Imaginarna sila koja drži sve konce u rukama. Siva eminencija odgovorna za sva dešavanja u državi. Nema ime i prezime, nema lik. Ne pojavljuje se, ne govori, ali su joj djela očigledna. Svi znamo da postoji, sve nas je oštetila barem jednom, ali ako nas upitate da uperimo prstom u nju, nećemo moći to učiniti.
Veza završava školu. Veza zapošljava. Veza ubacuje picopevca preko reda kod doktora. Veza mijenja dotrajale bubrege i cijepa kazne za saobraćajne prekršaje. Veza drži u kućnom pritvoru one koji su za zatvora. Dotična te na listi za dobijanje stana šukne ispod crte. Ne pogađaju je tužne sudbine oštećenih. Beskrupulozno gura svoje pulene naprijed. Upitate li nekog od njih za vezu, odmahnuće glavom i napraviti se lud. Možda čak ni on ne zna ko je veza u stvari. Možda je tetak iz centralnog komiteta samo maska za nešto veće, nehumanije i mističnije. Nešto što seže daleko iznad percepcije prvog ispod crte za dobijanje stana.
-Ajde Mile da konkurišemo za taj stan jebogati. Samo što ti djeca na ormaru ne spavaj u ovom ćumezu. -Ma nemamo mi šta tu da tražimo. To se dobija preko veze.
Tupoliki metalni odlivak koji se usudio nazvati se nožem, iako ne poseduje ni ono najelementarnije što sečivo treba da ima – oštricu. Sastavni deo zvaničnog jelovnog pribora i uzrok nerviranja na brojnim svetkovinama, ovaj pljosnati artefakt bio bi kadar zaseći jedino rovito jaje ili Dobro jutro na 30 stepeni i to smicanjem. Za sve ostalo treba biti spreman na dugotrajno mukotrpno natezanje, kidanje, škripu po tanjiru i uopšte upropašćavanje užitka zvanog obrok. Ovo oruđe nalazi zato alternativnu primenu: za otvaranje raznih zaglavljenih i zapeklih poklopaca, za odšrafljavanje krstastih šrafova (ako ima špic), zatim za okopavanje cveća, te za pretnje dugotrajnim klanjem sa neizvesnim ishodom.
- Šta to vadiš iz sakoa, Stole, života ti? Gledaju nas prijatelji… Ehehehe, uzdravlje, neka je sa srećom, evo mi dobro fala bogu… Čuješ li me? - Nož, ženo, vidiš valjda. - Šta ćeš za ručkom sa tom dimiskijom, crni Stole, magistre blama? - Ma bre ne mogu više da guslam ovim tupežom. Ne boj se, prijatelju, saću ga vratim u korice, samo da skrljam ovo živinče u tanjiru, kad ti već nisi, hehe.
Primitivna sredina ne postoji, postoje samo primitivni ljudi, a takvih ima u svim sredinama. Međutim, za pojedine beogradske gospođe (dame), to što neko nije rođen u Beogradu čini ga primitivnim, jer je zaboga, sa 19 prvi put video tramvaj, prethodno prvi put ugledavši zgradu sa više od 4 sprata. To što neko dolazi iz takve "primitivne" sredine postaje joj glavni argument u raspravi, koliko god da dotična gospođa nije u pravu. To najbolje znamo mi dođoši. Istina, nailazimo na odličan prijem kod većine, ali opet neki misle da su Bogom dani jer su "prohodali na asfaltu" ili jer su im pluća "puna olova".
Gospođa izvodi dete iz zubarske ordinacije. U čekaonici tišina, čuje se samo ona kako se povišenim tonom obraća prijateljici, takođe od njene vrste.
Gospođa: Izvadio mu je zub, samo, mnogo mi je čudno što ga šalje na sladoled. Kako to da posle vađenja ide na sladoled? To prvi put čujem. Ovaj mora da je u nekom Nišu naučio zanat pa ga šalje na sladoled...
Ja: Izvinite što se mešam, ali nisam mogao da ne čujem. Nije to samo zbog njega, svi zubari će vam tako reći, imam dosta iskustva. Vodite dete na sladoled, sad kad je izvađen zub ne treba da ga greje, već da...
