Krenuvši od pretpostavke da je teorija o postojanju paralelnih univerzuma istinita, lako je zamisliti svet u kome je omiljeni vid zabave pozorište, život je fer, a Žarko Obradović je idealan ministar prosvete. Još je lakše zaključiti da ovo sigurno nije taj svet. Ipak, kada se naš sagovornik prevari i pomisli da ipak jeste, naša je dužnost da mu ukažemo na činjenicu da je odlutao od zdravog razuma.
- 'Ajmo kod Mareta na doček, pravi žuraju u stanu, biće ful provod. - Doći će njegovi maloumni drugari sa basketa, jezivi lik sa trafike i par lokalnih narkomana i puštaće Elitne Odrede dok nam uši ne prokrvare. U kom univerzumu je to dobar provod?!
Standardna srpska poslovna etika, dođeš mi - dođem ti. Rukovodioci društvenih firmi koji su po restoranima jeli na mufte, a koje je dovlačilo neko jače mudo. Bilo simbol prestiža u Slobino vreme.
Jeste da nam čorbica nije jeftina, ali paz`te - ovde je još Mira Marković dolazila sa sve jagnjećom brigadom!
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu. Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
Oni kojima je mozak manji od muda, a muda kao nedozrele ribizle u zadnjem dvorištu babine kuće. Oni koje je evolucija preskočila pa genetika sačekala, matori davao primer iz prve ruke, uglavnom desne, pa šutnuo potomka nogom u dupe da produži lozu i nastavi tradiciju. Oni koje treba štrojiti da se ne razmnožavaju, direktno na javnom servisu, izmedju slagalice i drugog dnevnika.
Ovako, pijan priča po kafanama i trezan po pijaci, kako on onu svoju malo ćušne koji put, čisto da se zna. Da pusti krv! Da joj se ne ponovi. Potomci tog istog ili sličnog plemena ga slušaju, mršte čelo i klimaju glavom. Batina je iz raja izašla, neće joj ništa biti. To prodje! Kad prodje što si zvao muriju na brata one klinke kojoj si zalepio šamar i psovao sve po spisku kad ti je na parkingu udarila Opela iz osamdesetneke. Što si kumio, lagao, plakao i usr'o se u gaće kad te je sačekao sa palicom na tom istom parkungu. Ljudi te gledali usranog! Zašto njega nisi ćušnuo, čisto da se zna?! Gde je bilo pleme da ti pomogne?! Nije vredelo, sad si još gori!
Gori si jer ti je to fetiš, to je ono što ti daje moć. Moć koju u seksu nemaš, jer si u njemu oduvek bio loš. To i sam znaš, a znaš i da one znaju. To te boli! Bolestan si monstrume, jer si se sa tim rodio i godinama si to gajio. Ne kao cvet, nego kao koprivu, kao korov, a korov je teško istrebiti. Potrebne su radikalne mere, potrebno je duboko oranje. Samo da znaš, plugovi postoje, jednom će ih neko iskoristiti!
Raskomadati, otrsiti, samleti, izkobjašnjavati intenzitetom nečeg jako intenzivnog, na primer džinovske hobotnice, parne lokomotive ili koncerta Motorheda. Krmačenjem može da se označi široki spektar lepih i plemenitih poduhvata izvršenih sa dosta stila i prefinjenosti. Recimo, naši ne samo da su olupali Vukovar, oni su ga raskrmačili! Ili Stiven Sigal kad šutira lika u vuglu, on mu je raskrmači! Ili na primer meni kad bi dali da jebem Saru Konor iz Terminator keca, ja bih je šta? Dobro, izdržao bih jedno minut i po plafon, nakon čega bih uz neartikulisani krik zadovoljstva, nalik onom koji rendom baba ispusti kada na TV-u vidi Tozovca i Cuneta u duetu, svršio kao gmazina, jer sam jebeni specijalac i nisam jebo, ali u svojoj glavi bih smatrao da sam je RAS-KR-MA-ČI-O! To je najbitnije, ono što misliš o samom sebi, ostali nek ga duvaju.
-Đeniro, ae baneš do mene da raskrmačimo onog dedinog Opela pajserom, let lampom i bonsekom! -Taj zon! Posle zabodemo u Miletov konak da krmačimo neke šniclurine dok sabijamo rakiještinu i orcamo uz mile zvuke rodnog kraja! -TOOO!! -TO BRE!
Nenavid,izjelica,gladna godina.Čovek koji će pre nego što otvoriš smoki krenuti rukom ka kesi.
X:"Hoće neko čips?" Y-probija se kroz par ljudi,zavlači ruku u kesu,uzima celu šaku,pocepa pola kese X:"Dobro je šakale,evo ti uzmi sve jebem te usta!"
Nači kad smo imali neki pauzicu kategorije letnja, iscimamo se ja i kumara Pantela do Monte Karla da se oprobamo na kocki, vrste igre pokerica.
Sigurno da smo se vrh obukli za takvu jednu igru, nači kumara neka sporcka elegancija, ja klasikica, nači odelo brenda Pal Zileri, sat i cipele - tu. Igralo se na jahti prijatelja kategorije šeik, nači Kumara, Stankela, šeik, neki Ruski ologarh i žutać klase japi. Pikamo mi pokericu, sve full, ono malo gubiš, još manje dobijaš al šo se kaže još smo u igri. Posle par čuki vremena ispali Pantela i japi, nači meni bedak kumara puko pa da se opusti zapalio cigar kategorije Kohiba, naš kakva skube dono. Ja neveruem koe karte dolaze šeiku, sve kupi jebem li mu ergelu arabskih konja. Tu ti ja drmnem par skivija vrste dupli i postignem ti tu neku, šo bi mi fudbaleri rekli radnu temperaturu nači triješ šes sa osam, nači oću dosvetim kumaru! U sledećoj ruci ja dobio dva džeka a ova dvojca ništa, čitam ih ko Žonpi priručnik "Fudbal za početnike". Tu oni pokušaju da me oteraju, nači obojica idu moj "ol in" a Pantela se zagrcno tompusom od nevere. Ja naravno, nisam siso stativu, de Stankela da pusti dva džeka. Gurnem i ja sve čipove pa šta mi ovaj gore da. Izađe flop a ono karte iz kategorije nebitne, ja složio poker fejs, ništa da me čitaju. Njih dvojica se kolju rejzuju svo vreme, vrste brda keša. Kad su se poplaćali i izašle poslednje dve karte došlo vreme na pokaz karata. Ja bacim svoj par, nabacim smešak vrste šmekerica, Rus imo par desetki, a šeik ni pet ni šest nego triling osmicama. Kumara i ja nevera nači koi bedak iz kategorije pukli smo. Tu ti mi sjašemo sjahte, pognute glave zapičimo ka Hiltonu metodom brzi hod i krene neko da se dere "Ciaooo, Stankele, ke kozaaa? Tjago Mota ladno! Tu nas on pozove na gajbu vrste dupleks na ćepsaru! Malo se opustili, krene Tjago mota a mi nevera purnja skankaru baja! Tu se prekinuli, sigurno da nas ceo kraj slušo kako se smejemo, vrste koma. Zaboravili na pokericu i pare i sve nači ispričo Stankela Internacionale da znate, ništa da se kockate, samo laganica treninzi, splav, kisela, bičarke i to.
