Sprdačina konobarice u ugostiteljskom objektu koji je uređen tako da si i sam morao zaključiti da nema male pive, pederčiću.
Rečnik / autori
SU
superbats
na Vukajliji od jul 2010.viđen 19. mar 2014.
11 definicija0 odabranih294 poena
Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.
- 'De si poš'o s tom krtinom?
- Tamo na gerijatriju, prazan im tanjir...
- 'Oš sve da ih pobiješ jakom 'ranom? Nosi to pred kuma i mladence, matorcima ponesi ovo masnije od potrbušine, da im klizne lakše...
Najveća studentska zabluda od kada postoje fakulteti.
Sutra je ispit. Izlaziš već peti put. Nisi uopšte učio jer već sve znaš a znaš i to, da opet ništa neće zavisiti od tebe i tvog znanja, nego od toga da li je profesor sinoć dobio pičke od žene/ljubavnice/studentkinje.
Ali valja malo ponoviti gradivo... U stanu ne možeš da učis, jer cimer dovodi ribu na trs i lako prihvataš 200 dinara mita. Odluka pada na čitaonicu.
Ulaziš u čitaonicu. Nije ti prvi put, ali prvi put sa namerom da tamo učiš, a ne da koristiš besplatan internet.
Čim otvoriš vrata, svi te odma pogledaju pogledom Taška Načića. Kad uspeš nekako da preživiš toplotni udar i vonj koji preti da ti sprži obrve, sedaš na jedino slobodno mesto koje pre toga moraš da oslobodiš od limenki, čaša, kesa i 24 časa.
Konačno se gnezdiš, vadiš knjige, dodatni pribor i tad počinje predstava... Za sve što te je do tad boleo kurac, počinje da ti smeta. Ne uspeš da pročitaš ni jednu rečenicu, a da neko ne uđe ili ne izađe, a da ne lupi vratima. U čitanici se pije, jede, sastavljaju se tiketi, priča se telefonom, priča bez telefona, a ako uvedu i kondomat počeće i da se jebe.
Onda konstantuješ da od učenja neće biti ništa i uzdaš se u pičku profesorove žene, ljubavnice ili studentkinje.
Napraviti zanemarljiv uspeh.
- Jesi bio u klabingu sinoć?
- Nisam, otišao kod ribe i jebao sat i po.
- Ne seri! Koju ribu, ne pričaš ništa?
- Ma Ninu kurvu. Karling kup, jebiga...
Devojka koja kupuje svako izdanje nedeljnika NIN.
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.
Amin.
Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.
Čovek od 10 do 40 godina: "Piši: devet, dva, nula, šest, tri, nula, dva".
Čovek od 40 do 60 godina: "Je l' pišeš? Devetsto dvadeset, šesto trideset, dva".
Čovek sa preko 60 godina (velemajstor): "Ajd' umoči pero pa piši: devet miliona dvesta šest hiljada tri stotine dva. Je l' si zapis'o?"
Vrlo zaebana stvar, pogotovo ako ste komentator.
Švajnštajger, Švajnštajger prolazi po strani, ubacujee.. loptu prima Hiclšperger, povratna do Badštubera, Badštuber vraća do Švajnštajgera, Švajnštajger ubacuje, Hiclšperger glavom i goooll!! Pa dodaj jednom i Klozeu, slomih jezik, ebem vam mater nenormalnu.
Žikica Jovanović Tramvaj.
Nov, kupljen ove godine, tih k'o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!
Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.
Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.
Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru "dvojku" ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.
I ajd' sve to, al' što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla - e to je već previše!
Mnogo zajebani navijači. Definitivno najbrojnije frakcije među navijačima Crvene zvezde i Partizana. Nije se pametno kačiti sa njima jer su spremni da klub koji vole brane do poslednjeg kilobita. U narodu su poznatiji kao navijači iz fotelje. Kakvi kurčevi Alkatrazi, Zabranjeni, Anti Romi, Hijene, Kenjaj, BBRS i ostala buranija, samo Serveri i Tastature drže banku kada je navijanje u pitanju.
