Momenat u kojem pojedinac postiže ogroman lični uspeh, koji ga sa druge strane vodi u veoma sivu, smušenu i neprijatnu situaciju. Trenutak u kojem se osoba nalazi u vrtlogu različitih emocija, gde se sreća i tuga ujedinjuju. Situacija u kojoj se preispituje sopstveni sistem vrednosti i po prvi put ozbiljno postavlja pitanje: "Šta nam je u životu zaista važno?"
-Na osnovu pogodtka koji je argentinski fudbaler Gabriel Batistuta postigao protiv svog bivšeg i najdražeg tima Fiorentine, čime je osigurao titulu svom tadašnjem klubu Romi. Nakon tog gola, legendarni fudbaler je iskreno zaplakao, kao klinac koji se izgubio u mraku.
Dobijanje prestižne stipendije za školovanje u inostranstvu ---> rastanak sa devojkom i prijateljima.
Možda ne možemo da ih pobedimo u fudbalu, ali u psovkama smo mi za njih šampioni.
Psovke na našem milom srpskom jeziku zu mnogo žešće i oslobađaju više energije nego one na engleskom jeziku.
U ttom slučaju, ako nas Englezi, Amerikanci i drugi sa tog govornog područja pobeđuju u nekom sportu, mi ćemo sa tribina po završetku utakmice izlaziti zadovoljno jer smo upravo nekom Amerikancu opsovali majku.
A evo i razlika (jedinica za meru su kilo džuli):
(srpski) Jebem ti majku u pičku 321 kJ (engleski) I fuck your mother in her cunt 69 kJ -Kao što vidite, mnogo se više energije oslobodi kad se kaže na srpskom, a samim tim se povećava i zadovoljstvo. U engleskom jeziku čak i ne postoji ova psovka ili se u opšte ne koristi često. Sama reč "Pička" je tako moćna i pospešuje još veće oslobađanje energije.
(srpski) Popuši mi kurac! 224 kJ (engleski) Suck my dick! 122 kJ -Što se tiče ovog slučaja, naša psovka je koliko komična, toliko i energična. Pošto mi koristimo reč "popuši" što se na engleskom kaže "smoke". U engleskoj nećete čuti 2smoke my dick" njima to zvuči glupavo, ali im ne zvuči nimalo glupavo kad im to Srbin kaže.
(srpski) Jedi Govna 187 kJ (engleski) Eat Shit 144 kJ -Legendarna reč "shit" kojom se englezi veoma ponose ne može se porediti sa govnima. Srbi opet pobeđuju jer u "Jedi Govna" zbog takvog rasporeda vokala može da se izgovori glasnije nego "Eat Shit.
(srpski) Jebi Se 203 kJ (engleski)Fuck You 201 kJ Ovo je bilo blizu, ali Srpski jezik opet pobeđuje. Fuck je isto jedna od legendarnih reči, ali kad se glagol "jebati" stavi u kontekst poput "jebem ti mater u pičku" (vidi gore) eksplozivnost glasa "b" u reči jebati je još eksplozivnije.
(srpski) Marš, bre, u pičku materinu. 502kJ (engleski) Get to your mothers cunt. 34 kJ Što se tiče ove rečenice, ovde smo ih potpuno sjebali. Kao prvo reči "marš" i "pička" oslobađaju oko 7 puta više energije nego "get" i "cunt", a još i reč "bre" dodaje na šmeku koji je još koristan jer englezi nemaju prevod za "bre" pa mogu samo da puknu od zavisti.
Ima još mnogo psovki, ali ovo je sve za sad. Ako hoćete još, možete sami da eksperimentiše i da upoređujete engleske i srpske psovke. U 99% slučajeva pobediće srpske.
Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe? - Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.
Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.
"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.
Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.
Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...
A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...
Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.
Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.
Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...
Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.
Ono što nema ime, a nalazi se ispred dvorišta ili kuće i koje služi da se o njega skine višak blata sa obuće pre ulaska. Skinuli smo blatište, iza nas nema tragova, ušli smo u kuću, u topli dom, koga briga šta smo i gde gazili i ko je po nama gazio, sada smo čisti.
Đonara je korisna i neprimetna. A vrši posao. Toliko neprimetna da eto skoro ni imena nema. Negde kažu čistilica kolko da je imenuju nekako, pozajmljenim imenom. Al to je nekako suviše fino za nju.
