Fizički zahtevan i naporan seksualni položaj. Karakterističan za brzinski seks, nabijen emocijama i žurbom. Obično se izvodi u tesnim prostorijama, magacinima i javnim toaletima, naročito popularan među parovima koji vole da se "upišu" u one koji su vodili ljubav "na nebu" pa iskoriste avionski toalet.
- Duškić, idemo do vecea, hoću da se kresnemo u avionu... - Nemoj Jeco, visoka si za mene pa nezgodno... - Ponesi moj neseser, on je od rosfraja, možeš stajati na njemu... - Pa znaš da to ne volim, osećam se kao da spavam čaplju... - Ja sam u veceu, ti ili dođi ili čekam sledećeg putnika!
- Brate, jesi gled'o novi spot one male što ima tetovažu na levoj sisi? - Koje male? Kako se zove ta mala? - Ma nemam pojma, nisam stigao da pročitam... - Pa kako ide pesma, otpevaj mi barem refren... - Koja pesma?
Preskočio predigru, skratio igru, ne padaju mu na pamet ni produžeci ni penali.
- Gde si ti poš'o? - Gotovo, meni bilo lepo... - Jebote, up'o si u mene k'o u predsoblje, nisi ni čarape skinuo, dok sam rekla *au* ti već gotov i ideš... da ne kasniš na autobus možda?
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite? - Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje... - Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano? - Idem iz treće, meni je već smrklo...
Zamišljena sila koja uzrokuje da stvari ne teže kretanju prema centru planete nego se kreću u suprotnom smeru, takoreći na gore.
- Mile, bio si na moru? - Kako znaš? - Čuo sam da je bio neki blam, ali neće da mi pričaju, kažu da čekam tebe... - Uf, znaš onu moju džanariku? - Znam. - Znaš kako ja svake godine pečem rakiju od nje? - Znam, tečna ciroza, nema ko je ne zna... - E, ponesem ja litar na more, zviznem sa gazdom jednu noć celu flašu, on iznese svoju lozu istog nivoa kvaliteta, meni se prikenja, daleko WC, skočim u more i obavim... - I? - Ovaj bacio peglu od smeha - ja dobio proliv, a ono govno se svo nagomilalo oko vrata kao braon ogrlica... - Aaaa, zato meni kažu da te sad zovu Mile Antigravitacija...
Još jedan u nizu metoda teranja smarača iz vidokruga, koji se koristi kada svi od prethodnih hiljadutristačetrnaest dosade. Nastao je kao derivat naredbe "sevaj", koji je evoluirao u ime gradića, poznatog po, neko vreme stabilnom prvoligašu.
- Đeljana, gotovo je, ostavljam te. Moje srce želi da jebe drugu. - Sevojno bre, da te ne bi moj brat obesio za jajca. -------------------------------------------------- - Alo, gde ste pošli vas trojica sa tom tašnom? - Evo, tu u Birčaninovu, uvodimo kablovsku. - Opa, to si ti, Zvezdane, kućo stara. Opet mi nešto muljaš? - Ja? Ma jok, znaš da sam sada u JSO, samo u ime države delujem. - Deder, da vidim ja šta ti je u toj torbici... Aha! Laserski daljinomer i snajperska puška. I šta ja sad da mislim, drugovi, pitam ja vas? - Pa nije naše, našli smo. - Je l'? A gde ste našli? - Tu na krovu, sad baš pošli da vratimo. - E tako već može. Vratite to lepo i da vas nisam video ovde za pola sata, treba premijer da prođe. Je l' Jasno? - Jasno, druže inspektore, samo ostavimo sve gore i sevojno.
Loš, rđav čovek, ništarija. Bolje rečeno, đubre od čoveka.
