Dobro može i Srednja škola "Lapovo" ili bilo koja školska institucija sa imenom mesta u svom nazivu. Šta imaju ove ustanove, osim njihovih krajnje kreativnih naziva, što ih izdvaja iz mora nekih gimnazija, ekonomskih i tehničkih škola? E pa one su Meke lokalnih neženja, a hadžiluk se vrši o Vidovdanu. Ako na drugi način ne možeš usrećiti staramajku, kojoj treba odmena u zavijanju sarmi, a ti o Vidovdanu odi pred ovu školu i gledaj koja iz nje izlazi uplakana i baca knjižicu, ta će biti tvoja buduća saputnica. Kada je ponuda dobra možeš da biraš, il' ćeš nesvršenu frizerku il' šnajderku. Ako ti se neki komad svidi i pre Vidovdana možeš da je kaparišeš kod profesora, tako što ćeš da platiš da je obori, pa posle možeš ti do mile volje da je obaraš dok vas smrt ili švaleri ne rastave.
-Ajde, sine, budi se. Vidovdan je, ne mo' se uspavaš kao prošle godine, ne mogu još godinu dana da muzem kravu sa ovaku ruku. Ajde, sine, ispeglala sam ti košulju i metni ono tvo'e na kosu. Biraj neku jaku (čitaj: debelu). Ako nema, daj bilo kakvu. Al' bez snaje mi se ne vraćaj, u Batočinu bi i Gnjatić smuvao pičku. -Mrzi me, majko. Ako si tolk'o pametna idi pa biraj ti umesto mene i pusti me da spavam. -More, 'ćeš je i jebem 'mesto tebe? Ajde ne seri i oblači se.
Još jedna faza koju dečaci moraju da prebrode kako bi postali ljudi. Poput životinjskog zova na parenje, u srednjoškolskom dobu se javlja želja da se oproba kafanska atmosfera. E sad, to ne bi bio ugođaj da to nije ona kafana koju su čak i lokalni klošari prestali da obilaze u širokom luku.
Negde predveče, ulaze stidljivo dva najbolja druga u zabačenu kafanicu. Unutra domaćica i čovek srednjih godina koji joj je pomalo švaler, pomalo jebač, a pomalo i nije, pijan i izjada se... obojica u glas(zbunjeno): Dobro veče... Domaćica otpozdravlja, švaler se smeška...Sedaju za prvi sto, svako katapultira svoju mrtvu muvu sa stoljnjaka... 1. drug: E aj ti naruči rakiju, ja baš i ne znam koje postoje. Koja je najbolja? 2. drug(nimalo iskusniji): Videćemo... Izvin'te... domaćica: Izvolite? 2. drug: Dve rakije. Koje imat... domaćica(prekida ga): Može rakija. Evo...(vadi iz trulog frižidera neku univerzalku(tzv. usvinjovaču) i viče): Hoćete li i vodu? 1. drug(tiho): A joj, pa je l' tako gadna? 2. drug(sležući ramenima): Jebem li ga... Ne treba! domaćica: Evo rakijice... Dvojica drugova uzdišu, kucaju se, i onako s nogu je stuku na eks. 1. drug(kašlje, zamalo nije zaplakao): Dobra! 2. drug(jedva izgovara): Je l' može ona voda? domaćica: Dolazi...Evo... 1. drug: Ja bih da platim odma'. domaćica: 40 dinara. 1. drug: Ne, ne, obe. domaćica: Pa da, 40.
Odličan univerzalni izgovor i metoda eskivaže pri saletanju prosjaka, promotera, spodoba sa flajerima, penzionera i ostalih utvara koje vam ne daju da hodate ulicom. Naime kada čuju ovu kretku rečenicu, udaljiće se korak nazad, zanemeće i zaboći će tako što će prvo preći ulicu.
-Daj koji dinar, živa ti deca! -Ali, teto, ja sam student. -U jebote, evo ti ovih 35 dinara što sam sakupila. Uzmi, treba ti. -------------------------------------------------------------------------
-Da li podržavate izgradnju svetlećih ljuljaški unutar bloka? -E, ne znam. Ja sam student. -Ako, ako si. Samo prođi dalje.
Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.
-Reci mali? -Daćete mi jedan ovaj i jedan ovaj. -Koji? Ovaj i ovaj,jel? -Ne, nego ovaj i ovaj. -Aha, evo izvoli... -Nije taj nego ovaj drugi i ovaj... -Pa evo hoćeš ovaj...?? -Ne nego ovaj... -Kapri?!? -Ovaj,ovaj... -I jebem li ti krvavo sunce u pičku, pa koji, jebo te lebac...eve ti i ovaj i ovaj i ovaj i ovaj...!!! -Maaamaaaa....!!!!
