Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh. U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE : Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo! Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo! Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče, Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže: Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near! Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže: Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas, čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele. Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam. Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati. Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči. Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči. Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
Nastavlja da zavija sarme...
- Kako si rođenog sina mog'o da izbaciš iz kuće, jebote?! - Trpeo sam dok je nosio pederske majice, ter'o kosu na urbano, ali puk'o mi je film kad je krenuo da sluša Sašu Kovačevića. - Au, bedak. Pripazi ćeru, nemoj da i ona zastrani!
Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.
- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića? - Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da... - A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš? - Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.
Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.
To niko nije video, niti će... Nešto nemoguće... Totalno neizvodljivo... Nerealno... Pusta želja...
-Vidi matori što sam sklopio tiket, uzimam kintu sigurica, a? -Uzimaš ti kitu lastinu na te nebuloze što si nabacao na tiket... ------------------------------------------------------------------------------------------------------- -Ćale učio sam kao sumanut zadnja tri dana. Završavam ovu godinu bez popravnog! -Završavaš ti kitu lastinu, jašiš taj kompjuter danima, jebo ga onaj ko ti ga i kupio... ------------------------------------------------------------------------------------------------------- Deda jes' čuo da će nam povećati pemzije? Kažu bre na Nevniku... Povećaće nam kitu lastinu, bud' sretna ako nam i ovo malo ne ukinu...
Iliti to je taj humor. Rečenica iz ''Nadrealista'' koja se može sjajno primeniti u pokopavanju loših ili zastarelih fora ili jednostavno fora koje ne razumeš, ne zato što nemaš smisla za humor, već zbog toga što su fore balvanske. Grohotom se smiješ na Kursadžije, na fore Nikole Koje, na jebenog Đošu, ali može se upotrebiti i kada na ciničan način želiš da iskažeš svoju nevericu.
- Znači, ti si kum mladencima? - Tako je. - Bogami, dobra ti ova kuma. - Pa jeste, lepo izgleda. - Znaš ti ono, kum kumicu ko junac junicu, hahahha! - Grohotom se smijem. __________________________________________________________________________ Žaklina: Oh, John, please, don't go to Texas. They hate you there, someone could kill you! Džon: Those rednecks? Hahahah, darling, grohotom se smijem!
Sindrom ispadanja pizde i kada je to potpuno nepotrebno. Nesposobnost posedovanja kvalitetnih ljudskih osobina. Bežati i od deteta sa lilihipom ili šarenom lažom ali uvek iskoristiti priliku da nekoga udariš dok leži razvaljen od batine jer neće znati da si ti.
-Gde si nestao kada smo se pobili? -Učestvovao sam u tučata. -Sereš, ti si nekoga udario? -Šutnuta sam Milosavata. -Svog mlađeg brata?! Koji si Bugarin.
Ovako svaka "Grandova Zvezda" opisuje svoj novi umetnicki projekat...
Recite nam Bobe, o cemu govori Vas novi album? Bob Dilan: Pa to je konceptualni album koji se bavi socioloskim pitanjima, kao i ostrom kritikom politicke situacije u svetu.
Recite nam Dinco, kakav je Vas novi album? - Pa to je moj novi projekat koji sam radio sa Brajom i Brzim. Hoce li biti nekih balada? - Bice i balada a i brzih pesama!
Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.
Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.
Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.
Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.
Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.
Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!
Čak Šta Više je najzajebaniji od svih Čakova. Čak je zajebaniji i od Čak Norisa a šta više može se reći i popularniji od dotičnog u našoj državi. Zbog svoje popularnosti neoizostavan je na svim skupovima političkog miljea drage nam države, na svim sednicama skupštine i stranačkim okupljanjima. Da nije samo popularan međ političarima dokazuje to što je veoma čest gost u svim emisijama zabavnog karaktera i to u najistaknutijim počevši od Lee Kiš pa sve do Jelene Bačić kako god. Svoju popularnost jača iz dana u dan jer se naš estradni krem trudi da ga pominje što češće. Njegov uticaj se širi i polako zahvata sve sfere našeg društva.
Voditelj na TV Kurac Palac: Recite mi draga Vendi, kako ste zadovoljni novim hitom i sjajnom pesmom i spotom Praćnuo se šarančić? Da se primetiti da je javnost veoma pozitivno iznenađena i da je naišao na sjajan odziv publike.
Vendi: Pa ja sam da tako kažem vrlo izuzetno zadovoljna kako je sve proteklo Čak Šta Više mogu reći da sam vrlo prezadovoljna. Iza mene je stajao sjajan tim ljudi i nadajmo se da će još neki šarančić da se praćne u budućnosti.
Voditelj na TV Kurac Palac: Da, da sjajno, sjajno! Čak Šta Više odlično!
...a obojica znamo kakva smo govna. Prastara narodna izreka koja metaforički znači: legnemo u 69, zabijemo jedan drugom jezike u čmarove i guramo što dublje. Naravno, to samo pred širokim auditorijom, jer inače očima ne možemo da gledamo jedan drugog, kao što i samog sebe izbegavamo u ogledalu.
Dvougao na b92: Dubok glas voditelja: Vaše mišljenje o drugom sagovorniku dvougla? M.M.: On je vrhunski biznismen, šmeker, sa tom Don Vito Korleone frizurom, može da jebe svaku ženu, ima lovu koju je pošteno zaradio... ( u sebi: Mamu mu zalizanu jebem, svaki mi posao minira, ukrao mi je ideju sa šerpama pre 20 godina, ne da mi da manipulišem u Zvezdi, đubre jedno ) F.C.: On je genije za biznis, stub ove države, cenjen u svetu, a ovde ga mrze samo ljudi koji mu nisu ni do kolena i mogu da mu pljunu pod prozor...( u sebi: Oca mu zrikavog u guzicu jebem, prca onu Forcanku, sve prodavnice u Srbiji su njegove, sjebo me za mesto predsednika Olimpijskog saveza)
Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.
Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.
Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.
Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.
Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.
I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.
