Omanja rasprava kriminalaca u lokalnom kafiću, čiji je veći i bolji.
-Znači tvrdim! Moj krst je od 23-karatnog zlata i bolji je od tvog!!!
-Kakvi bre zlato, ja sam svoj uzeo na Hilandaru, osvećen sa draguljima!
-Ma zajebite obojica, ja sam svoj platio 2 soma u Rusiji ! Šljaka me odlično! Bez da sam imao kletve ili bušene gume, da kucnem u drvo!
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine---
(rano jutro, srpski tabor)
Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej!
Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći.
Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku.
Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja.
Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda!
(dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu)
Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili!
Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali!
Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu?
Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku!
Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe!
Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi.
Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali!
(dolazi Vuk Branković sa svojim odredima)
Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas?
Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros.
Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše!
Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac!
Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak...
Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a?
(dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika)
Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero!
Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino!
Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao.
(Miloš odlazi)
Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće!
Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo
Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo
Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e!
(dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik)
Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice?
Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani?
Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko!
(jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis)
Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Vuk: Šta napriča ovaj?
Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku.
Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda?
(drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem)
Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne?
Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti?
Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj!
Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod?
Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima.
Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre!
Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici.
Lazar: To s' čuo od svoje žene, a?
Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne?
Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju.
Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo?
Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega.
Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje?
Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku.
(dolaze braća Musić)
Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora...
(Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću)
Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska!
Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj!
Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina!
Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka.
Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad.
(Lazar M. i Stefan odlaze)
Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave.
(u međuvremenu, osmanlijski tabor)
Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju!
Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte?
Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub.
Murat: Aha.
Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega?
Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu.
Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod...
Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva!
(Bajazit izlazi iz šatora)
Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju?
Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš.
Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš.
Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu.
Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava!
Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e!
(Jakub odlazi)
Bajazit: Oj Ćamil!
(Ćamil dolazi)
Ćamil: Da, ekber-Bajazit?
Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta!
Ćamil: Alijorum, ekber!
---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu---
(srpski tabor)
Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor?
Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon.
Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske.
(osmanlijski tabor)
Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat?
Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam?
Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad!
Jakub: Nemoj ti budala da budeš!
Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred!
---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO?
Srpska vojska: JESMO!
Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS!
Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA!
Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE?
Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR...
Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini?
Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj.
Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili!
---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI!
Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Uništio ga. Ubio boga u njemu.
(Braća Musić nadgledaju okupljanje osmanlijske vojske na Kosovu Polju 1389)
Stefan Musić: Lazare, drž' der ovu opremu za nadgledanje, ti govori šta otkriješ, ja ću da beležim.
Lazar Musić: Ček samo da razmontiram ove skalamerije... Dvogled- tu, stalak za dvogled- tu, termalna kamera- tu, detektor za visoki napon- ne znam ni koj' će nam kurac kad visoki napon nije ni izmišljen, infracrvena... 'de je infracrvena, jeb'o te Svarog!
Stefan: Otkud ja znam 'de je infracrvena, ti si pakovao stvari!
Lazar: Kako sam ja pakov'o stvari, pizda ti materina, kad nas posl'o knez Lazar sa već spremljenom opremom?
Stefan: Aj' ne seri nego pričaj šta vidiš dole.
Lazar: E ovako- na detektoru visokog napona, ništa- baš sam začuđen; na ostalima, s leva na desno: anadolijska prva četa, anadolijska druga, rumelijska prva...
Stefan: Kad su formirali već rumelijske čete?!
Lazar: Pa nisu ti to Mađari da im treba petnes' godina da skupe 200 ljudi, to su bre Osmanlije, to boja, to kvalitet, ej! Nego piši dalje- rumelijska druga, akindžijski odredi, pomoćne hrišćanske trupe, opet akindžije, neka bula s dobrim dojkarama, još jedna bula s dobrim dojkarama, još jedna, malo deblja... a ne, greška, to je Mula Jusuf od akindžija.. dalje idu janičari, rumelijska treća, sultanov šator, pet volova na ražnju, neki imam, anadolijska treća, Bajazit koji je napeo neku Turkinju u misionarskoj... ček' bre malo, otkud muslimani znaju za misionarsku?
Stefan: Majmune, to se tako zove, svi ljudi znaju da misionari vole zguza.
Lazar: Au, ja to nisam znao.
Stefan: Pa normalno nisi znao kad si devica od dvaespet godina.
Lazar: Ne iji govanah, nego piši dalje- opet janičari, neki derviš igra neko njihovo kolo, opet akindžije, i to bi bilo to.
Stefan: A de su im anadolijska četvrta i peta?
Lazar: Pa pobio ih knez Lazar kad su mu krali trešnje dole u Pločniku.
