Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.
Rečnik / autori
ZV
(Z)vjerka
na Vukajliji od jun 2010.viđena 27. dec 2011.
12 definicija0 odabranih479 poena
Najiritantnija recenica koja se dobija kao odgovor na zalbu 'dosadno mi je'. Ovo obicno govore babe i dede ili mame i tate i misle u cilju ismevanja nas kojima je dosadno. A sto je najveca fora, mene to stvarno iznervira. Da li igranje sa rukama na usima moze ikome da bude zanimljivo?!
Kada pičiš neku igricu na užasno starom kompu, tipa Commodore 64 ili ZX Spectrum, u kojoj rasturaš neke robo-ptičice koje te gađaju lasersko-plazmatično-nuklearnim govancima, pa kada ih sve skembaš uglavnom se pojavi On.
Karakondžula.
O, ne!
Karakondžula sa trećeg nivoa!
Buduće vreme od glagola neću.
- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".
Pogodan izraz za neuglednu, zapustenu osobu koja je pak potpuno ravnodusna na svoj izgled.
Ulazi mi baba u sobu sa magicnim cistkom u ruci ili kako se vec zove to TopShop cudo, htela da me pita da ponovo spojim onaj deo za ciscenje sa drskom, otpalo joj i zatice me u nepodesnom stanju za gledanje.
Baba: Gledaj se, kakva si, sedis za tim kompjuteron, ta majica ti sva izguzvana, k'o da je krava zvakala, a sorc ti od pre tri dana, jos vidim onu fleku od paradajiza. Ni kosu nisi ljudski ocesljala, vidim ti gnezdo iza potiljka... Kako planiras takva da se udas?
Ja: Aha...
Baba (mrmlja): Kao musema.
Ja: Molim?
Baba: Pa sva si kao musema. Tako flekava, izguzvana, kao da sam na tebi hranu spremala. Budi malo vise stolnjak, dete, blizi ti se vreme za udaju. (nemam ni dvadeset)
Ja: Bako, reci ti meni, kada ti stavljas stolnjak?
Baba: Pa kad dolaze gosti, za slavu, ili kad je rodjendan...
Ja: Dakle u svecanim prilikama.
Baba: Pa dobro ranije smo ga stavljali svaki dan, ali nekako me mrzelo da ga stalno sklanjam kad spremam hranu, pa da ga ponovo vracam, pa opet sklanjam kad veceramo.
Ja: Znaci gotovo 355 dana u godini na stolu je musema, a samo nekih 10 stolnjak, i to ne celih. E, sad, zamisli da sam ja stolnjak non-stop. Svaki put kad treba nesto da radim ja moram da se prebacim u musemu i da gubim vreme. Zasto ne bih mogla biti musema danju, a stolnjak kad su svecane prilike i izlasci?
Baba: Ma, nema za tebe nade, dete, ako se ti udas ja cu tog mladozenju da castim. I ispravi taj tepih u cosku, podvio ti se od tih gajtana.
Bas da mi neko kaze ko se ne sprema za izlazak da u ovom trenutku nije musema. More, svi smo mi museme, a ako neko bas nije, ima da postane za dvadeset godina. Garantujem. Ili mu kupujem novu musemu.
Najbolji nacin da se odbranite od nasrtaja baba i deda koji bi hteli da sednu na vase mesto u autobusu.
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Jebanje- radnja iz koje proizilazi novi život.
Rat-radnja zbog koje se gube stotine hiljada života,iz čiste mržnje.
Međutim,jebanje je tabu uvek,dok ratovi nisu. Na vestima ćete čuti sve o raznim ratovima,međutim,u jebanje Vas niko neće uputiti tek tako.
Stoga,ne razumem,zbog čega ne postoje kondomi i antibebi pilule za kenove i barbike,a plastičnim oružjem barata svako drugo dete?
Podsetnik za ortake, u slučaju nepredviđenog sretanja u gradu.
- E, video sam te sa ribom u gradu sinoć. Dobra ti je ona mala.
(vadi sliku iz novčanika)
- Je'l liči na ovu?
- Ne.
- Onda me nisi video u gradu sinoć.
