Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.
Životinjska farma. U toku je debata međ' živinom.
Kokoška: Dobro jutro, komšija. Gde ti je supruga? Patak: Komšinice, šta je to sinoć pucalo oko pola 8? Kokoška: Šta je pucalo? Patak: Patak mi je pucao za tvoja jutarnja pitanja! Da se nosiš u kurac krasni, bre. Kokoška: Samo ti kleveći, jebaće tebe moj đuvegija, čim se vrati iz teretane. Patak: Kokoško glupa, pa on te vara za jednom cverglankom a ti imaš kokošje slepilo. Kokoška: Jedi govna. :u razgovor upada ovan: Ovan: Koji vam je kurac? Čujete se čak do obora. Slušao sam Acu Pejovića na mp4 plejeru, čuo sam vas i preko sluški! Aman. Kokoška: Ovaj kaže da me muž vara sa nekom iz teretane. Ovan: Pa, ne znam ja... Patak: Šta ne znaš, pa reci joj, u kurac te ljubim. Kokoška: Slušajte vas dvojica. Namerno me zavlačite. Smem da stavim glavu na panj da namerno hoćete da mi srušite brak. :dolazi gazdarica i hvata kokošku: Kokoška: Koko-koko-dak. Koko-koko-dak. Patak: (priča ovnu) Jeb'o je panj, evo joj ga panj.
Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.
Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku. Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.
- Jovane, ajde dok desertiramo da se dogovorimo gde snimamo sledeće nedelje..
~ Mogli bi ponovo u Bački Petrovac. Nešto mi se prijeo slovački kulen a biće sigurno i štrudli sa makom. Snimimo neki prilog o lipicanerima gospodina Hološka i nažderemo se ko onomad u Selenči kad su ovi slavili ulazak fudbalskog kluba u beton ligu.
Obred koji se obavlja u cilju prestanka detetovog plača, svaki put kada to isto dete zvekne u neki deo nameštaja.
- Tata, optaaa! - Jeste sine, 'ajde šutni tati loptu! Hop! - Gooooo! - Bravoooo, pazi sine na st...:*DUM*: - MJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!! - Ništa, ništa, dođi ljubi tata! - AAAAAAAAAAAAAAA!!! - Dođi da bijemo sto! Nevaljali sto, a, a, a, udri sine! - Ne klimaj taj sto Mikane, razbićeš mi vazu! - Tiše Savka, da ne prođeš kao što je kredenac juče!
Visina zamišljene prečke koja je u detinjstvu bila uzrok najžešćih verbalnih i fizičkih konflikata.
- Idi sam, op, op, pazi leđa! ŠUT! Okočaaa, kakva golčinaaa! - Aha, kurac, proletela tri metra iznad prečke! - Šta bre? Evo gde je prosla :pokazuje rukom:. - Ma de bre, bolje reci da mi je prošla pored kolena! Ne zanima me, nije gol! - Ma čist gol bre, sisajte ga! PUNI BORANIJU!!! - E sad ću da ti jebem mater! :uzima kamenu stativu u ruku:
Izraz za predmete koji dimenzijama znatno prevazilaze uobičajene gabarite, ili su tvrđi nego što bi trebalo, te se na ovaj način šaljivo porede sa smrtonosnim oružjem.
- Auuu, kol'ke si... devojčice, pa ti možeš čoveka da ubiješ golim... rukama. - Hihihi, pa hvala. -------------------------------------------------- - Batice, kakav ti je to poslužavnik? - To je najnoviji Samsung Galaxy Tab! Previše sofisticirana tehnologija za tebe. - Aham, sofisticirano, možeš čoveka da ubiješ. -------------------------------------------------- - Gospodine Openhajmer, šta ste želeli da vidim? - Naše novo čedo. Rekli ste da želite nešto posebno za Nagasaki. - Dobro, dajte. - Voilà! Predsedniče Truman, predstavljam vam atomsku bombu "Fatman"! - Ohohoooj! Vidi je kaka je buci-buci, tačno možeš čoveka da ubiješ!
Vlade Đurović je košarkaški stručnjak koji je konsultant u svim emisijama. On je večiti pesimista, on je samokritičan, nikada ne trči pred rudu, jednostavno zna da ne postoji savršenstvo. Da naiđe na ribu sa savršenim proporcijama, on bi rekao da je pre tri godine imala karijes na trojci, ali čovek je jednostavno perfekcionista.
- Vlade, prošli smo u drugu fazu i preneli četiri boda. Vaše mišljenje? - Pa, jesmo mi prošli u drugu fazu, ali postavlja se pitanje kako smo mi to učinili. Ukoliko ponovimo greške iz prethodnih utakmica, crno nam se piše! .......................................................................................... - Vlade, nakon pobede nad Francuzima, mi smo prvi u grupi i idemo na Finsku u četvrtfinalu. - Jesmo mi dobili Francuze, ja to ne mogu da osporim, ali Parker nije kao što je nekad bio, a ne igra im ni fenomenalni centar Noa iz Čikago Bulsa. Ne bih ja naše momke dizao u nebesa, Finci su veoma neugodni! ........................................................................................... - Vlade, ja ne mogu da dođem do daha od uzbuđenja, Srbija je prvak Evropeeeeeeeeeeeeee. Dajte šampanjaaaaaaaaaaaaac! - Nismo igrali dobro, ali važno je da smo pobedili. Ali ono najvažnije, a to je Svetsko prvenstvo tek predstoji. Nemojte da mi sipate taj šampanjac, ne pijem alkohol.
