*Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.
Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!*
- Mnogo pazi sine, visoka škola, grad, sve novo a mi seljaci, nezgodno je... Znam ja te ljude, još iz jenea (JNA) onomad, šesetdruge... Eeeee. Nego samo ti uči i gazi sa tom ekipom iz vrha... Ako izgubiš priključak, gotov si, toneš! - A da mi tata ipak ne prodajemo kravu?!
Visoko-temperaturna regija koju u normalu može vratiti jedino vatrogasac svojim crevom.
- Mmmm, dragi... - Hej, pa šta ćeš gola na kaktusu? - Ja sam cica-maca koja ne zna da siđe s drveta, a usput imam i gorući problem, ako me razumeš, hihihihi. Eno ti na kauču šlem vatrogasca i odelo, znaš da volim uniforme, a tebe čeka dupli posao. - Jesi li normalna da oblačim odelo na ovu vrućinu? - Ne gunđaj, Baršunasti, nego se oblači i požuri bre jebote, bode me ovo u pičku!
Ljudska osobina često potcenjena od onih koji je imaju, često preuveličavana od strane onih koji je imaju veoma malo, a takođe često nipodaštavana od onih koji je nemaju u svom srcu. Dobrota ima moć da izazove osmeh i suze kada se izlije u svom punom sjaju u srce onoga kome je potrebna pomoć. Takođe, dobrota je osobina koja polako nestaje pa je samim tim sve dragoceniija i dragocenija čak i među prijateljima. Zbog toga odgovorno tvrdim da sam ja srećan čovek koji je u svoje srce primio dobrotu mnogih od vas u vreme koje je izuzetno teško jer vodim bitku sa vremenom za život supruge. Dobrota mojih prijatelja sa Vuke me je naterala da napišem ovu definiciju i u komentaru objavim račune za pomoć mojoj supruzi.
Iskreno se nadam da ću jednoga dana uspeti da svakom od vas vratim makar delić vaše dobrote.
Tekući račun moje supruge je
Belobrđanin Dragana – Komercijalna banka Broj tekućeg računa 205-1001526270676-63
Pošto samo naš sin ima devizni račun objavljujemo njegov račun. Name of beneficiary NIKOLA BELOBRDJANIN Beneficiary’s adres ALEKSANDROVAC BB 12370, ZABARI, SERBIA Beneficiary’s acc.number/IBAN RS35170001031091200153 Beneficiary’s bank Unicredit bank Serbia JSC Beneficiary’s bank SWIFT address BACXRSBG
Adresa naseg stanovanja za sve one koji zele da uplate preko poste: Belobrdjanin Nenad Kralja Aleksandra Obrenovica 43 12370 Aleksandrovac (pozarevacki)
Kreiran je i peypal nalog sa pozivom na e-mail nenadbelobrdjanin@gmail.com
Devizni racun u Intesa banci koji sam morao da otvorim zbog placanja u Nemackoj i pej pal naloga je u Intesi. U banci kazu da ko u Intesa Sanpaolo banci uplati u Bosni da je provizija manja za sve one koji zele da pomognu. Name of beneficiary NENAD BELOBRDJANIN Beneficiary’s adres ALEKSANDROVAC BB REPUBLIC OF SERBIA Beneficiary’s acc.number/IBAN RS35160543020081076080 Beneficiary’s bank Banca Intesa ad Beograd Beneficiary’s bank SWIFT address DBDBRSBG
[*Bila je deo moga života, Radost i ljutnja, Posebna nota, Ona nežna ali i čulna, K'o ciganski život burna, Pokatkad nesvesna lepote svoje - Ah! Kako je lep život udvoje!*]
Ne, nije to bilo koja. To je *ona* žena. Najčešće prva (i prava!) ljubav, ali ne nužno. Ona koja od tebe, tarzana zadriglog, napravi čoveka, sposobnog da misli, oseća, stvara. Da uzmeš olovku u te uljem umazane, grube muške ruke i crno na belo, nespretno preneseš svoje viđenje ljubavi. Sposobna da ubije Bukovskog u tebi. Ona dama iz legende, koja kroti jednoroga. Za tebe je posebna. Rara avis. Posle nje misliš da nećeš voleti nijednu.
Ipak, i te druge, ''bilo koje'', nekome su *one* žene. Da bar možeš da se setiš setnog majčinog pogleda upućenog ocu, kada si ga kao klinac pitao šta znače ona slova, inicijali na njegovoj mišici... Eh, da si samo svestan koliko je tvoj otac insistirao da ti se sestra zove drugačije, ali majka je bila neumoljiva.