(---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---) (levo krilo srpske/ desno krilo osmanlijske vojske) Vlatko Vuković: Nači pajsad strategiju! Strelci, vi se zaštekajte ovde i gađate ove gancije što nadiru, a mi na konjima ćemo da ojebemo njihove konjanike, vi pešaci obilazite u polukrugu, pa sijecite što stignete! JASNO?! Ivan Paližna: Ćek, ćek, kaj s nama, Vlatko? Vlatko: S vama? Pa šta znam, vi budite toliki heroji pa čuvajte ove logore dok mi posečemo Osmanlije, u redu? Ivan: Jasno, pazićemo ih junaćki! Vlatko: Hehe, duhovito. DOBRO VOJSKO, JE L' UPUTSTVO JASNO? Vojska: JASNO! Vlatko: JEBAĆEMO IM ŠTA?! Vojska: MAJKU, GOSPODINE VOJVODO! Vlatko: Zašto niko nikad neće sestru, nikad mi neće biti jasno, kontam da im keve imaju po šezdes' godina, fuj to, bre. NAPAAAAAAD! Pa kaže: sijeci lijevo, pa opet lijevo, pa opet lijevo, pa des... moša, opet lijevo, pa lomi, zjuuu kako nemate pojma sa životom, garavi! (centralni deo vojske) Štitonoša Boleslav: Izvinite što vas prekidam, kneže, al' izvalite što je Vlatko izdominirao Osmanlije na levoj strani! Lazar Hrebeljanović: Dobro... jebem... mu ...mater... što... me... prekidaš... u.... sred... dinostora... E sad ček' da vidim...OPAAA TO VLATKO MAĐIJO, BUREKOM SASROM TE DO GROBA 'RANILI! (levo krilo) Vlatko: Ja kakva uštva ovaj Lazar, jeb'o ga burek. FALA LAZO, DABOGDA TE SIRNICOM PO TABANIMA MAZALI. (centralni deo) Lazar: E sad, 'de smo ono stali...a da. De 'š ti mali, a? I ti? Odakle iskaču više? Vi' ga Turak, odi Turak, mali Turak! (pozadina centralnog dela- streljački odredi) Lazar Musić: Divi ovo, samostrel mejd in Mletačka Republika, gađa 15 strela u minuti, e! Stefan Musić: Ti kakav si, ima da sebe na kraju pogodiš u nogu s tim, bolje sklanjaj to i gađaj ih jabukama, njima se bar nećeš povrediti. Lazar M: E duvaj kurčinu malo, pajsad. Jedan od jedan, dva od dva, tri od tri, ma takoeeee, ♫ ga-ga-ga gara, gara, gara, gariš li se sada, k'o što si se gara-gara garila nekada ♫ Stefan: Brate, sve je to lepo, al' što ih gađaš skriven iza drveta, znao sam da si pička kamperska oduvek. Lazar M: Posisaš mi kulen pederu, vodim 20:7 u odnosu na tebe. Stefan: Jeste, al' si od tih dvadeset jedno 19 pogodio iz šteka, a i onog jednog si slučajno pogodio. Lazar M: E, gađaj tu i ne seri mnogo, uštvo. (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Opaaa, odi 'vamo pičko nagaravljenaaa! Ma i ti dođi, žoharu! A nu, viđu ih što beže! EHEJ, KAPIČI-PAŠO, DOĐI 'VAMO, NEĆU TI NIŠTA URADIT', SAMO DA TE MALO PODŠIŠAM, SVEGA MI! Kapiči-paša: Neka, neka, ošišan sam ja, samo ti cepaj, jeb'o ti mater svoOoju! Vlatko: Je l' on to meni reče da jebem ja mater svoju? Srđa: Ma pusti ga bre Vlatko, to je kod njih uzrečica! Vlatko: A ma nećemo mi tako moj kolorisani brate, ALO ĐUVEGIJE, UDRI 'VAMO! (centralni deo) Lazar: Ma.. jebem.. ti... više... kol'ko... vas... ima? ALO BRE STRELCI, RADITE LI VI IŠTA TAMO U POZADINI? Lazar M: RADIMO, RADIMO, BEZ BRIGE! Stefan: LAŽE PIČKA KAMPERSKA! Lazar M: Jooo, jebo sam ti mater, samo kad završimo ovo! (desno krilo srpske/ levo krilo osmanlijske vojske) Vuk Branković: (preko radio-veze) GAĐAJU LI TI TOPOVI TAMO? PRIJEM! Artiljerija: Pozitivno. Prijem. Vuk: Ređaj poziciju 3-12-42! Prijem. Artiljerija: 3-12-42 nadleće, prijem. Vuk: Jooo, gađate k'o