Atmosfera koja se stvori kada na nekoj svirci dođe malo ljudi.
Proljeće godine 2010-e.Četvrtak veče,konačno i u moj grad dolazi kultni bend Pero Deformero .Ali ubrzo svi shvataju da će svirka blago rečeno slabo posećena.Naime u desnoj sali kluba Magic(koja inače može primiti 300 ljudi)došlo je samo 20-25 ljudi Konačno ulaze i članovi benda,ali sasvim opušteno primaju slabu posjetu: Gitarista:Dobro veče,molim vas za strpljenje,sad će pjevač.Naime ima problema obezbeđenje sa publikom takoda će malo trebati više vremena da prođe do bine. Poslije nekoliko minuta dolazi i pjevač Goran na binu i opušteno započe razgovor sa publikom: -Dobro veče.Šta je ovo kod vas?Jedva sam prošao od publike.He he,šala mala.Nema veze,ovako je bilo i na našoj prvoj svirci,možda je čak i manje bilo ljudi,tad nas je bilo negdje desetak računajući čistačiću i konobare.Nema veze,Volimo mi i ovako svirati,,opuštenije je.Stvorila se intimna atmosfera.
Rečenica koju prosječan roditelj najviše upotrebi u komunikaciji sa svojim dijetetom.
-Aj unesi drva. -Evo me idem,sad ću.Nemaj frke...
pet minuta poslije -Alo jesi unjeo drva? -Nisam kevo,evo sad ću samo da završim ovu rundu kantera.
petnaest minuta poslije -Jesi unio drva? -Nisam evo samo da završim ovu poruku pa idem.
pola sata poslije -Aj bolan idi unesi drva,vatra će se zagasiti.Kako ću onda ručak da skuvam? -Evo evo idem,samo ovo da pregledam.
Dva sata poslije -Ajde bolan unosi ta drva,jes normalan bre? -Evo idem idem,sad ću.
Dva sata i dva minuta poslije -E stvarno ne mogu da vjerujem.Jesam ti hiljadu puta rekla da odeš po prokleta drva. -A više i ta drva,pa rekla si mi samo jednom i odmah se žalih,pih,kme kako si bezeze... -Ma marš bre u....
Smotra probranih ljubitelja alkohola na kojoj se raspravlja o razoraznim temama.Na kulturnim večerima se konzumira hmeljov sok,voćne kapljice i ako se ima više novca onda se konzumira i grožđani kiseli sok.I dok se uz dobro društvo i dobro piće opušta atmosfera,vrsni umjetnici oduzimanja kreću u misiju hroničnog pijenja prirodnih domaćih sokova.Umjetnost kulturne večeri je poznata svugdje u svijetu i iako se pogerešno naziva pijančenjem kulturne večeri su događanja izrazito umjetničkog karaktera na kojima se veličaju domaći proizvodi i pokušavaju se kopirati slične svečanosti organizovane u čast grčkog boga Dionisa,u staroj grčkoj.
-Gdje ćeš večeras? -Odoh na kulturnu večeru kod Ace. -Aj dođi u jednom komadu molim te.... -Čuće se....
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago. Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna... Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom. On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno. Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda? Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka. Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo. Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom! Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše! Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi. Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
Sve što je potrebno je jedan čovek. Smestimo ga u fotelju naspram kutije koja ispušta kič i šund u akustično-vizuelnom obliku, transformišimo esencijalne egzistencijalne probleme u imaginarne, dajmo mu hleba, igara i slike drugih ljudi koji grcaju u sopstvenoj nemaštini na mulju staleške lestvice. Sad malo muzike, zurle i kobaje. Soft pornografiju u tri časa popodne. Scenu ljudi koji se greju paleći knjige.
Mobilni telefoni, plazma televizori, vile, Dedinje. Modni žiri koji javno ponižava sveže lobotomisanu devojku iz provincije. Parče raznetog uda američkog vojnika. Kosovo, jednoličnu hordu parlamentarnih zombija ogrezlih o novčanice, belog okovratnika.
Podignimo ga iz fotelje. Napolje da vidi. Da, neka vidi da mu se ne isplati biti drugačiji. Nepregledna ravnica istovetne, žigosane marve, koja klati svojim obešenim zvoncetom, obučena po najnovijoj modi, prikačena na infuziju isprepletenu hiljadama kablova.
Posao, neka radi. Za minimalac. Novac znači komfor.
Nazad u fotelju. Neka odmara od rada, pa opet nazad.
Jebeni slavuj se cvrkutavo posrao na prozor, lepršajući krilima i pevušeći Mocartov nedovršeni rekvijem, dok je iza njega sunce pomešalo svoju krvavu boju sa plavetnilom večernjeg neba prividno se komešajući sa krošnjama zanesenog drveća. Ugledao je čoveka koji se omamljeno drao u drvenu kutiju i uplašeno odleteo.
Licemer nad licemerima. Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo. Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša. - Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina. - Slatka je k'o šećerna bolest. - Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima. - To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Tip devojke. Nositeljka kikica koja surovo bazdi svojim isturenim patrijahalizmom. Zna da skuva kafu od koje bi da svršiš, umešna je u zapržavanju pasulja. Gledana u očima rodbine kao na pijadestal skromnosti i urođene dobrote. Ne kenja, osim kojeg nevena i ljubičicu ponekad, i kurac neće videti ni prve bračne noći, jer će svom supružniku dozvoliti da je spava samo u mraku. Prvi pik na seoskim provodadžijskim prvenstvima. Usamljena u zatamnjenom uglu svoje sobe prekrivene ručno šivenim miljeima, uči i upija svo znanje ovog sveta, povremeno listajući religiozne spise i nostalgično se igrajući sa svojom krpenom lutkom iz detinjstva.
Kurac moj. Ne leži vraže. Samo delić natprosečnog koeficijenta inteligencije, dao joj je za pravo da manipuliše svojim bližnjima. To blaženo čeljade u sebi nosi samog Belzebuba. Iza maske buduće Majka Tereze leži jedna okorela hard-kor nimfomanka koja bi na kolena bacila i Valueva da je kojim slučajem seksualni manijak. Latentno zlo ogrezlo o blud i razvrat, koje krije erotske priče pažljivo iscepane iz Pan Erotike među stranicama Bukvara, vitlajući u trenucima samoće pobesnelo dildoom kojeg je izvuklo iz međunožja krpene lutke. Lažni moral otelotvoren u svom najgorem obliku.
Izraz je nastao u komparaciji ovog stvora sa antikvitetnom, po starom kalupu pravljenoj mašini za šivenje, sve dok ne zasedneš na nju pa vrteći nožicama ne osetiš jačinu koja bi sve one našminkane, napucane, silikonskim čipom obskrbljene "mašine", poslala na psihijatriju zarad poboljšanja libida.
-E, odakle je ono devojče? -Devojče?!! -Koji ti je kurac, brate, dobro, devojka, samo tako iz milošte kažem, pošto mi je sva ovako simpatična sa onim uvojcima, mirna, fina. -He, je l' se sećaš kad je Dule iš'o kod urologa, jer mu se kapilari na mošnicama uzjebali, pa nije mogao da ide tri dana? -Aham. -E, tad je bio u vezi sa ovom singericom, kaže nije silazila sa kurca ni 'leba da jede, samo sikće, pa ti vidi da l' je devojče, devojka ili pička bez dna. -U, jebote, nisam znao. Odoh da joj priđem sa spikom da sam puritanac, da se dogovorimo za egzorcizam. -E, jesi glup, al' hajde, ta bi se trsila i sa Fapovim menjačem.