Međ' srpskim narodom već standardizovani oter u tri pičke materine rendom blagoupitnog znatiželjnika naulici ili sličnoj ekumenskoj lokaciji. Pretežno hrišćanski odjeb na i najmanji upitan pogled prolaznika dok mlatiš ženu/sina/komšu, jebeš majku predradniku na vikendici preko fona, svađaš se sa saučesnicima u saobraćaju i na bilo koji drugi način decibelima privlačiš pažnju svekolike javnosti.
Jer kada jedan Srbin odluči da u žaru besa svog privatnost svoju podeli sa slučajnim svedocima iste, kolateralna šteta često ume odneti barem i jednu radoznalu njušku zateknutu u "horizontu događaja". Drugim rečima - beži o'tale dok nisi dobio po pičci, brale.
- Pa, zar 5 jedinica da mi donosiš na polugođu, sve ti jebem da ti jeb...'El treba nešto, baba?! - Jooj, nemojte ga, gospodine, mlad je, popraviće u drugom polugođ... - More, marš, bre, u pizdu materinu, još si mi samo ti falila!! A ti, vole bezobrazni, polazi kući dok te sad nisam savio oko one bandere, ščuo?!
- Nemoooj, Milisave, nemoooj k'o Boga te molim! - Ma, šta nemoj, kurvo jedna prljava...:TRAS! ŠLjIS! ŠLjAS!: 'El treba nešto, breeee?!?! - Ne, ovaj, nego, zašto tučete tu sirotu ženu, kako vas nije sramo... - A da nećeš moža i ti da je karaš, aaaaa?!?!?!? Pa, koliko vas ima, bre, seme vam se zatrlo ljubavničko da vam se zatre?!?! - Ma, kakav ljubavnik, čoveče, šta je va...:TRAS! ŠLjIS! ŠLjAS!:
- E SAĆU DA TE ODROBIJAM, PIZDA TI MATERINA, I TEBI I ONOM KO TI DADE DA VOZIŠ!! 'EL TREBA NEŠTO?!?! - Samo vozačka dozvola, gospodine...'El znate da ste prošli kroz crveno?
Živi leš, etiopljanin. Osoba na čijim štrčećim rebrima možeš slobodno učiti prvenče da broji. Koščato stvorenje koje dok hoda, kod prisutnih izaziva određenu dozu straha u iščekivanju preloma tankih nožica poput čačkalice o kutnjak nakon krmljanja žilave krtine.
Bez duše i da pusti goluba, bledog tena i očiju k'o u Pjerluićija Koline, predstavlja živu definiciju glumca kakvog Spilberg nikada nije pronašao za potrebe snimanja "Šindlerove liste".
- Tata, ovo je moj novi dečko. Zove se Čedomir. - Ovo? - Budi pristojan, tata! - Je l' tebe sinko izela neka, da prostiš, boleština pa si mi se tako usukao? - Ne, gospodine. Takav mi je metabolizam, ali i slabo jedem, da budem iskren. - Slabo jedeš? E pa 'ajde onda da tebe tast na'rani k'o gospodina. Spremio sam džigerice u skrami, sidu leče. - Ja sam vegeterijanac. - Vegeterijanac? Sad mi je sve jasno. E slušaj me dobro! Takav mi nećeš u kuću, jebeš mi mater, a niti će moja jedinica u tvoju. Pored, koliko-toliko, živog zeta ja da zovem komšiju da mi pomaže kad koljem svinju?! E oprem, nema! - Tata bre! - A ti, pile tatino, umesto nekog rumenog u obrazima da mi nađeš, ti mi dovodiš ovde ovog logoraša. Vidi ga bre kakav je k'o podgrejan leš! Glupa si na majku, da znaš.
Institucija. Svetinja. U samom vrhu kriterijuma, tu negde posle neta i prozora u klonji, kad tumaraš po gradu sa hrpom Halo oglasa u ruci tražeći gajbu za studentski život.
Povad za sitne sate. Budžiš heroja, gledaš obdaren-mladić-gej-stop video čet na lokalnoj televiziji jer zbog sobne antene ne hvataš ni RTS 1, ili očajnički čekaš Raduljicu da pređe granicu 2,5 za soma, a lik sedi na klupi i češe jaja. Srećan jer ne moraš da budiš matorog za auto da odeš do pumpe kao u vukojebini odakle si, ustaješ, oblačiš jašu i prelaziš ulicu da uzmeš pljuge, keks i crveni klaker, virneš radnici u sise koja, smorena, po deseti put čita isti broj "Blic žene".
- Zdravo, komšika! Daj mi neki ogroman kurton, idem da jebem! - Konačno i ti da isprazniš ta nabrekla muda. Znaš da bih ti dala ja pičke da se nisam udala skoro. - Ma gde bre, zezam se, koje crno jebanje... Daj cigare, al' neke jeftinije, da mi ostane sutra za 'leba.
