Reklame za filmove na RTS-u za koja je zadužen čovek sa wannabe-Elvis glasom i "ja-sam-dobar-voditelj-i-opak-jebač-rekla-mi-keva" manirom,koji je sposoban da i najveće smeće od filma,poput onih sa ostarelim magovima borilačkih veština,ili "Drakule 3000" deluju kao nešto najbolje što je krasilo celuloidnu traku od braće Limijer do danas.Ono na šta Ivan Karl i ostatak uređivačkog tima nisu računali,je laksativni efekat Jelićevog glasa,koji učini da gledaoci u startu zaborave na film,koji bi,u suprotnom,možda i pogledali.
- On je bio vrhunski borac...ali,onda...kada su udarili na njegove najmilije...imao je na umu samo jedno...osvetu...pratio je nasleđe drevnih ratnika...da bi kaznio one...koji su mu uzeli sve...Džet Li...u filmu... - Šta to gledaš,bre? - Ma,onaj tripadžija Jelić se opet primio na neko sranje!
- Gari, šta će se desiti ako stisnem ovo dugme? - Ne babraj po tome, idiote. Idi skuvaj kafu. - Jebiga gotovo, već sam stiso! Jesam li pogrešio šta? - Ako Rusi ne primete na vreme, izazvao si treći svetski rat! Zovi Aljošu i izvini mu se što ih stalno cimamo. Mene je već blam.
Ozersk, Uralska oblast, ruski nuklearni centar.
- Vidi Aljoša, raketa. Ameri opet čačkaju mečku u pičku. Šta da radim? - Aktiviraj sistem S-400 da presretne tu raketu, reci medijima da smo izvodili vojnu vežbu u našim teritorijlnim vodama, nazovi Garija i reci mu da se najebe majke tom novom asistentu. Već treći put za mesec dana pravi pizdarije. - Važi. Dama na ge 6, šah! Ne babraj figure dok se ne vratim, upamtio sam kako stoje!
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
