Široko rasprostranjena kategorija đaka putnika sačinjena od napaljenih metalostrugara, glodača i srodnih obrazovnih profila iz mašinsko tehničke struke. Ovaj kulturološki primerak lako se nalazi u seoskim lokalcima, naslonjen na harmoniku autobusa duplaka koji prevozi gomilu srednjoškolske dečurlije. Ovakva ličnost se razvija kroz celokupno trogodišnje školovanje gde u maturantskoj godini stiče punu afirmaciju, kad postaje ljubimac okupljenih prvačića i pajtosa sa kojima je bežao sa časova srpskog. U autobus samouvereno ulazi prvi, iako može da bira gde će da posadi dupe, on zauzima prostor na sredini busa i raširenim nogama obeležava svoju teritoriju, dok svojim ižvrljanim rancem okačenim o jedno rame, struže o masnu i prljavu harmoniku predratnog duplaka. Mesečnu kartu drži u zadnjem džepu, bez ustezanja šacuje klinke iz trećeg tri, a oko njega se skupljaju njegovi puleni koji se klanjaju svom idolu za svaki izgovoreni fazon. Lik se veoma lako izdvaja kao duhovni vođa određene grupacije svojom harizmom i istančanim smislom za humor. Iako je prvorazredni mangup i ne voli školu, štrajkovi prosvetara i izostanci mu teško padaju, jer ga odvajaju od prirodnog staništa i radnog mesta. Brzo postaje pretplaćen na stajaće mesto u rotirajućem delu autoprevoznog sredstva dok s kondukterima zbija kafanske šale. Sa šoferima se uortačio još u drugom srednje dok je obavljao rutinsku praksu u ložionici Fabrike vagona i u bratskom su odnosu, baš kao da pre srednje škole ima višegodišnje iskustvo u čuvanju ovaca sa zarozanim i nadrkanim likom za volanom čudesne portabl klackalice.
6.15 izjutra, smrdljivi duplak, pospani đaci naslonjeni uz šipke, lokacija Zaklopača...šofer očajnički poziva putnike da krenu napred...
Harizmatični vođa: Hehehe, 'ajmo pođimo napred, pooooođimo napred! Neko iz mase: A Žile brate, kako možeš ovako sabajle, odakle ti bre volja da zajebavaš ovaj narod, jesi blesav... Harizmatični vođa (podiže se na prste, traži pogledom): E Šone, 'oćeš da sedneš? Aj ovamo, dig'o se jedan! Masa: Ahahahaha, a brate kakav si kralj! Dig'o se jedan! Harizmatični vođa: Ajmo napred, svi napred! Evribadi! Evribadi na livadi, čas ga turi, čas ga vadi! Egzaltirana masa i đaci prvaci: Ahaha koji si lik, čas ga turi, čas ga vadi! Kraljuuuu! Harizmatični vođa (dobija inspiraciju): Majstore, daj neku muziku, je l' 'vataš bre ti radio Dženariku? Masa: To care, sad mu ga daj! Harizmatični vođa: E majstore, serem ti se na radio, moramo mi da pevamo (okreće glavu ka kondukteru i pospanim putnicima na začelju autobusa): Samo za društvo iz ćoška: Iiiii sve što guske pokakiše, nek jesenje speru kiše, otkad si me ostavila, ni apetit nemam višeeee.... Masa: Ahahaha, to Žile legendo, guske pokakiše...hahaha! Žile mi te volimo, Žile mi te volimo!
Period finansijske apstinencije koji nastaje usled nekontrolisanog ili spoljnim faktorom uzrokovanog trošenja novca po dolasku od kuće, nakon čega se veći deo boravka na studijama svodi na suzdržavanje od svih studentskih zadovoljstava zarad surovog preživljavanja. Lizanje šerpe, glodanje koske i shvatanje bogatstva metalnog apoena.
- E brate, sad dođoh od kuće, keva spremila sarmu, jeo sam ko stoka...mada, mogli bi kasnije na punjenu do grada? - Pa ajde...e, a jel znaš da mora da se overi i prijavi semestar, upis godine, ŠV obrasci, potvrde, formulari, hemijska olovka, depozit, kapara, osiguranje, porez...1200 kinti... - Ma ko ih jebe, neću sad da im platim... - Rekli da mora do srede... - A u pičku materinu, pa odakle? - I meni ako možeš da vratiš onih 500 od prošle nedelje, nemam ni ja... - Ih sunce ti, pa ostajem na 200 kinti do petka?! - Jebiga, posti... - A žurka u sredu!? - Trpi brate...