Gospođa: Alo, dečko, jel tebe neko nešto pitao? Kakav je to način da mi upadaš u reč... Bla, bla, bla...
Ja: Izvinite molim vas, samo sam hteo da pomognem. (akcentovanje ovog "pomognem" je otkrilo moje pomoravsko poreklo)
Gospođa: E blago meni kad ćeš ti, pitaj Boga odakle si došao da mi pomogneš, bolje se vrati u tu tvoju sredinu odakle si, pa vi ližite sladolede posle vađenja dokle hoćete, a nas ostavite na miru. Koliko vas je Boga ti, ne mogu od vas ni u poštu, ni u prevoz, sad ni kod zubara...
Ja: Ne znam zašto ste nervozni, ali evo, ja primitivac imam jednu pesmu iz moje sredine da vas oraspoložim:
Mi imamo akva park, akva park, akva park, mi imamo akva park i zoo vrt!
Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.
Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").
Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.
Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.
Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.
Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Ne letva volana, već obična čamova letva, često je deo opreme starijih četvorotočkaša u Srbiji. Oskudacija i finansijske dubioze su od mnogih domaćih vozača napravile vrhunske budž-majstore i improvizatore. Pored kombinovanih klešta, parčeta žice, krstaka i šrafcigera u prozoru, i obična letva je našla svoje mesto u obaveznoj opremi i pokazala se kao multipraktična. Uz pomoć nje se podboči hauba, kad ona šipka volšebno nestane, ili gepek, kad amortizeri oslabe. Ako se negde u bespuću zaglavi, vozač letvu podmetne pod točak da ima šta da uhvati. Ako vozač menja gumu na rastresitom terenu, letva dobro posluži kao oslonac za dizalicu, (da ne tone u zemlju) ili ako je auto truleks u pragovima, letva postavljena između dizalice i auta, sprečiće penetraciju stuba dizalice u unutrašnjost mezimca. Može poslužiti i kao podupirač za slomljen naslon sedišta. (specifičan problem posle jebačine u Jugiću) U slučaju obračuna sa drskim vozačom na nekoj raskrsnici, letva se pokazala i kao izvrstan kalkulator. Kad čo'ek malo bolje razmisli, češće nam u šoferskom životu zatreba solidna letva, nego komplet za prvu pomoć.
-Zaustavili sinoć kerovi Kizu, odvaljenog od hemije i alkohola. Nije ni vid'o onaj lilihip dok mu nisu preprečili put. -Auu! Jel napravio neko sranje? -Naravno. Prvo ih za dlaku nije pogazio, pa nije hteo da se alko-testira, a kad su mu rekli da izađe iz Golfa, on zgrabio onu letvu što drži kraj sedišta. Panduri odskoče u nazad, uhvate se za utoke, a Kiza zafrljači letvu u neku njivu i prodere se ''Ajde ker, mali ker, aport!'' -I? -Evo mu upravo nosim čist veš u bolnicu...
Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.
Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku. Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.
- Jovane, ajde dok desertiramo da se dogovorimo gde snimamo sledeće nedelje..
~ Mogli bi ponovo u Bački Petrovac. Nešto mi se prijeo slovački kulen a biće sigurno i štrudli sa makom. Snimimo neki prilog o lipicanerima gospodina Hološka i nažderemo se ko onomad u Selenči kad su ovi slavili ulazak fudbalskog kluba u beton ligu.
Kao mali naišao si na nešto veoma interesantno i ti bi da ostaneš još, ali tvoji žure a ti im daješ do znanja da nećeš krenuti sa njima, pa koje? Nema! Ali ubrzo skontaš da i ti itekako polaziš...
-Ajde sine, moramo da krenemo. -Ali mama vidi kuče kako je slatkoo, hoću da ostanemo još! -Pa dobro, samo ti ostani, odosmo mi. (U glavi) : "Tooo!" -------------------------------------------------------- (5-10 sekundi kasnije) "A čekaj, kako ću ja znati kuda oni idu? Kako ću sam?! Šta ako..." -MAMAAA! Čekajte me, stižem!
