1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.
Ili strelica dole. Najveći negativni stepen raspoloženja u PES-u. Totalna suprotnost od "sinoć omrsio brk".
Radojica: Ajde ponovo biramo ekipe, Robenu k'o da je umrla keva! Milojica: Ne može! Radojica: Pa normalno da nećeš, kad kod tebe Ibrahimović sinoć omrsio brk!
Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote. Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.
Matičar: Da li vi Marko Markoviću zadržavate svoje prezime ili uzimate prezime svoje buduće supruge? Marko: Uzimam njeno prezime. U sali muk. Glas iz mase: Brzo zovite hitnu pomoć! Deda Miloje se šlogirao!
Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu. Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.
Primer 1: Hoćemo li da idemo? Će d`idemŏ.
Primer 2: Čarapan naručuje tuborg u kafani. Daj mi onŏ zeleno pivŏ štŏ se otvară ki paštetă.
Paradoks. Veoma česta pojava koja nas u najviše slučajeva iznenadi. Trenutak kada shvatimo da nas ipak male stvari čine velikim, i da na njih trebamo obraćati dosta pažnje. Ljudski mozak je takav da stvari najčešće uzima zdravo za gotovo i najčešće manje bitne trenutke, događaje, ljude ne obrađuje onako kako bi trebao, tj. zanemaruje ih i samim tim se povećava mogućnost "spoticanja" o to. Naravno u tom trenutku to nam se činilo kao nešto nebitno, dok kroz određeno vreme baš ta malena sitnica može da nam se obije o glavu.
Mirko i Slavko dva najbolja druga. Naravno živeli su u istom bloku zgrada i po nekom kodeksu zaljubljeni u istu devojku. Koplja su se lomila oko toga ko bi trebao da joj bude dečko, ko je dostojan i mnogo toga. Sve je to trajalo dok Slavko nije obelodanio da se ženi i to baš sa Marijom, prelepom devojčicom koja je izrasla u devojku koja je mamila uzdahe prolaznika na ulici. Dan pre venčanja došlo je do sranja. Ona bila je kod drugarice i krenula je kući, u prolazu srela je Mirka i onako zaneli su se u priču i odlučili da odu na kafu. Par minuta posle našli su se u krevetu seks je bio strastven. 9 Meseci posle Marija je svakog trenutka očekivala trudove i da ide na porođaj. U žurbi pozvala je Mirka i objasnila mu da sa Slavkom nije spavala prvih par dana braka i da zasigurno on nije otac, već da je baš Mirko taj koji je pokrenuo sve to. Mirko je sedeo kući, nije znao šta da radi, bojao se toga da izađe na oči Slavku, i u tom trenutku zazvonio je telefon, sa druge strane se čuo drhtav glas Slavka koji je izgovorio "Dete je mrtvo, Marija je u kritičnom stanju". Pošto je Marija bila RH-negativna postojala je mogućnost da se iskomplikuje trudnoća po bebu ali uz to da je otac RH-pozitivan, doktori su izvršili testove na Slavku i saznali da je on kao otac deteta negativan kao i majka i da ne bi trebalo biti problema, ne znajući da je pravi otac baš Mirko koji je bio RH-pozitivan. Mirko nije želeo da ostane sam u kući, jer znao je da bi ga osećaj krivice pojeo. Obukao je kaput, seo u mercedesa i krenuo ka bolnici. Utrčao je unutra došao do prodiljnog i imao je šta da vidi. Njegov najbolji drug sedeo je uplakan na klupi i bio je van sebe, bacio je pogled duž hodnika i video je da se Marija nalazi u sobi čiji su zidovi bili stakleni, ležala je nepomično zatvorenih očiu. Noge su mu zaklecale i nije mogao da veruje da mu se sve ovo dešava, pokušao je da se uštine da vidi je l možda sanja, ali ipak na njegovo razočarenje ovo je bila ipak java. Koračao je sa strahom i svakim njegovim korakom krv mu se ledil u žilama. Prišao je Slavku i potapšao ga je po ramenu, on nije imao snage ni da ga pogleda, okrenuo se ka zidu i nageo se gledajući u pod. Mirko koji je bio veoma nervozan otišao je do glavne sestre kako bi mogao da čuje šta se desilo, dobio je odgovre koji mu baš nisu odgovarali, dete je bilo mrtvo a za Mariju je ostala samo jedna šansa da se nada nekom čudu. Krenuo je vani kako bi zapalio cigaretu i kako bi se malo smirio, otišao je u hodnik i dolazio je do prostor za pušače, prilikom silaska niz stepenice nije obraćao na mali kamen koji se tu nalazio zapeo je za njega i slomio vrat. Slavko i Marija su živeli srećno do kraja života sa šurnajestero dece.
Prva rečenica koju čuješ od drugara gejmera, u 4 ujtru, nakon što ti mrtav pijan da njegov auto, jer bi on poginuo kad bi vozio, a onda bi i ti poginuo, a to ne valja. I ovu jednu prostu rečenicu na jedvite jade izusti, nadajući se da ćeš shvatiti da je mislio da pomeriš ili podigneš sedište, kao i da namestiš retrovizor.