Potpuni matematički paradoks. Sukob dvodimeznionalnog i trodimenzionalnog. Nepostojeći i u mašti nezamisliv objekat.
Novinar: Pored mikrofona imamo Žiku Perića i Miku Lazića! Žiko, recite našim gledaocima šta očekujete od sutrašnjeg meča? Žika Perić: Pa ovaj, ne bih da prognoziram, 90 minuta je pred nama, biće teško, lopta je okrugla, znate... Novinar: Sjajno, izvrsno... Mika Lazić (upada u razgovor): Izvinjavam se, samo da ispravim svog saigrača, on je verovatno hteo da kaže da je lopta sfernog oblika i da je izvesno da se ona kao takva kotrlja po unapred nepoznatoj putanji? Žika Perić (udara se u čelo): Naravno! Ja se zaista izvinjavam gledaocima na lapsusu, jer nisam napravio razliku između geometrijskog tela u trodimenzionalnom prostoru i... Mika Lazić (uzbuđeno): I kruga, koji je ništa drugo do geometrijsko mesto tačaka podjednako udaljenih od jedne tačke koja se naziva... Žika Perić (ponovo upada): Centar kruga! Hvala kolega na digresiji! To je isto kao da sam rekao da je krug loptast!? Hehehe... Mika Lazić (hvata se za stomak): Hahahahaha...lud si skrooozz! Hahahhahaa... Novinar (zbunjeno): Žile, gasi kameru, prekidamo uključenje, vidiš da ovi nisu normalni, bežimo odavde!
Znak identifikacije svakog čoveka koji je bar jednom u životu držao olovku u ruci. Lični pečat svakog od nas, baš kao otisak prsta. Sposobnost koja će kod homosapijensa iščeznuti u skorijoj budućnosti.
2123. godina, OŠ Velimir Bata Živojinović: Učiteljica: Dobro deco, uključite vaše tačskrinove, pišite prvi zadatak: mama, tata, bata, seka, baka i deka imaju zajedno 280 godina, ako baka ima duplo više od tate, seka ima duplo manje od tate, a mama i tata imaju zajedno 6 godina manje od deke... Pera: Mama, deka? Koliko? 380? Učiteljica: Pa šta sad nisi stigao? Trebalo je lepo da te ostavim u prvom razredu da savladaš slepo kucanje...da vidim...jaooj kakav ti je grozan rukopis, pa kakav ti je ovo font, pa jesam li rekla da ne boldiraš? Pa ne vredi tebi pričati...jaooo, pa nije zeka nego seka! Pera: Ali spor mi je lap top... Učiteljica: Ma jeste, kako da nije...kako je Mirko zapisao sve? Uhhhh...ništa, sedi tu i slušaj bar. Neka ti prebaci Mirko blututom kad se završi čas...
Odraz morala celokupnog meksičkog stanovništva. Najstrašniji greh koji može počiniti glavni junak svojoj voljenoj osobi stupanjem u seksualni odnos sa drugom, najčešće nevoljenom osobom. Greh toliko jak da u sekundi neizmernu ljubav pretvara u bezgraničnu mržnju. Kršenje Božjih zapovesti ovakvim prestupom stoji rame uz rame sa ubistvom ili krađom i izaziva gnušanje svakog poštenog meksičkog vernika. Zato je, u 150 epizoda, sasvim normalno videti više ubistava nego preljuba, pa je samim tim griža savesti koja izjeda grešnika veća i jača nego kod ubice.
Rodrigo: Ljubavi, ovaj ja...moram da ti priznam nešto... Lukresija: Reci ljubavi! Rodrigo: Ljubavi, ja...ja sam spavao sa Dolores... Lukresija (u sebi: Bili su goli, kresnuli su se i ljubili u usta!): Ne, ne, neeee...proklet da si Rodrigo Fuentesu, mrzim te! Rodrigo: Oprosti mi...ljubavi Lukresija (u očaju): Prokletniče, nestani iz mog života, ne želim da čujem za tebe! Goreo u paklu dabogda!
- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se! - Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira. - Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš? - A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža... - Vidim da je slepa... - ...ona je sa Kosova. - Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje! - Nemoj, brate, on je sa Kosova! - A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
