Težina ljudske duše u potrošačkom društvu.
Rečnik / autori
PE
petra
na Vukajliji od jun 2010.viđena 23. mar 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Mnogo loš MMORPG
-Na početku ne možeš da biraš lik pol i rasu a da ne pričamo da kao početnik uopšte ne možeš da četuješ i krećeš po svetu negde do svog 3 levela.
-Misije su jednolične sa mnogo grinda a level dobijaš slabo(1lvl na 1 god.) a bolje da ne jer to vodi tvom uništenju.
-Slabo ima akcije cela priča se svodi na sakljupljanje novca koji uvek dobijaš premalo.
-Mnogo hakera i noobova koji dolaze do novca savim nezasluženo
-Priča se da postoji game master ali slabo ko veruje u njega nikad nije online! mnogi ga zovu na privat cetu podižu mu i hramove ali nikako da se seti da navrati!
-Mnogo dugo traje a i kad pogineš to je to game over!
... je samo crtica izmedju dva datuma na nadgrobnoj ploči.
Sredstvo za oralnu higijenu koje izgleda najduže traje kad je pri kraju – od trenutka kad primetite da paste gotovo da nema i kad sebi notirate u glavi „moram sutra da kupim pastu“, pa do trenutka kad tu kupovinu zapravo i realizujete, iz dotične gotovo-za-bacanje tube uspećete da istisnete paste još za deset pranja zuba.
Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.
-Evo ti lopta, upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu, nećeš pet koševa dati!
-Kako misliš?!
-Lepo, kući ćeš ići pocepane majce, poljuljanog ponosa i otežanog disanja sa potrebom da se poveriš mami! Igraj!
Osobe koje će te stalno upozoravati da su ljudi sa kojima se dopisuješ na internetu manijaci jer ceo dan provode za kompjuterom, blaženo ignorišući činjenicu da je baš njihovo dete prethodnih desetak sati provelo prstiju zalepljenih za tastaturu.
Mi smo ti na koje su nas roditelji upozoravali.
Kada beskućnik spava na klupi u parku pokriven časopisom "Moj dom"
Deo kompjutera koji prima udarce kada se zakoči software..
Deli ljude na dve grupe. One kojima nije jasna i one kojima nije jasno kako ovim prvima nije jasna.
Najveći mogući iskaz poštovanja prema jednoj osobi kad si malo popio.
Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.
Kako kaže moj deda:
-Sine kad vidiš ženu bez bora beži od nje. Ta se nikad nije smejala, nikad nije plakala, nikad nije bila nervozna, nego uvek hladna i dosadna kao kamen. Nema emocija. Nema ih ni kamen, zato je gladak.
-A krema protiv bora deda?!
-Uf, jebem ti kremu...od tih što se mackaju po celi dan...tek od njih beži!
Čovek koji se hrani od tvog gladovanja