Međutim, kao za sve u životu, tako i u ovom slučaju postoji ono ''ali''. Dok gore nabrojane grupe odlaze na stadione i u hale (da l' zbog ljubavi prema klubu il' za pare nije važno) i bodre klub za koji navijaju, Serveri i Tastature su ljudi gospodskih manira. Na fudbalsku utakmicu klubova koje podržavaju većina njih u životu nije bila, a kada se radi o sportovima u zatvorenom prostoru, tu su najverovatnije češći posetioci (jer u zatvorenom je ipak toplije, oko toga valjda možemo da se složimo). Iako ih sportski objekti vide retko ili nikad, to ih ne sprečava da objašnjavaju ko je koga i gde prebio, oteo zastavu, ko je pandurima u nekoj imaginarnoj tuči više jebao majku.
Za razliku od već poznatih navijačkih grupa kod kojih postoji izraziti vođa kome pripada šipka, kod spomenute dve jasnog vođe nema. Navijaju stihijski i kao varvari na Rim napadaju pristalice suprotnog tabora širom virtuelnog sveta. Mora se priznati da nema previše međusobnog vređanja jer ih jebu administratori sajtova na kojima obitavaju, zbog čega proklinju dan kada su postali deo tih navijačkih grupa. A posle kažu da na netu vlada sloboda.
Za priče sa zapadne strane starijih navijača, među kojima su najčešće upravo njihovi roditelji jednostavno nemaju vremena. U ostalom i zašto bi, za klub navijaju samo preko neta, a oko toga im matorci i ne mogu reći ništa pametno jer nemaju iskustva sa internet ratovanjem protiv navijača suprotnog tabora. Ipak su oni ljudi navikli da budu na licu mesta kada njihov klub igra, a ne da šilje kurac na kompjuteru i izigravaju huligane.
Na žalost, nijedan primer ne bi dobro opisao Delije Server i Grobare Tastaturu bez obzira koliko bih se potrudio. Jedino mogu da preporučim komentare na vesti koje se odnose na Crvenu zvezdu i Partizan na sajtu B92, Blica, Sportala, Monda i tome slično, jer je to najbolji način da se ljudi uvere o kakvim je ''navijačima'' reč.
Trauma na koju je osuđen gotovo svaki punoletni muškarac, naravno ne računajući one buržuje koji imaju vozni park u vlasništvu. Pošto je prosečna plata u Srbiji mizerna, vlada pravilo da se kola smatraju članom porodice i to možda i najbitnijim članom. Onda je jasno zašto stari koji svoju platu svakog prvog preračunava u benzin i gleda hoće li imati svako jutro da ode do posla i natrag, ne želi ključeve svog prekrasnog da daje u ruke tek stasalog kurajbera.
-Stari imam dozvolu već pola godine, proveravao si me na poligonu, radim prednju zaustavnu do na pet cantima i Šumahera sam odjebao, čak sam i tipovanje ponovo polagao pred komisijom koju si ti odabrao u sastavu: ti kao šef komisije, kum Zoran kao tvoj zamenik i komšija Rajko kao nezavisni posmatrač. Mislim da je posle svega red da mi daš te jebene ključeve i da izvedem društvo kao čovek!
-Ajde reko sam, daću ti! Nego da ponovimo pravila. Ko sedi na suvozačevom mestu?
-Neko ko ima veće vozačko iskustvo od mene.
-U kolima se ne sme šta?
-Konzumirati hrana, piće, ulaziti blatnjavih cipela, ne sme se psovati, kašljati, kijati, prdeti, jer tvoje luče sve to oseća.
-Ajde ne seri mali, istina je to! Kola se vraćaju do kada i u kakvom stanju?
-Vraćaju se do 23.00 i treba da izgledaju kao da su iz izloga.
-Dobro je to. Mada ipak zovem ja kuma, da mi zajmi svoju ladu, da te pratim sa ostojanja, prva ti je noć, nije na odmet.
-More jebi se i ti i kola, odoh ja peške!
-Dobro, ali nemoj reći da ti nisam hteo dati.
Lik koji je non stop povređen. Povredio bi se i igrajući šaha. Po engleskom fudbaleru Ovenu Hargrivsu koji je imao reprezentativnu karijeru, igrao za Mančester Junajted i Bajern, ali nikada nije mogao da veže 2 sezone bez nekog ozbiljnog preloma noge, zbog kojeg bi odustvovao po nekoliko meseci.
A: "Brate, aj do grada."
B: "Kakav crni grad, ponovo sam sjebao zglob na fudbalu."
A: " Au sine, koji si ti Hargrivs."
___________________________________________________________________
Fudbalske novosti :Pobede Čelsija i Arsenala, tuča u Sanderlendu, Hargrivs obnovio povredu kolena.