A na đonari ostaje blato. Đonara je svedok svih naših mana, slabosti, ono što najviše mrzimo, trenutak istine, one jedne, što jede, ako i dok ima šta. Kad kompleks i bes prelije to se taman lepo obriše o đonaru, onako grubo. Posle nekom bude i žao, al koga briga, đonara ćuti ispred, za to i služi, brzo se zaboravi.
Đonara je kurva koju pljunu kad hoće prostitutke, koje imaju napismeno da su prostitutke, elitne, smeju joj se i kažu: kurvo! Đonaro!
Đonara je onaj kome se žališ, i na koga izliješ govna koja je neko drugi u tebi zapatio, pa mirno produžiš dalje, odnosno po novu porciju.
Đonara je onaj koji ti pozajmi pare kad ti je najteže, pa kad ti posle jednom stidljivo pomene blatište koje si sastrugo uz pomoć njega, a ti se izdereš na đonaru bezobraznu.
Đonara je onaj koji priđe da ti pomogne dok nosiš svoj krst, a ti se izmigoljiš pa njega razapnu. A ti ispadneš mučenik. (Pekić)
Đonara je nekad naivno verovala da će da asfaltiraju ulicu u ovoj prigradskoj pripizdini pa da blata više neće biti. I asfaltirali su, a blata još više.
Đonara više ne vapi za pravdom, ne kida se u sebi, ona samo čeka da trava poraste oko nje i da je sakrije, kao što zaboravljeni grobovi kriju ramena u travuljini da ne smetaju.
Đonara je prečista, nečista savest svih.
Đonari se ne oprašta, ništa, nikad, jer ne postoji.
Alfa - Ogrešismo se o dete... Beta - Ko se, bre, ogrešio?! Pa, kako si ti zamišljao to da uradimo? Gama - 'Ajde, bre ,znaš ti koliko ja usta 'ranim? Delta - Meni se položaj drmao položaj. bre! Epsilon - To je tako moralo... Zeta - Ma. preterujete ništa mu neće biti. je l' da? Eta - Ja ne znam zašto uopšte pričamo o tome... ... Omega - Dosta više. Ništa, u stvari, i nije bilo. O kakvom detetu vi govorite? O kom svetu? Je l' ste sanjali nešto? 'Ajde - kraj.
Kad ovo vidite na nekom članku Vikipedije, to u većini slučajeva znači da je rečenica, koju ste pročitali, totalna izmišljotina.
Članak: SD Crvena zvezda
Slobodan Penezić Krcun je onda dodao: "Kad je zvezda, neka bude crvena!", pa je poredao sve, kojima se nije sviđalo ime, uza zid kao da će ih streljati, ali nije ih streljao na njihovu sreću. Naredio je njegovim ljudima da to urade, a on se zaputio prema Zelengori da uhapsi Dražu i kad ga je uhvatio, rekao mu je: "KAD SI BIJO DETE MALO, KOMŠIJA TE SILOVAO! JASNO JE K'O DAN, VOLIŠ PARTIZAN!" i onda je njega poredao uza zid kao da će ga streljati i lično ga je streljao.[traži se izvor od 09.2009.] -------------------------------------------------------------------------------------------------------- Članak: Metalika
Poznata je anegdota kada je Metalika jednom išao Knez Mihajlovom ulicom neoprane kose i Cune Gojković mu uzviknuo: "Metaliko, operi kosu!", a Lepa Lukić i Tozovac koma.[traži se izvor od 03.2010.] -------------------------------------------------------------------------------------------------------- Članak: Vojislav Koštunica
Predsednik Demokratske stranke Srbije se posle mitinga uputio prema američkoj ambasadi, opasan sa deset kila dinamita oko trbuha i sa AK-47 za ramenom, sa ciljem da eliminiše sve što se kreće. Koštunica ubacuje prvih pet kila eksploziva kroz prozor, ambasada puče na dva dela i onda on ulazi kroz pukotinu i rafalnom paljbom eliminiše sve što se kreće.[traži se izvor od 02.2008.]
I to ne ona koju ćeš platiti, pa jebati. Ne. Život je ona nečastiva kurva koja će ti uzeti debelu kintu, i pobeći sa njom ostavljajući ti dve gorile da te lemaju jer si hteo da je "zajebeš".
Život je kurva. Prema svakome, bez izuzetaka. I onaj ratni zločinac što je dočekao starost u svojoj fotelji, gledajući japanski dnevnik, a isto tako i onaj dobroćudni čiča što hrani golubove i priča unucima dogodovštine iz detinjstva. Jedina razlika je što je život prvog zajebao samim rođenjem, darujući mu težak bol koji ga je razarao, i koji je želeo da podeli sa drugima. Njemu je ubistvo, mučenje i plač drugih trenutni analgetik sa kratkotrajnim dejstvom. Onog drugog su, pak, svi zaboravili. Ostao je sam u zapećku sobe, ti isti unuci ga posete jednom u mesec dana, a što su stariji, to ređe.
