Čovek na koga uvek možeš da računaš u kakvoj god se situaciji nalazio. Oličenje izreke "Drvo se oslanja na drvo, vo na vola, a čovek na čoveka". Sušta suprotnost kineskog kurtona. Biće tu kad god ti zatreba i za šta god ti zatreba.
Njemu je uzor čuveni desni bek Intera i Argentine, Havijer Zaneti, koji uskoro slavi 40. rođendan, a igra 10 puta srčanije od ovih naših nazovi fudbalera. S obzirom na to da je isti igrač pored desnog beka igrao i sve ostale pozicije, osim golmana i napadača, i to ne bilo kako, nego je posao odrađivao odlično, može se naslutiti koliko poverenja treba imati u takvog čoveka.
Vrlo su retki, jako povučeni i uglavnom zapostavljeni, ali ovakvi ljudi su dragoceni ako ih imate u svojoj blizini.
Iako su vrlo emotivni, te emocije vešto skrivaju, pa zbog toga često dobijaju nadimak "Traktor", baš kao i njihov idol.
Uvek spreman da zapne, radi k'o konj i pomogne drugima u svakom pogledu. Možeš da mu poveriš na čuvanje devojku nimfomanku, torbu koksa zbog koje te jure mafijaši ili kidnapovanog sina šefa policije i možeš da budeš miran. On će to sačuvati, odraditi posao kako valja i postarati se da niko ne sazna za tu tajnu. Dakle, kad god si u govnima do guše, seti se tog čoveka i nećeš se pokajati.
AlekRe
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
Narodsko naravoučenije koje odobrava polne odnose sa članovima šire familije uz upotrebu prezervativa.
Bajkeri su čvrsti, žestoki momci. Večiti pobunjenici. Oni će najbolje naučiti kako da od devojčice postaneš prava žena, ako si spremna. Nikad te neće tretirati kao princezu. Nema cile-mile. Oni vole žene koje znaju šta hoće. Poštuju je samo ako može da popije više od njih, i ako je vozila Zid Smrti...Ne trpe prenemaganja, hirovito ponašanje, razmaženu ženu koja zapoveda. Ona će uvek će biti na drugom mestu, posle motora. Nikad ti neće reći da npr. imaš lepe oči, ali će motriti na tebe u svakom trenutku.Ne foliraju se. Prosti, ali surovo iskreni.Za nijh je motor izlaz, bekstvo iz ovog ružnog sveta,bekstvo od autoriteta. Obećava slobodu. Otvoren put. Vetar u lice. Opasnost. Lepoticu koja se privija iza. Svi oni su ustvari jako nežni, ranjivi... Ali nose se opasno. Napaljeni na sebe, na mašinu, na miris benzina...motor je njihov san za koji su se borili i taj deo ne daju nikome.Mogu te povesti na najbolje putovanje ako im dopustiš, ako se ne bojiš. Mogu biti najnežniji i najokrutniji...oni mogu sve...oni su bajkeri!!!
Jedno od onih pitanja koje utiče na stabilnost vašeg nervnog sistema. Isprva ga ne shvatate ozbiljno, mladi ste, nije vam vreme...ali, kako starite, ovo pitanje poprima drugačiju notu i više vam (ako vam je ikada i bilo) nije zanimljivo. Diže vam se kosa svaki put kad ga čujete i imate ogromnu želju da opaučite svakog ko ga izgovara.
Niste spremni. Nezreli ste. Ili možda niste pronašli ljubav svog života. Možda vas je juče baš "srodna" duša ostavila i ne znate sada ni šta ćete ni kako - a oni i dalje postavljaju TO pitanje! Ne prestaju i ne prestaju! Vrše pritisak! Pitanja i pitanja celoga života.
Još nemate tri godine, a oni počeli - "Imaš li devojku/momka u vrtiću?"
Krećeš u školu - "Kakav si đak? Jesi odličan? Nisi?"
Druga godina faksa - "Jesi dao sve ispite u roku?"
Poslednja godina faksa - "Koliko ti je ostalo do kraja?"
A onda...
- "Jesi našao posao?"
- "Je l' tražiš posao?"
- "Ti još tražiš posao?"
i, naravno, - "A kad ćemo da te udajemo/ženimo?" I uz to često šlag - "Pa, vreme ti je! Šta se buniš?!"
Aman više!
Vidi ovako. Muvajte se. Položite ispite. Završite faks. Tražite posao. Radite. Udajte se. Ženite se. Rađajte decu. I razvodite. I ostavite druge da ŽIVE!
Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.
Nego, da se vratimo na temu.
Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).
Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).
Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.
Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.
Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.
BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend.
Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje?
Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta?
Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija!
Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Najtužnije govedo u stadu.
Veselnik je ustvari vo, koga dovedu na livadu samo da naloži kravu (da je čačka kitom dok ne ovlaži), a onda dovedu pravu rasplodnu volinu koja obavi pos'o. Kod ljudi se takvi slučajevi zovu pičkopaćenici. Pičkopaćenik po ceo bogovetni dan šalje komplimente koleginici, komšinici ili školskoj drugarici. Te "jao što smo danas lepi", pa "Bože, danas prosto sijaš", i ostale pederske komentare koje samo on može izgovoriti. Naravno, svakoj ženi to imponuje. A onda dođe muškarac, i samo joj turi. On se tada zove pičkoposednik.
Vojni poklič južnosrpskih tepača.
- I čime su vas tukli?
- Ne znam stvarno, mrak je bio, samo sam čuo od nekud da neko viče:
"Muni ga s granjku!"
Vrsta žene koju je izmislila i napravila holivudska mašina snova. Služi za manipulaciju pučine kojoj je uvek preko potreban materijal za implementiranje u vlažne snove kojima će skrenuti misli sa svog bednog, učmalog i ničim korisnog života.
Hleba, igara i pičke. Taj zadnji deo se uvek nekako izostavi iz popularne latinske manipulacije koja se do danas nimalo nije izmenila. Jer ni svet se nije nimalo izmenio, samo se modernizovao. Ratovi su se uvek vodili zbog novca, ljudi su uvek bili oportunisti-stoka i uvek je bilo ovaca i onih koji ih šišaju a to što danas umesto na gradskom trgu čuješ preko tevea da 'leba poskupljava, u suštini ne menja ništa.
Da bi kontrolisao masu moraš da ispuniš tri objektiva. Prvi, da joj daš da jede, dovoljno da preživi ali ne previše jer masa kada je sita i ne misli šta će sutra da jede onda počinje da razmišlja o drugim stvarima a to ne valja. Drugi, moraš da zabaviš masu i to je najlakše, koristiš nju samu da sama sebe zabavlja jer tako neće početi da razmišlja o tome ko je zabavlja i da li je taj neko drugačiji ili bolji, to razmišljanje, to nikako nećemo jelte. I treće, masa mora da zadovolji svoje primalne potrebe za parenjem jer ako ih ne zadovolji onda će početi da . . . znate već šta. Da misli, a to nam ne ide u korist.
Zbog toga je stvorena zečica i predstavljena kao nešto nedodirljivo i nedostižno za običnog smrtnika. Zečica je eliminisala jeftine bordele i ostale institucije koje su nekada pružale zadovoljenje za bezvrednim telesnim iživljavanjem. Ona je perpetuum mobile, lako dostupna svima, besplatna, samo treba stadu da se obezbedi kratak odmor da bi imalo vremena da samo sa sobom odradi to što treba i vrati se ispaši na livadu gde se svakodnevno serviraju sveža sranja.
E sada problem je što se zečica spustila sa ekrana i stranica magazina među nas i počela da uniformiše i dresira žene. Valjda joj se nije svidelo da još postoje neki koji je ignorišu pa je odlučila da tome stane na put ukidanjem izbora. Stvoriće hegemoniju u kojoj će sve da budu kao ona, da se ponašaju kao ona i da liče na nju. Ubija karakter i nijanse. Uništava ličnost i boje. Sve će jednog dana da budu zečice i ma koliko stranica Plejboja da si ulepio jednu za drugu nesvestan svoje gluposti i neukosti, to nije ništa pozitivno.
Sotonjare izumiru, ženščina je sve manje ali zato Sanja, Karleuša, Mina, Ceca, Marijana i Sandri ima na pretek. Sve same zečice, sa različitim kostimima.
Tekst koji poželim da znam uvijek kada gledam ove naše političare kako nastupaju na sjednicama SB Ujedinjenih nacija!
"Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne došo na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bela!
Rđom kapo dok mu je kolena!"
Kada priroda odredi da se neko rodi kao kreten, najbolje je da tako i ostane. Svaki pokušaj da od neotesanog tipa napravite emancipovano biće, biće bezuspešan jer će ličiti na vuka u medveđoj koži-znači ni na šta.
Materijal od koga je isti napravljen bio je škart, a od toga se pravi samo pašteta jer je bilo šteta da se baci.
To je tip osobe za koju uvek pomislite "Bolje da ti je ćale svršio u žbunje nego što je tebe napravio", ali napravio ga je i tu se više ništa ne može.