Stefan: Krali mu trešnje? E jesu cigani, svega mi.
Lazar: Tebra, nemoj da si politički nekorektan, to su sad Romi, tužiće nas tribunalu u Nantu, ej.
Stefan: Dobro, jesu Romi, ko da je sad to bitno, nego stvarno ih Lazar pobio?
Lazar: Ma isek'o ih k'o Smiljana burek za poneti.
Kad kurva kaze "nisam ni za kurac".
Jedan od najzanimljivijih običaja smišljen da bi se alkoholisalo. Kada se kupi krava/auto/stan/bicikl/motor/ovca/spejsšatl, kada se dobije ćerka/unuk/vozačka dozvola/diploma/budžet, kada se uradi bilo šta što za sobom povlači robno-novčanu ili robno-robnu razmenu, pa čak i kada se svinjče kolje, srpski seljak, domaćin ili uzorni građanin mora da za komšije, rođake, poznanike, prijatelje, lokalne političare i pripadnike javnog reda i mira pripremi najmanje 5 litara žestine i 50 litara vina da bi izmirio potrebe Alvaluka. Inače, Srbin poštuje alvaluk! Sve čini za Alvaluk!
Pera - Brate kupio sam telefon preko EmTeEs-a za dinar!
Kiza - Alvaluk!
Pera - Koji crni alvaluk? Šta radiš to?
Kiza - Zovem Crnog, Džonija, Daksa, Aleksu i Mariju da dođu sad na alvaluk!
Pera - E da ga jebem! ĆALE!
Ćale - Šta je bre pička ti materina neradnička?
Pera - Ajde, dolaze na alvaluk ortaci daj neki keš da kupimo nešto.
Ćale - Opa! Alvaluk! Ženo, peci kafu, zovi kuma i rodbinu!!!
Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!
Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.
U kantini fakulteta, sediš sa ortakom iz srednje škole koji je na drugom smeru, prilazi neka devojka koju on zna iz svoje grupe. Upoznajete se, ide priča (pri tome ne možeš po govoru da zaključiš odakle je) i u jednom trenutku:
Devojka: A odakle si ti?
Ti(ponosno): Ja s Brda, ti?
Devojka: S kog Brda?
Ti(u sebi): Uuuuuu, šta ti meni s kog Brda. Ovo ti nije trebalo, taman si mi izgledala kao dobra devojka!!!
Ti(na glas, pritom krajnjim naporom pokušavaš da ti se što manje vidi Žila ludara): Ooovaj sa Banovog.
Devojka: Aaa pa tako reci, otkud da znam sa kog brda, ima ih vala ovde u Beogradu kolko 'oćeš.
Ti(sa izveštačenim smeškom na licu uspeš da izgovoriš): A jest', u pravu si.
Devojka(kao zamšljeno): A ček ček, to ono tamo pored sajma, pa od Ade gore uzbrdo?
Ti(počinju da ti poskakuju prsti kao da sviraš dugmetaru ali se nekako ipak obuzdavaš): Uuu pa vidi ti sve znaš!
Devojka(sad ona ponosno, samo ne znam zbog čega): A pa da, išla sam na Adu dosta puta od kako sam ovde. Mislim ne na džoging, futing, golf i to, nego znaš ono Tajm Aut, Seks i grad, Piplz, Šuma, Mani Peni...
Ti: Ma da. Nego, šta reče odakle si ti?
Devojka: Iz Predejana, to ti je kod Leskovca, Jablanički okrug.
Ti(hoćeš da eksplodiraš, u sebi): Mamu ti je'em, ja znam gde je to tvoje selo a ti ne znaš koje brdo je Brdo!
Ti( na glas): Aa kako ne znam, tamo smo se oždrali od ćevapa ko nikad kad smo išli na ekskurziju, (okrećeš se ortaku) jel se sećaš?
...
Dogovaraš se sa ortacima oko izlaska, i ne znam zašto ali uvek moraju da te pitaju je'beno pitanje "Gde se nađemo?".
Petao: E ne mogu pre pola jedanaest nikako da stignem, imam trening.
Ti(Brdo): Ma okej, mi se nađemo ranije da drmnemo koju i da se malo zagrejemo a ti kad dođeš onda krećemo.
Petao: Aj, a gde se nađemo?
Brdo: Jel me zajebavaš, da nećemo u Barajevu, aaa?
Petao: Ahaha, okej.
Labud: E a 'de ćemo mi?
Jula: Stvarno, gde bi mi mogli da se nađemo?
Brdo:Na Brdu kod je'enog Siti Hola!!! Kao i uvek!
...