zmajevi. Prijem. Artiljerija: Imate pravo da pogađate triput zašto nas zovu Zmajevska artiljerija. Prijem. Vuk: Da nije možda kurčina? Prijem. Artiljerija: Što je babi milo, to joj se i snilo. ŠUK-NO. Prijem. Vuk: Jebaću vas, uštve. Prijem. (centralni deo) Lazar: Javljaj 'vamo u logoru... oklen je sad ovaj kolorisani iskočio? Ček momenat... E tako, dakle, javljaj Milošu i onim njegovima da se pravi rupa, pa nek projuri s onom njegovom družinom do Murata, jasno? Štitonoša Boleslav: Jasno, odo' ja, nego paz'te na onog što vam pritrčava. Lazar: Jooo, jooo, ma ćao! ŠTAE OVO KOJI KURAC, OKLEN OVOLIKO OVIH KOLORISANIH? (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Alo, Mutimire! Mutimir: Da, vojvodo? Vlatko: Piši pismo Tvrtku! Mutimir: Znači ono klasika, "Dragi i poštovani kralju, poniz..." Vlatko: Ma kakvi, samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrraavo. Mutimir: Znači, "Dragi i poštovani kralju, Vlatko..." Vlatko: Ne duži, znači samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrrravo. (logor srpske vojske) Štitonoša Boleslav: ALO MILOŠEEE, OJ MILOŠEEE!! Miloš Obilić: Jeb'o te Miloš.... OJ RECIIII! Štitonoša Boleslav: E, rek'o Laza da imate sad prolaz kroz sredinu, ako požurite! Miloš: Mi već spremni, idemo braćo! Ostatak ekipe: Idemoooo! (centralni deo) Lazar: Aman bre je l' ove Turke od zemlje prave, štae ovo koji kurac? Opaaa, eno ga Lošmi i ekipa, takoe maćana, toe srpska konjička škola, reko' li ja, Boleslave, a? Boleslav: Ma sve je to u redu, al' eno ona trojica nam se približavaju... Lazar: KAKVE UŠTVE MAJKU IM JEBEM, IMATE LI VI KOLORISANI IKOG NA OVOM BOJNOM POLjU SEM MENE DA NAPADATE, A? (desno krilo) Vuk: Je li, artiljerija, koji su ono što protrčavaju, prijem? Artiljerija: Lošmi end kompanija, prijem. Vuk: Neće valjda stvarno da idu da ubiju Murata, prijem?! Artiljerija: Hoće zapravo, prijem. Vuk: Ajoj, majko moja, kakve paljevine, pa da li je ovo moguće? Daj gađajte oko njih, prijem! Artiljerija: Jok, gađaćemo oko Durmitora, prijem. Vuk: Kakve ste uštve, majku vam jebem. (pozadina, strelci) Stefan: OPAAA, izjednačenje, pičko devičanska! Lazar M: Duvaj ga, nie fora da gađaš dok se ja riloudujem! Stefan: A u redu je da ti kampuješ k'o da ti je ovo Kanter, a? Lazar M: Ajao, majko moja! (levo krilo) Vlatko: Je li, je l' ono Lošmi prođe? Ratko: Ja bi' reko da jes'. Vlatko: Ti bi reko', bolje idi da gledaš tamo da se ovi Turci ne vrate. Ratko: Ushtwas, ushtwas everywhere. (Miloš i ekipa stižu u osmanlijski logor) Murat: Aljo, Ćamil! Ćamil: Da, ekber? Murat: Postavi lji ti onu zastavu za predaju na zemlju? Ćamil: Da, ekber. Murat: Dobro, dobro, ako siđe pred nju, znaći predaje se, jeboo on mater svoju, a ako je podigne kopljem, 'nači da oće da se koljemo k'o ovnovi na ono brvno, znaš. (Miloš i ekipa stižu pred zastavu) Miloš: (diže kopljem zastavu) Gle što fensi tepihe imaju ove uštve, svega ti. Ćamil: OPAAAA NEVERNICI, DOĐI VAMO DA VI ZAKOLjEM. Miloš: Grohotom se smijem. OPAAAA, DODžI VAMO, I JO, I JO, ĐES POŠO, OPAAA, MA KAKO NE, OĆE TO NA OVU VRUĆINU, JOOOOO, ZDRRRAVO. (Murat se diže i kreće da beži) Miloš: ALO UŠTVO ĐEMBELA, DE SI TI POŠO? Murat: Pa vidiš da bežim, jebo ti mater svooju? Miloš: Paz' da 'oćeš! (vadi nož i ubija Murata) Ode uštva, opaaa! Ekipa: To Lošmi ploditelju! Miloš: JA JEMEN!