[*Ostali smo drugovi dobri, I nije da to nisam hteo, Samo je teško ostati drugar Osobi čiju sam dušu jeo.*]
Eh, ona moja. Znamo se, na sve moguće načine. Razgovori postaju dosadni, jer završavamo jedno drugom rečenice. Hoće da bude kurac u vezi, jer sam ja kurac u krevetu. Valjda je tako fer. Dugo me je pripremala za to putovanje, ali ja nisam primećivao, nisam želeo. Iako je to krajnje logičan, maltene filmski rasplet. Jer dođe trenutak kada ulaganje u sebe postane preče i od prve (ili bilo koje) ljubavi. Sada je sa druge strane lopte. Osam sati razlike. Prva mi čestita rođendan, po njihovom vremenu. Prva vidi rađanje sunca. Katkad pomislim da sam jedini Srbin ikada koji je zaista želeo da je Srbija do Tokija. Uz Piksija, naravno. Čujemo se, s vremena na vreme. Šalje mi slike nebodera, hramova i ramen supe. Uskoro će obići Kjoto. Opominjem je, ''donesi mi neku mangu ali sa dobrim crtežom, jer ionako ne znam da čitam te tvoje hijeroglife'', a sve što zaista želim je... da mi donese sebe.
[*Kroz magličast dim cigarete Vidim njen bledi lik; Aristokratski bela, kao avet, Rastapa se i nestaje, Visoko gore, na tavanici I dalje, Sa druge strane sećanja...*]
I tako, prolaze dani... Ljudi me pitaju za nju. Na kućnim sedeljkama i proslavama, uvek puste ''Nije život jedna žena''; svi pogledi ovoga sveta stopljeni u jedan, uprti u moju dušu. Rođa moj, sprdač teški, pevuši ''Moja draga sad je u Japanu'' ...Ali rođo, prošlo je vreme pisama, sad je to mnogo lakše, znaš i sam. I, za kraj, da završim sa Đokom, u stilu:
Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.
Razumem te, đede. Nemam voćnjak al' im'o sam svoj rani mraz.
Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Patetični pokušaj teenejdžera sakupljača salveta da se bar na kratko oseti kao zajebani dugokosi bajker iz holivudskih filmova. Ova fraza, praćena dubokim uzdahom i zgrčenim obrvama, istog trena ubrizgava neverovatnu dozu preko potrebne zajebanosti. Nakon melodramatičnog kraha nesuđene ljubavi devojka ostaje uplakana na kiši i pogledim prati nesuđenog izabranika srca njenog kako tiho nestaje u noći. On hrabro priznaje da je stoka kojoj plođenje jedne ženke nije dovoljno i da ne želi više da povređuje svoju dragu, te muški prekida sve i lišava je sigurne patnje. Ah, sudbino!
-Malena, nije mi lako dok ti ovo pišem, veruj mi. Samo nemoj plakati. Mnogo. Moram da raskinem. Ja sam jedan vuk samotnjak kojeg vodi tajanstvena mesečina dok bez saputnika luta po nepreglednim divljinama. Ne drži mesto ovog besnog pastuva. Mene nije lako voleti. Znam da sam bio ološ i svinja muška, ali ti želim sreću sa drugim, kad je sa mnom nisi imala... -OK poyyy
Samo jedan od bisera mudrosti iz inače bogate riznice naših fudbalera kojim nam poručuju da su sada neuporedivo zreliji i ozbiljniji nego li prethodne sezone, da su učili i naučili iz svojih grešaka i konačno stasali za velika dela.
- Gospodine Kolarov, šta obećavate naciji za predstojeće kvalifikacije za SP, sada kada posle tri slupana Bentlija i još dvoje sklepane vanbračne dece konačno možete da kažete sa ste "preležali dečije bolesti" i sazreli kao igrač i kao čovek?
- Ooouvaj troje vanbračne dece, brt znači ono, prve dve bile ćerke pa reko da napravim kuronju kako dolikuje. Pa sigurno, sada smo stariji za godinu dana i sada evo mogu da sa sigurnošću svečarski obećam naciji da ćemo sve protivnike razlupati kao ja moj automob..
- Gospodine KOLArov,he he, da li shvatate prostu činjenicu da su i protivnički igrači sada stariji za godinu dana, te da zapravo i nemate nikakvu prednost u godinama i iskustvu i da vam je ta fraza otrcana k'o fore Jove Radovanovića, i da će vas, već u prvom kvalifikacija kolu jedna Jermenija odučiti od fudbala?
- Ček tebra.. jel i Miktarjan sada stariji dinu dana?
Najsjebanija i najkrajnjija tačka kod odustajanja. Nema dalje. Sve si pokušao, dao sve od sebe, zapeo, trudio se. Dugo ti je samo ruka bila vidljiva iznad površine vode. Dugo si se trudio da isplivaš, da uhvatiš tračak vazduha dovoljan da još jednom pokušaš i možda uspiješ. Dugo. Predugo. Potonuo si. Nema nade. Riješio si da se pokupiš i odeš. Odustao si.
Kada pristaneš da oženiš ružnu nevestu koju ti je plemenski vrač odredio za ženu jer ipak želiš da je seksualno iskonzumiraš, ali ipak ubiješ i pojedeš budućeg muža one koju zaista voliš kako bi mogla i ona da miluje tvoj totem.