Izraz koji svaki student ili ucenik ponavlja kada mu je ostalo svega dva dana do ispita ili testa. Prvi dan ustane ujutru (ako ustane) i odluci da krene sa ucenjem. Naravno odvuce ga Vukajlija ili bilo sta drugo i uporno govori: "Ma za sat vremena cu poceti." Kada se priblizi ponoc, pa osoba shvati da ne moze vise ponavljati ovu recenicu, ista konstatuje: "Ma, malo da prilegnem i sutra cu uciti ceo dan. Obecavam." U devedeset odsto slucajeva se to ne desi.
Evo, odmah cu da krenem, samo da gvirnem ko je na cetu.
(tri sata kasnije)
Uh, malo sam preterao, evo za sat ozbiljno krecem i nema da ustajem.
(cetiri sata kasnije)
E sad cu stvarno da uzmem knjigu u ruke. Samo da veceram.
(posle vecere koja je odugovlacena sto je vise moguce)
O, pa to je vec noc! Ne mogu ovako neispavan da ucim. Obecavam sutra ustajem rano da ucim.
(ustaje se u podne i ponavlja isto od prethodnog dana)
Fraza koja se upotrebi sa najvecim zadovoljstvom kada nekoga ili nesto sto je osvojilo sto poena od maksimalnih deset na skali iritantnosti spustimo na zemlju ili trajno eliminisemo na najbrutalniji moguci nacin.
BIO jednom jedan komarac koji je mnogo navaljivao. Cujem ga i kada se pokrijem do glave, nece stoka da odustane. Na kraju moram popustiti, ispod pokrivaca mi oko cetrdeset stepeni, kad je u sobi oko 35, te se otkrijem. Pecne me on dva tri puta, probudm se ujutru sa upecatljivim crvenim tufnama koje svrbe do besvesti i odem u kupatilo pored sobe. Tamo vidim jednog vampira sa punim, crvenim dupetom, stoji na plocici do kade. I tako ja ukljucim tus, a on se napunio, nije mogao pobeci, leti, ali presporo i voda ga povuce, a glasno "Eto ti!" je odjekivalo dok se mala bestija u vrtlogu izazvanom jakim mlazem iz tusa priblizavala kanalizaciji. BIO jednom jedan komarac... Divno zvuci.
Potpuna posvecenost osobe A izlaganju osobe B bez ikakve oscilacije u paznji. Cesto merilo medjusobnog poverenja i gotovo nemoguca misija. Uvek ima delova koji ni coveku koji je ziveo na pustom ostrvu deset godina nisu zanimljivi. Danas se bazira na umecu da izgledamo kao da slusamo.
Igram prvi put "Half Life 2" (epizoda jedan). Stignem tamo do nekih buba sto non-stop iskacu iz jazbine i razmisljam kako da ih zaustavim. Dolazi drugarica sva uplakana, seda pored mene i krece da se ispoveda.
Drugarica: Znas, Ranko i ja smo raskinuli... Smrc..
Ja: Aha, strasno... Jos razmisljam: "Aha tamo su kola, mozda ce gravitacijska puska moci da ih podigne i prenese do rupe za bubama..."
Drugarica: Tako mi je tesko, je l' slusas?
Ja: Slusam, slusam. Samo ti pricaj, slusam ja, nista se ne sekiraj. (aha, znaci kola su stvarno resenje, ali poslednja su na trecem spratu, majku mu, kak' cu do tamo)
Drugarica: Ma, ostavio me tako bez reci....... (beskrajno trabunjanje, koje mnogo podseca na prethodni raskid o kom sam slusala)
(posle pola sata)
Drugarica: E, bas mi je drago sto si me saslusala, znas mnogo si bolja od Darinke, ti nikad ne odas nikome ono sto ti ja kazem ma koliko te ispitivali. Divna si.
Ja: Naravno, svaki put, znas da sam uvek tu za tebe! (zagrljaj, cuveno zensko kenjkavo cmakanje, ide drugarica kuci) A eto vam ga na, sredila sam vas. Sad jos oni zombiji sto iako ih ubijes ozive ako je svetlo predugo ugaseno...