Apgrejdovana Milutin metoda. Odlikuje se još većom brzinom odluka i potencijalnoj surovosti istih.
(poljana u Mačvi, godina 1353. po Hristu, 6863. ad Orbi conditum) (vojska srpskog i grčkog cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića, koja se kreće ka severozapadu da bi presrela upad mađarske vojske, trenutno je postavila kamp; kampu se približava grupa nepoznatih ljudi) Stefan Dušan: Dobro, majku mu jebem, jesam li ja lepo rekao da oću da mi odvojite svinjetinu od kostiju, je li? Grigorije (kuvar): Oprostite, Vaše Veličanstvo, izgleda da naredba nije stigla do mene. Stefan Dušan: ALO HLAPENE! Hlapen: Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Da se uhapsi glasonoša koji je nosio moju naredbu Grigoriju i Grigorije, da se provedu u Zvečan i da ih tamo 2 godine držite na hlebu i vodi. Da li je to jasno? Hlapen: Naravno, Vaše Veličanstvo. Imate li još naredbi? Stefan Dušan: Ne, voljno si. Hlapen: Zahvaljujem. (Hlapen odlazi, prilazi despot Jovan Oliver) Stefan Dušan: De si Jovane, zmijo ljuta! Jovan Oliver: Gospodaru, približava nam se grupa nepoznatih ljudi iz pravca sever-severozapad. Nose naše zastave, ali nam se čini da nisu naši. Stefan Dušan: Je l'? A što vam se čini? Jovan Oliver: Gospodaru, toliko smrde da su se konji poplašili, poslali smo pola čete da ih smiri. Stefan Dušan: Znači đarmanski špijuni. Ništa, slušaj ovako: Prvo ćete da ih istuširate šmrkovima, zatim ćete ih dovesti ovde pred mene. Jovan Oliver: Jasno, gospodaru. (pola sata kasnije; ljudi dolaze pred cara Stefana Dušana) Stefan Dušan: Garda, vadi mačeve i u borbeni položaj! (garda okružuje nepoznate ljude) Stefan Dušan: E sad, kad smo tu, ko vas je poslao da nas špijunirate? Čovek iz gomile: Niko gospodaru, mi smo Srbi? Stefan Dušan: Je l'? E aj ti meni tico otpevaj onda nešto. Čovek iz gomile: Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi! Stefan Dušan: Aaaa bogami lepo vas je Lajoš opremio, ajde još jednu! Čovek iz gomile: Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi! Stefan Dušan: E bogami vas Lajoš nije dovoljno dobro spremio, vidiš da nisi ispoštov'o gramatiku, mešaš padeže k'o moja Jelena kukove. Čovek iz gomile: Ali gospodaru, mi smo naši, verujemo samo u boga i maiku srbiu! Stefan Dušan: Prijatelju, ako ti ne znaš da se ova zemlja više ne zove Srbija, onda to znači ne da nisi odavde, nego da si još severnije od Budimpešte, ako tamo uopšte žive humanoidna bića. Ali pošto sam dobre volje, neću vas ubiti, no idite sedite i jedite i pijte s vojskom, nek' vam je na čast što ste tako hteli da me zajebete. Garda, odvedite ih! (garda ih odvodi) Stefan Dušan: Nego gde ja ono beše stadoh. A da, Komnene, oš partiju šaha? Jovan Komnen: Ne pada mi na pamet, prošli put kad smo igrali, pojeli ste moju polovinu table u prvom potezu, nađite vi nekog pametnijeg. Stefan Dušan: Ajde, ajde, pustiću te ovaj put. Jovan Komnen: Neka fala. Stefan Dušan: Ljudi kažu da si govno, al' ja sam oduvek znao da si ti samo pička. Jovan Komnen: Nek' sam ja pička, bolje to nego da me opet pola sevastokratora podjebavaju na afterpartiju. Stefan Dušan: I šta ja sad da radim, reci ti meni. U stvari znam, odo' ja da ga izbacam u klonji, pa ćemo na put. (utom