Još jedan od idiotluka modernog doba gde novopečeni supružnici u cilju transparentnosti prave zajednički profil. Hibridni hermafrodit profil osim privatnosti uklanja i lične zamenice jednine i sve postaje "Mi".
Nemanja: E Deki, aj na pivkana do centra, malo da izblejimo, nismo dugo. Dejan Marija: Dejan ne može na pivo, odlučili smo da više neće piti.
Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga. Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:
1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači: gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju. 2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.
Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.
Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.
Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).
Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.
- Tata vidi! - Stani sine! Ne bacaj govna u ventilator! - Ali to rade Amerikanci na TV-u, kada sin baci govno u ventilator cela porodica se smeje i kaže sada smo Afroamerikanci. Hahahahaha. :baca:
Ležiš kao zadnja krmača od 200 kila koja se tek porodila, jedeš sendvič pun salamčure i bajatog kečapa i šaltaš kanale...
Miči politiku, to su sve lopovi, napunili su se para, debilčine jedne mrtve.
Gle' ovog Đokovića kako igra, pa sve mu jebem mutavo, ne umije loptu čo'ek da strefi, pu, jebem mu familiju bogaljsku, ja da sam tamo, borio bih se, vratio bih svaku loptu makar, sve bih stizao, a ne kao on, jebem mu pleme da mu jebem, pojma nema! Kako je moguće da igra uopšte, ne kapiram ovo, debil.
Šaltaj kanal, ne mogu da se nerviram...
Ma daj, ovaj Mesi je prda obična, nema veze s mozgom, daj bre gore vidiš li da ti Neimar utrčava, pa kakvo magare, majko moja rođena, ne mogu da vjerujem da ovakav debil igra, koji mu je kurac?! Gle', nevjerovatno glup čo'ek, nemoguće šta gledam, kako bre ovo plaćaju da igra, kunem ti se, ja bih srce na teren ostavio, ne bih igrao ovako kao baba!
Miči ovo sranje, pih, babuskere raspale gledam tu...
Čujem da je Mile istrč'o maraton, koja je to degenčina, zamisli na šta on gubi vrijeme... Ja bih to mogao i bez spremanja da istrčim, ma daj, smiješno, eto spremao bih se pet, šest dana i laganice, čuš toliko se spremao tip, budaletina bre...
Nego aj' da vidimo šta ima na...
Ahaaa, gle' ga ovaj peder Gejts, pa bre mamu mu jebem, tolike pare kao daje u dobrotvorne svrhe, lako mu je kad prima toliko, što ja ne primam, pa bi vidio kako se daje... Stoka bre bogata, pa se bahati tuda, on kao daje siromašnima, daj bre.... Hah, eeee Mitroviću, neka ti ga, kupio si sinu kola od sto 'iljada da se bahati, neka mu ga, neka, bije narod po ulicama. Ja bre da imam milione, sinu ne bih kupio to nego golfa dvojku, TDI i to obični, ni I crveno ne bi imao!
Ooooo, evo ih hemičari na Eurosport. Stvarno bre, pogledaj kako se raspadaju, napumpali se od hemije, ne znaju đe udaraju, hah, mogao bih i ja tako, samo da oću, ali ja neću sebi da uništim život sa hemijom, nisam šašav, ja živim zdravo. Koji će mi kurac mišići koji su se naduvali kao balon od hemije i čim prestaneš da piješ i kad ostaraš ima sve da splasne i koža da ti visi... Ionako nemaju snage.
Sinko, najveće dostignuće u životu ti je prvo polugođe srednje mašinske škole iz koje si izbačen jer si mongoloidni moron, najveći fizički napor ti je što si privukao kauč i TV što bliže kuhinji da ne bi išao mnogo dalje da napraviš bajati sendvič koji ti kupuju majka i ćaća pošto si nesposoban i do prodavnice da odeš, a ne da zaradiš za isti, ali si rekorder po broju govana koje izustiš po jedinici vremena. Na stranu to što si nesposoban i što si bolid, ali to što je neko rmbačio godinama i što je izgubio dosta vremena, truda i prijatelja da bi postigao, a ti osporavaš, a i mogao bi to da postigneš bez i najmanjeg napora, to zaslužuje da te objese za muda i naguraju ti kolac u šupak, jebem te glupa u vr' glavudže raspale.
Došlo vrijeme da gomila čelika i aluminijuma postane predmet obožavanja. Zašto da ne? Ljudi obožavaju i upaljače, skrve gomilu para na nešto što može stati u džep i proizvodi vatru. Korisno. Koliko i šibice svakako. Doduše šibice niko ne obožava. Licemjeri.
