Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.
Žika: A, prijatelju Milane, vide li ti da je žena prošla ulicom? Prijatelj Milan: Beži, Žiko, ja sam čovek oženjen! (Hahahahaha!!!!) Žika: Grok, grok, neandertalna prostačka alluzija na seks! (Hahahahaha!!!!) Prijatelj Milan: A ne mož', Žiko, dok je mlada! (Hahahahaha!!!!) Žika: Grok, šmrk, mlad u duši, nepravilan izraz na francuskom. Baba Ristana iz Srećnih ljudi, hvatajući se za glavu: Jooooj, Žiko, crni Žiko! Pa šta uradi? Priča koja ilustruje jaz generacija i prikazuje Žiku kao modernog. Prijatelj Milan: Šta priča ona? Je l' to istina? Žika: Nemate ništa da brinete, ja ću da namestim da snima(ubacuje pogrešnu kasetu u video i kreće pornić. Utom ulazi Ljubiša Samardžić, policajac kog niko nije ni zvao, niti ima logike da bude tu). Žika: Izvol'te. Kako mogu da vam pomognem? Ljubiša: Jesu ovo vaša deca(dovodi Žikinu decu)? Žika: Moja, vala, nisu! (Hahahahaha!!!!) Ljubiša: E, nisu, brale, ni moja! Idete sad svi na saslušanje(wtf)! (Sve ih pohapsi, a baba otrči niz ulicu, jaučući naglas i držeći se za glavu)
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana, devojčice malena, ja matora drtina, a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana, Taš, taš, taš, taš, hop cup, hop cup, taš, Jab, jab, jabuka, jabuka je duboka cup, cup, cupika, paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana, na nanana nana nana nananananana na nana nana na nananananana na (ruke gore) na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana, Srce si mi slomila, kad si me poljubila u noći punog mjeseca... srce divljeg jelena, jabuka si rumena...
Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.
Utreht, Holandija: 1. Stvarno nije bilo namerno, gospodine. Tja, izgleda da mi kočnice ne valjaju, ali to nije vaša briga. Evo 200 evra da kupite novu garderobu, ova vam se iscepala.
Beograd, Srbija: 1. Mamu ti jebem ćoravu, gde gledaš? 2. Na kurac te nabijem, je l ti ovo staza? 1.i 2. trš-trš!!!
Mogadiš, Somalija: 17 poginulih, 247 povređenih i preko 2 hiljade nestalih.
Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku? -Susam, al kuvan. I ruzmarin. -Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Alkoholičarski sleng. Sve što je gej, sranje, oba ili na bilo koji drugi način ne zadovoljava kriterijume, što mu se opet svede na ova dva al' nebitno.
-Koka-kola? Zajebi mi te limunade - daj pivčugu, jedan Merak 'vamo!
-Je l' si snimio novi Mercedesov kamion, vodeni krevet, pušta 3D dividiove, LCD ekran iznad šoferke, autopilot, troši k'o upaljač... -Sine, zajebi mi ta pederska sranja, vozim Kamaza već petnaest godina, tenk jebeni, sere mi se od tih metroseksualnih limunada sa klimom i kurcima. Ono, idi lakiraj nokte!
-Skinuo sam novog Morandija, obradio Peperse znaš kako je do jaja slušaj! -Gasi te limunade, vidiš da se ne depiliram, aj ja da ti narežem neki Belfegor i Behemot, šta čupaš obrve koji ti kurac.
-Mama, dobio sam peticu iz matematike i iz fizike i iz likovnog i srpskog, engleskinja me je pohvalila pred celim razredom da sam najfiniji i dao sam čika romu što peva Ruzmarin u busu 20 dinara, je l' da da sam dobar? -Super sine, svrbi me pička, aj po limunadu pa igraj Nitendo, a donesi meni onu moju lozu.
-Jogurte defke su ti seljačke, nemaš nimalo stila i kako to kažeš devojke šikljaju? -Trandžo aj na odjavu pa limunada, otpišaj mojne da si Stefan Kostić.
___________________
Mod edit (po želji autora HEZNO):
- Gambi: Hezno brt, uvideo sam da je bilo glupo s moje strane juriti te po sajtu i vređati te šta god napišeš, čak i kad me nisi pominjao. Jeste da mogu otac da ti budem, ali ja sam ipak limunada za tebe :/ - Hezno: Sve u redu, brate, pa nisam ja neko tamo zlopamtilo... :D
Mitsko biće koje sve radi kako treba, odmereno i sa stilom.
- E da imam nekog jugića da se odvezem na pos'o k'o gospodin čovek, a ne da se guram sa ovom bagrom po dvajstrojci.
- Ako nam uleti Grojter iz dvojke, kupujem flajku Džeka i zovem neku agenciju, k'o gospodin čovek. Dosta sam više hvatao triper od ovih iz Picinog parka!
- Ne mogu da verujem da sam s tobom išao na koncert Dejana Cukića! Mogao sam k'o gospodin čovek u parku da pijem pivo i duvam sa Badžom i Stevom. Eee, otišao si pod papuču, moj Rujane...