nailazi patrijarh Joanikije) Joanikije: Ju Gospodi pomiluj, vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha amin, kakve to neblažene reči izlegoše iz vaših blagorečnih usta, presvetli među narodom? Stefan Dušan: Reko' "odo' ja da ga izbacam u klonji" Joanikije: Ah, vode, vode, brzo, Gospodi oprosti rabu svojemu Dušanu Stefanu na ovakvim bogogrdnim rečima. (pola sata posle; Dušan izlazi iz klonje) Stefan Dušan: E sad kad smo završili pripreme, mogli bi i u boj, a? Šta je s onim đarmanskim špijunima? Gardista: Gospodaru, onaj što Vam je pevao se dernja "Neću više da budem prljavi Mađar, od sad sam Srbin, do sad ste me zvali Janoš, od sad Srbislav da me zovete!"; što se ostatka njihove ekipice tiče, trenutno se tuku međusobno koga će Joanikije pre da prekrsti. Stefan Dušan: Hehe, matori nije imao pojma koliko će posla danas da ima. Neka ga, ionako zaludan bleji svaki dan. Nego kad matori završi, vi da date oružje ovim đarmašima i Srbislava da im postavite za komandanta, pa da krenemo da se najebemo mađarskih majki. Gardista: Razumem, gospodaru. Stefan Dušan: E sad, šta ja da radim... Odoh u stvari da ga izbacam još dva puta, taman će za sat vremena ionako biti spremni. (odlazi u klonju) (sat vremena posle) Stefan Dušan: Jesmo li spremni? Gardista: Pa jesmo, ali će sa ovim bivšim Mađarima biti par problema. Stefan Dušan: Je l'? A što? Gardista: Zato što su svi uzeli imena Srbislav, Srba, Srboljub, Srboslav i Srb. Stefan Dušan: Pa dobro, podelite ih u niže jedinice po imenima, taman nam zgodno dođe. Gardista: Razumem! (12 sati posle, susret mađarske i srpske vojske) Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jeb'o te Hlapen više, Hlapene ovo, Hlapene ono, ceo život (glasno) Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Izvedi Đarme ispred. Hlapen: Razumem! NEK IZAĐE NOVA ČETA ISPRED Lajoš: Je li, Janoše, je l' ono ona četa koju smo poslali juče da se infiltriraju, gulaša ti? Janoš: Gospodaru, biće da su oni. Lajoš: Pa jebo te sataraš, kako je moguće da su prešli na njihovu stranu?! Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jebo te Hlapen više! (naglas) Da, gospodaru? Stefan Dušan: Reci der ovima iz pozadine da mi dodaju megafon! Hlapen: DAJ MEGAFON OVAMO! (10 minuta kasnije) Stefan Dušan: (preko megafona) UJAAAA, LAJOŠEEEE! (Lajoš okreće glavu) Stefan Dušan: WOLOLO* PIČKO RAVNIČARSKA
Generički naziv za ozloglašenog negativca, Baba Rogu u civilu, u suštini random lika što se zadesio u okolini nemirnog klinca kojem počinje epizoda histerije. I taj čika je sada prozvan da će svašta da uradi: izgrdi, izbuši loptu, salomi, zaključa u memljiv podrum, veša za noge, nahrani boranijom, otme Barbi i uopšte raznorazna čuda, ne bi li kaznio neposlušno dete. Nema veze što njemu u stvari akutno boluje prepucij za neko tamo neznano derište, koje rođeni roditelj ne može da urazumi, pa priziva totalnog stranca, to jest čiku.
- Mićo, sine, nemoj da se valjaš po zemlji, isprljaćeš se. :Mića ne jebe živu silu 2%, dodaje dranje u nastup - Mićo, sad će onaj čika da dođe da te izudara. Je l' da da ćete? :random lik kulira - Je li tako da ćete DA GA KAZNITE ako se ne smiri? - Da, naravski. Mićo, jebaću ti majku ako se ne smiriš!