Elem, sve bi to bilo okej (slijepcima), da ljudi ne obožavaju gomilu čelika i aluminijuma proizvedenu u Njemačkoj. Štutgartu, Minhenu, Švajnštangeru, gdje li već ne. Može biti da su im đedovi i babe obožavali njemačke tenkove i one smiješne motore sa prikolicom, koje smo gledali u partizanskim filmovima. Prle i Tihi, kome su oni bre prodavali te priče o ređanju Njemaca automatima. Jugosloveni, stvarno ste bili naivni. Doduše nismo ni mi bolji. Nama priču prodaje Švarcineger. Švabo.
Njemci kad naprave rat i auto to bude svjetski. Svaka čast autoru ove rečenice. Ne treba ga mrzjeti. Ili možda treba. Ako je naš čovjek. Ako nije, treba mrzjeti onoga ko je preveo i približio zaludnom balkanskom narodu. Čovječe, voliš auto koje je napravio tamo neki kobasičar Hans, čiji je deda jurio tvog dedu bajonetom kroz voćnjak, dok je ovaj pokušavao da napravi tvog tatu Radivoja komšinici Stani. Strašno.
Zašto ne voliš neki drugi auto? Francuze naprimer? Oni imaju lijepa kola. Pežoe, Renoe, Citroene... Čak im i imena zvuče simpatično. Fin narod ti Francuzi. Doduše malo me nervira taj njihov govor. Nekako je nemužavan. Pederski, rekao bi moj stari. Svi ti članovi NATO saveza si pederi. Oni nas da gađaju bombom jeb'o ih otac. Slali su nam bombe a sad bi da nam šalju auta. E nećeš majčin sine. Od vas ništa dobro ne mož' da potekne. Eto vam vaša kilava auta, jebite se u njima, po mogućnosti muško s muškim kad ste već degenerisan narod. I to ti oćeš da voliš? Auta koja prave homoseksualci?
Pusti bre Bemvee i Mercedese, to bre duše nema, to je hladno ko noga u leša. Auto biraj u toplijim predjelima. Eto Talijan. Veseo narod, ima dušu. I auta su im takva. To bre igra na putu. To se vozi sa osmijehom. Doduše, od tih Italijana me ponekad smijeh uhvati. Dobro, ne samo ponekad. Bolje reći uglavnom. Ili stalno, šta bre ublažavam. De će bre kilavi Italijan da napravi vozilo? Pa oni ni u ratu nisu mogli da prismrde pobjedi. Mjesto da juri mog đeda Marinka da ga okači na trgu, što šuruje s četnicima, on jurio moju babu Stamenu da joj se zavuče međ noge. I onda me pitaju što ja danas volim tjestenine. Moram. I mrzim što ih volim. Sačuvaj me bože rata i Fijata, reče neko pametniji od mene. Ili zaludniji. Morao je biti zaludan kad je smislio takvu glupost.
Demokratija ne dolazi u Poršeu. Nju donosi Dženeral Motors. Amerikanac. Šta? Mislio si da dolazi u Ladi? Žalim te. Niva može da donese samo bol u leđima ako sjediš pozadi. Šta su bre oni mislili kad su je pravili? Da ću djecu da vozim u školu sa njom, pa ostavili prostora pozadi samo za klince. Jes, da im se smije učiteljica. Mada, kad bolje razmislim i američka auta su govna. A oni koji ih vole su domaći izdajnici. Idi u Avganistan pa voli američka kola.
Japance i ostalu žute proizvođače pokretnih kontejnera ne bih komentarisao. Stara poslovica kaže ''kakvi su ti pornići, takva ti je i autoindustrija''. Japanski pornići hm...
Kupujte Zastavina vozila! Domaće mile, pomozi napaćenoj državi. Pljuni par iljada za tog jebenog Fijata i napuni državnu kasu! Fijata? Italijana? Ma kakvi. Bolje Njemca da uzmeš nego Zastavu. Doveli su fašiste da nam prave vozila u kojima će se voziti naša djeca. A i kad nije bilo njih, pravili su ih po Fijatovom modelu. Fijat je govno. Jugo je Fijatov proizvod. Jugo je govno. Kako možeš da voliš govno?
Jedan savjet. Nemoj da si stereotipan kad biraš vozilo. Ljudi sa stereotipima su goveda. Mrzim ih. Oviha dana nisam najbolji ni sa samim sobom.
Kad malo bolje razmislim, ne treba osuđivati ljubitelje njemačkih vozila. Ljubitelji svih vrsta vozila su govna. Idi pješke, kako Bog miluje. Nije ti se ni đed vozio, šta imaš i ti. Popih neki dan prijavu za nepropuštanje pješaka na semaforu. Pa majku mu jebem što ne sjedi kući? Šta bre ima da se šetka ulicom kuda idu kola? Pješaci su govna.
Držali kurac u ustima dabogda! Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!
Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.
Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.
Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju. Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje. Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života... Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.