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom. Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
*komentari:* Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?
22 sekunde kasnije Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;) Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje? Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove. Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda! -Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan? -Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu! -Daj da vidim skalp... -Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik? -Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Nepisano pravilo gradskog plovila. Kao i sva glupa pravila, zasnovana na džentlmenskoj (kad uradiš nešto dobro, a ne dobiješ pičke) osnovi, i ovo je zaživelo u urbanom Beogradu. Nekada davno, jedan entuzijastični bakutaner se obreo na vlasti, i rešio da od toga učini nešto dobro za svoju rasu - penzionersku. Želeo je da ostane upamćen, poput onog lika koji im je obezbedio stolicu za red u pošti, sa koje komotno mogu da te ispičkaraju kada obiđeš njihovo zamišljeno mesto. Ovaj je, pak, odlučio da ode korak dalje, i svojoj rasi je ostavio u nasleđe koje će ih zauvek rešiti bola u leđima, problema sa kolenima, nemirnom prostatom i sve to bez upotrebe kosmodiska! Kako je svako jutro morao da stoji u gradskom prevozu od Vukovog spomenika pa čak do Pravnog fakulteta, naš bakutaner je smislio pravilo ustanka: "Od danas, svaki penzioner mora sedeti u autobusu!" I voala! Reč se proširi, od svake pošte do doma zdravlja, ispred svakog diskonta. Svaki penzioner Beograda je u tom trenutku shvatio da mu je bakutaner obezbedio bolje penzionerske dane. Sada je svaka bakica mogla da svoju kesu sa točkićem smesti na jednu, a svoju odurnu guzicu, koja je umirala na kauču prethodnih deset sati, na drugu stolicu. I NE! NE! Ne interesuje njih da li si ti tog dana kopao rov od 7 do 7, da li si izolovao tuberkulozu orla ili radio sa antraksom u laboratoriji, ili si pak, jednostavno, jebeno umoran od celodnevnog drkanja samoživih profesora i mene-jebe-profesor-ja-jebem-studente asistenata. Bole njih kobas, ili šta im već visi između nogu. Probao su i sa ignorisanjem, ali ne lezi vraže! Puni elana, i u svakom trenutku agilni penzosi su ti i tu doskočili! Ako si njihovo, uljudno, civilizovano : "Mali, ustaj da sedne deda" ili "Pa ovo je strašno, hoćeš li ikad ustati?" pokušao da iskuliraš, budi spreman na torturu. Laganim pokretom zdravog kuka, penzos se lagano zanosi ka tvojoj stolici, i sasvim lagano, uživajući u svakoj sekundi toga, ti trpa delove svog, od mirisa zaboravljenog, tela u uho, usta, i ostale čulne organe. Njihov odurni stomak koji te "miluje" do imbecilnosti, ne ostavlja ti izbora, sem da odustaneš od svog pošteno zarađenog mesta, i ponudiš ga, u tom trenutku, iznenađenom i nasmejanom bakutaneru. Naravno, to moraš da uradiš posve milostivo, uljudno, kao da si ceo život čekao samo da to mesto "predaš" njemu, inače, odjednom se na tvoj mali, studentski, dosta zapostavljeni zbog knjige, kurac penje ceo autobus.
-Deder mali, mak' se da baba sedne. -Oprostićete mi, ne mogu. Ceo dan sam na nogama, zaista.. :na sisu u usta, na na na: -Evo baba sedi, nasedela se! ceo autobus: UMRO MAJCI, SATANO! KAKI JE NEVASPITAN, OTAC GA JEBO U DUPE!
Niko ne zna kako on izgleda. Niko ga nikada nije video. Znamo samo da je fudbaler, a insajder je nedavno dobio informaciju da igra za Fjorentinu. Čak i da je to istina(vlasti nisu proverile ovu informaciju), niko živi pod kapom nebeskom ne zna da navede nijednu utakmicu na kojoj je on igrao. Iako ponekad njegovo ime izađe u novinama, to je uvek samo ime, nikada slika ili nešto više. Iako je večiti kandidat za reprezentaciju, za nju nikada neće igrati jer se time obesmišljava njegovo postojanje.
On nije Fejsa, koji je neprimetan i kad igra. On nije Bambi, koji je itekako primetan i kojem psujemo mater ćopavu svaki put kad šutne. On je Nikola Gulan, koji vreba iz senke i pije čaj, ili šta već radi. On je onaj lik iz krimića koji se pojavljuje samo u priči drugih likova i za kojeg si apsolutno siguran da stoji iza svega što se dešava u filmu. Ali to nećeš saznati kad odgledaš film, jer on uvek ostaje u lakoj izmaglici tajnovitosti.
Večita pretnja za reprezentativce na svakoj poziciji, pošto niko ne zna na kojoj on tačno poziciji igra. Ne d'o Bog da ne slušaš šta ti selektor kaže, inače će odma da zove Nikolu Gulana. Legenda kaže da je jednom i pokušao, ali da je igrač već na kolenima molio za milost, pa nije bilo potrebe da se kaže da uopšte nema njegov broj u imeniku.
Zapravo, sva je prilika da on uopšte ni ne postoji, već da je izmišljen radi boljeg funkcionisanja sistema.
