Sastavni delovi životnog ciklusa.
Od uspona, mahom pamtimo samo svoje.
Od padove, tuđe.
- Je l' vidiš ti ovo....Kitićka je sada pekarka!
- Svaka joj čast. Bila je najbolja rukometašica na svetu.
- Pa to ti pričam! A vidi sad!
- Jok, zar je trebala na Only Fans kao neke...naše...da ne spominjem sad!
Razvaliti, rasturiti nešto ili nekoga. Čuo sam neke prijatelje iz okoline Smedereva kako korisze ovaj izraz.
"Udario sam kolima u banderu, skroz sam ih raskrcopecao."
Buđ u ciganskoj kući.
Tebra, gajba ti je muđava kao u ganfera.
Propala balerina koja je prešla na mračnu stranu.
Pola spida
Znojavi grmalj s kojeg kapa nesnosni znoj dok vam priječi prolaz kojim želite ići.
- Golub'ce, smeta li tebi šta sam se nalaktio do te (konobarica mudro šuti)
- (gradskom momku stanje došlo do ivice) Smeta meni, Kerberu jedan. Miči se dok nisam isprejao jato golubova iz gaća. Ima da zgadim život Posejdonu kada ga prizovem na šolji.
Izraz koji samo Nikšićani koriste za Bullpup/AUG i Krieg 552 u CS 1.6, jer imaju optičke nišane i, samim tim, približavaju mete.
Adekvatna verzija nasilno uvedenog neologizma "psihološkinja".
Piškološkinja: "Da, verujem da postoji neravnopravnost između polova jer imamo mnogo više muškaraca nego žena među debelim kapitalistima koji zarađuju više nego što im je potrebno preko tuđe grbače."
Mile Moler: "Pa i izgledaš kao diplomirana piškološkinja sa filozofskog u Novom Sadu."
Sinonim za mozak (um) kod osobe.
- Ajoj, vidi onu malu tamo. Šta kažeš?
- Ljilja kanibalka? Fasada joj dobra ali u tavanu nije čista.
„Polako, prijatelju, uzmi vazduha malo”. Tako se kaže kad neko otvori usta pa izruči oval predjela direktno u stomak, sipa 4 tanjira čorbe, isvrne zdelu sa ruskom salatom preko svih sarmi koje je mogao da dohvati sa položaja za stolom, a onda se dohvati pečenja kao da je upravo istrčao maraton.
- Brate, jedi kol'ko 'oćeš, al' ostavi i za ostale bar kožurku neku, neće niko da ti otme.
- 'Oću, mame mi, mmnjamslurp!
Ili položajnik. Kao mali sam imao tu funkciju u bar desetak kuća. Prvo kodkuće obavim ranom zorom što treba, uzmem samo koji zalogaj da se omrsim, majka natrpa namene svakojake odjeće ko da sam ofinger, u jednu ruku jabuku sa tri zabodena novčića od po des-dvaes feninga, udrugu ruku žito i piči kod prvog komšije. Pošto sam već bio ušao u štos, nisam odma navaljivo da žderem, jer sam znao koliko me još čeka domaćina. Meni tad ko djetetu najvažnije bilo tih sto-dvjesta maraka što će mi domaćini dat pred polazak, a jebo mater sad da imam vremeplov, vratio bi se baš u te dane i godine kad sam, kako se ispostavilo, bio najsrećniji. Mada i te pare koje sam dobijao sam najčešće roditeljima davao, jer koji će đavo klincu dvjesta maraka.
One moje komšije ko da sam krme za tovljenje, pa samo trpaju umene, a ja se jadan već naždero, pa ko fol žvaćem onaj jedan komad mesa pola sata, da ispadne da stalno jedem. Ako su neke komšije daleko odnaše kuće, majka mi da par jabuka, da se nevraćam ponji stalno. Jabuku stavim na šporet il peć na drva, zavisi kako kom, a žitom se na vratima zasipamo.
Inače, to komšije, ustvari i nisu komšije, već žive po dva-tri kilometra odnas, nego smo prije rata bili komšije, pa tako valjda osto naziv. Dok idem putem poredmene prolazi top koji kad opali, ostaneš gluvonijem pola sata. Top je postavljen na kamion, valjda tamić, jebemliga, i nesjećam se više, a na tamiću sa topom tries ljudi, šajkače, kokarde, i sve redno. Jebo mater samo čekaš kaće išume partizani banut, pa da se pokoljemo kao u stara dobra vremena. Al eto nije rat, nego krenuli stamićem ka starom manastiru da se tu proslavi Božić. One neke žene što se trzaju na petarde, već oće ukomu da panu, stoje pored puta i govore: Dajte ljudi zaboga, nije devedes-druga. Kad bi neki Amer to posmatro, reko bi da su krenuli u mobilizaciju a ne da slave neki praznik. Posljednji "komšija" kog obilazim je moj đed, i kod njega ostajem najduže. Pokojna baba mi vazda u špajzu ostavi neko iznenađenje zamene, pa ja čim obavim običaje, izmigoljim se od rodbine i krišom uđem ušpajz. Iznenađenje je najčešće neka odjeća, džemper ili tako nešta.
Ja sam ovo više piso sebi nego vama, da me želja mine, al eto, da i vi vidite kako Romanija i okolna sela slave Božić.
Možda je malo smarao sa svim tim klanjem Turaka, ali ako ste išta zapamtili od čuvenog deseterca, može biti koristan za muvanje pički.
Situacija: Ja i ribi prvi put kod mene u stanu. Kao i svaki student željan pičke, obigravam oko dotične i pokušuvam da skinem barem nešta od njene odjeće. Kao i svaka poštena mamina ćerka ona se pošteno brani od mojih ruku.
Ja: Ma daj, opušteno, biće nam lijepo oboma.
Pička: Ne, za spas života!
U trenutku mi pada na pamet Njegoš(koji je i sam bio jebač na glasu) i spasonosna misao pretoči se u riječi.
Ja: Slušaj mala, "Ko potoke može ustaviti da sinjemu moru ne hitaju".Pička: Ah kako si ti obrazovan i mudar, a i uz to si i upravu. Pa ajde kad i Njegoš veli, eve ti pičke.
