđaj, moga kurca, koji se uglavnom javlja kod, jebeno retardirane, dece, jebem im familiju nenormalnu, i najčešće se ispoljava kroz tikove, nabijem ih na kurac, kako fizičke, tako i psihičke, koji su najčešće praćeni i, jebem im kevu mrtvu po sred međunožnog ostatka, vokalnim tikovima. Ime je dobio po, jebenom slepčini, francuskom, jebem im mamu brkatu, neurologu Džordžu Albertu Edvardu Brutusu Žilu de la Turetu, nabijem ih na kurac sve, koliko god da ih ima.
„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“
Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.
Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.
Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.
Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.
„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.
Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.
Tamo je ona. Njena dva oka i ono malo čudo u njenom stomaku. Tamo smo mi.
Izrazito nekvalitetna semena tečnost. Jalova kao ona koja se nalazi u mudima Mlađana Dinkića. Jednostavno neupotrebljiva. Škart!
Škart prokleti kao i sve ostalo što nam dolazi iz Rumunije: Dačija, kurve i cigani. Kurve i cigane možda i možemo da im oprostimo, ali Dačiju nećemo pa makar. Čaušeskua im jebem!
Prepoznaje se po tome što je retka i miriši na švarglu, a u mudima se manifestuje posle bar tri jebačine zbog kojih su maćehi isprskane podne obloge, draperije i garnišna u dnevnoj sobi.
Iskusne gutačice imaju mudru izreku: "Pravi jebač je onaj, i samo onaj, kome na kraju osetiš ukus rumunke".
-Čekaj bre, navuci kurton. -Nema više. Bila samo jedna kutija i nju smo spičkali. -E jebemu mater, onda ništa. Ne treba mi dete. -Ma daj nemoj me zajebavati. Ovo je četvrta jebačina, ostala samo rumunska sperma. Sa njom ne možeš kolaž papir zalepiti, a ne dete napraviti. Jesi ti učena?! -Sipaj rumunku.
