Vrhunac konspirativnosti. Maska ispod koje se boriš za svoje ideale, za svoje stavove na beskrajnom prostranstvu svetske globalne mreže.
Mislim, naravno da nećeš staviti svoje pravo ime! Šta treba, da te nađe sutra BIA, CIA, Vatikan? Vanzemaljci? A ti si bre od presudne važnosti za ovu planetu i novi svetski poredak! A isto ne bi bilo zgodno ni da Sara_97_nusnkwpvksnamb sazna da se zapravo dopisuje sa onim čudakom sa 6. sprata, mislim da bi 20 godina razlike moglo da se ispreči vašoj neobuzdanoj ljubavi. Niti bi bilo lepo da bilo ko skonta da voliš Elton Džona... Ne razumeju oni tu umetnos', posumnjaće nešto bre!
- Ime i prezime? - enemiofthefreenjorld! - Dečko, jesi dobro ti? Ne možeš da se učlaniš u biblioteku sa nadimkom! - Nije to nadimak, to je moje umetničko ime, sad piši kurvo! - U bre, što si nezgodan. Adresa? - mišafudbaler96@jahoo.com - Jesu tebe ispustili na glavu ili na dupe kad si bio mali? Jer ni jednim ni drugim ne umeš da razmišljaš. - Oćeš pravu adresu pa da me nađeš, da me prijaviš? Da dođeš da me pokradeš? Da mi murija visi na gajbi 24 sata, da me prisluškuje Vatikan? E pa neš' kolega! Paljba! - Aj napusti lokal šabane, možda jesam bibliotekarka al' ću da te nalupam ko ove pečate, 'ti jasno? - A nemoj teto molim te, moram da pročitam Hajduke za lektiru.
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Popularni naziv za kartu za više vožnji u GSB-u pre 20-ak godina. Kriminalne narandžaste boje koja se poništavala automatski u ogromnim isto tako odvratnim automatima koji su bili toliko efikasni da si slobodno mogao da računaš da ćeš u jutarnjem terminu probuditi pola autobusa, a u isto vreme dobiti izbušenu pantljičaru.
Upada maloletnica u bus. Na ušima je vokmen iz koga se čuje "Jugoslovenka" Peđe D Boja, oči su zaklonjene kretenskim cvikerima, sa frizurom gde je vidno istaknut šatirani pramen u neku šašavu boju sa obaveznim VALLERRA gelom za kosu. Po ustima prevrće i mljacka SOFTI žvaku i obraća se penzosu koji se zalepio za automat i čita sa istog razne žvrljotine(koji se sa POLITIKOM pod miškom kreće ka Kalemegdanu): "MATORI, ŠLOGIRAJ MI PANTLJIČARU!" Posle dve sekunde dobija odgovor: "Marš stoko drogirana, jebo te onaj ko te pustio da takva izađeš na ulicu đubre narkomansko!!!" U nastavku se obraća svom pajtosu iz 8. Ličke: "Jebem im mater kapitalističku, vidiš kako nam truju omladinu! Jesmo li se mi zato borili? More, trebali smo tu petokolonašku gamad svu da pobijemo '46..." Pajtos: "E, da smo onda znali šta ćemo dočekati..."