Oba starca su uhvaćena u težak vrtlog života. Jedan po rođenju, drugi, iznenada i konstantno. Život im je darovao samo momente sreće, da bi znali šta je bol. Kakva kurčeva tabularaza, da je čovek isprva, prazan list hartije, ne bi se ljudi rađali sa sklonostima ka raku, srčanom oboljenju, slabom vidu, socijalnom zatupljenošću i plačući. Ustaješ ujutru da bi preživeo još jedan dan, gledaš kako vreme prolazi, čini ti se da stojiš, a zapravo ideš još brže od tog vremena. Jer sekunda je dovoljna da ti se život obrne za 180 stepeni. Sekunda je dovoljna da napustiš taj isti šugavi svet, i sekunda je dovoljna da ti odredi ostatak života.
Nažalost, darežljivost života, i Boga - genetike je vazda bila velika. Daruje ti bure govana, a ti gledaš kako ćeš ga progutati. Da li postepeno, ceo život, ili na momente mnogo, pa odmarati do sledećeg momenta.
Kroz prizmu pesimiste, posmatraš vreme koje ide, a ti stojiš. Ne, čekaj. Ti ideš još brže.
Poslednje misli pred noćni san. Uspavanka čiji su stihovi ispreplitani ironijom i sarkazmom, bude melahoniju u čoveku koji bi najradije zaboravio da se probudi. Hajlajts svih sranja kroz koje je prošao i mora da prođe, osvrt na limenku sa praznim rezervoarom koja se nalazi ispred kuće koju je iznajmio a sa kojom jedino može sutra da dođe na posao i sastanak sa šefom.
Šef je upola mlađi, nadobudan, nosi sako iz čijeg prednjeg džepa viri partijska knjižica. Inteligencija mu teži nuli, prosipa fore iz domaćih filmova i serija kao da su njegove i sve to treba proći i istrpeti. Neprijatnih par sati i bol u vilici od veštačkog osmeha stvara dozu gađenja prema samom sebi ali treba imati posao koji će platiti ratu za kredite i alimentaciju. Kuća prazna, kamin ugašen, neplaćeni računi otvoreno pismo od brata pun kofer praznog života i nada da će biti bolje sutra su blagi uvod u još jednu uspavanku.
Upozorenje promiksuitetnoj devojci da ne pušta baš svakog da prođe kroz nju na moru. Nije lepo otvarati rupe strancima. Potajna nada da će baš tad zablistati i da će je samo sunce opaliti. Devojka od nepoverenja.
- Idemo Anamarija, Budisavka, Marinela i ja na more! - Dobro bre Žaklina, uigrane ste ko Zvezdina odbrana. Njih tri se svako drugo veče geng benguju u plinaru. - Ma, opusti se. - Alo, prošli put ste upoznali Nigerijce. Protutnjaše kroz vas kao stampedo. - Nikada nisam videla tolika njihala strave. - Šta ima da gledaš?! Da nisi urolog?! - Ništa se ti ne brini. - Brinem se! Nemoj da si Krneta. Ščula? - Ko? - Onaj iz Zvezde, kog svi jebu. Još se čovek sam naguzi i skine gaće. - Nisam ja takva. - Da, ti ne nosiš gaće.
Da, mi što mnogo volimo fudbal i basket, non-stop to radimo.
Sve događaje, potpuno nevezane za tu utakmicu, upamtimo zato što su se odigrali neposredno pre ili posle odigravanja iste. Kao da znaš tačno šta si radio u tih dan, dva oko te tekme, a sve ostalo je najčešće jedna obična praznina. Nemaš za šta da vežeš valjda i onda ne upamtiš.
- Mali, ne treba da smaraš ribu. Treba da budeš suptilan, da je slušaš, da ona vidi da ti je stalo. A ne kao neki divljak, odma' da joj tražiš pičke. - Ne slušaj ga Neco. On je poslednji put jeb'o dveiljadedruge, onda kada smo karali Amere u Konseko Fildhausu osamdeset jedan, sedamdeset osam. I to neku kurvu, nas sedmoro je jebalo u isto vreme i svi smo fasovali trišu. Treba da je odma uzmeš, razumeš?
