Dovesti do kratkotrajne anatomske promene na karličnim kostima ženske ili muške osobe (ukoliko je gej osoba u pitanju) nakon veoma intezivnog seksualnog odnosa.
Stanje je uglavnom kratkotajno i odlikuje ga privremen neobičan hod osobe koji podseća na raskrečenost (žablje noge).
Stručna literatura za uzrok ražabljenosti uzima da kreće od nelagodnosti u predelu Perineuma koji je anatomski region izmedju karlice, stidne kosti (pubične kosti) i trtične kosti. Što je najvažnije, ovaj region obuhvata i genitalni i analni region, koji tokom seksa dožive najviše iscrpljenosti i iritacije.
- Izgleda komšija Todor stigao sa terena. - Kako znaš? - Eno mu je Dragica ide iz prodavnice. Ražabljena skroz. Nije ga bilo par meseci.
Nekada davno, u vreme džeferdara, kubura, jatagana, Praviteljstvujuščeg sovjeta, jabaša, subaša, buljubaša, harambaša i inih, sa današnje tačke gledišta slabo razumljivih pojmova, volelo se dvoje mladih. On je bio heroj, jedan od najdrčnijih vojskovođa u Prvom-more, Turci, na kurac ste nam se popeli-ustanku. Fes, brci, utoka za pojasom, peskovit glas, prek, nagao, uz ruzmarin vino, ašik...Hajduk Veljko. Lord Krajine i strah i trepet za obrezanu čeljad.
Da je Hju Hefner kojim slučajem živeo u 19. veku, pozvao bi Čučuk Stanu da mu bude prva plejboj jebena zečica i naslikao je nagu, guščijim perom na pergamentu. Stas, glas, harizma, lepota, pamet i bedra. Prva bedra Negotinske krajine i nezvanično druga od Velike Morave do uralskih vrleti.
Kad god su Veljku ratne obaveze dozvoljavale da uzme slobodan dan ili neplaćeno odsustvo, ljubavnici su se viđali ispod jednog bagrema. Kako pesma kaže, dušek im je bila lucerka detelina, jastuk Veljkov super napucani biceps, edicija ralo i volovi, a jorgan nisu imali jer je bio jul mesec i vrućinčina u pičku materinu. Elem, legnu oni tako i on počne nju da timari po bedrima. Gde se god rukom zaputi, ono bedra. Ne, on je nije hvatao za sisu ili ne daj bože pokušavao da joj surdukne vragolana u nedepiliran i prepun tarzančića čmar (hej, tad su se ljudi zapirali samo o bitnijim praznicima, i to sekvencijalno). Isključivo bedra i samo bedra, ko ovan u krivu šljivu. Mislim, tako poezija kazuje. Makar ova što je prošla oštru legislativu, ne ona hromog Vuka koji opisuje mlade djeve koje proklinju sudbu zlu jer im je pička zarasla ko Amazonija.
Danas, anatomski gledano, pre ćeš zatvorenih očiju locirati crkvu Svetog Petra u Vatikanu, na karti sveta razmere jedan prema zilion, nego naći bedra na telu žene. Nekad su bedra obuhvatala teritoriju južno od sisa i severno od kolena a sad postoje: kukovi, bokovi, guzovi, gluteusi - više vrsta , krsta, unutrašnja strana butina, spoljašnja strana butina, male usne, velike usne, džojstik, čmar, Grinički razdvajač guzice, bikini zona, depilacijska zona, kitov rep zona, donji stomak, gornji stomak, pupak zona. A bedra? Gde su jebena bedra?
Čovek koji je davno video da je umerenost go kurac, i da su to sve izmislile neoliberalne LDP seronje sa ciljem da nas omekomude. Radi i misli samo na veliko i gadi se onih što sve mere i pažljivo odsecaju.
-Kupuje akumulator za Golfa- -Gospodine po ovom katalogu za vaš auto ide ovaj od 55 ampera... -Ti će mi kažeš... Od sto ampera mi daj! -Ali nema potrebe, i skuplji je... -E moj ti, pa taj kad bude crko na 10% kapaciteta ima da vergla i pali, a kad je nov sa njim pređem 10 km na struju. Prethodni mi je trajao deset godina, nego ga sjebaše na mangalo kad su pekli prase pa eksplodirao... AKUMULATOR nikad nije preveliki.
-U lovu- -(Pucanj ravan NATO bombardovanju Lađevaca, ptice u krugu od 100m padaju mrtve, kerovi beže u rupe kod lisica, a gost iz Italije se userava u gaće)... -Hehe, ti si mislio čiči da pobegneš! -Pa jebeš mi sve ako si ti normalan, ko još gađa zeca sa 10/89 , samo uši su ostale od njega!?! Koji kurac vučeš taj top?! -AKUMULATOR I PUŠKA nikad nisu preveliki...
-Ženidba- -Slušaj, znam da si kreten, ali razmisli još jednom, ova Rajka ima bre preko 100 kila, mislim i da je jača od tebe, a ona Jasminka se još nije skroz oladila... -Rajka ima jednu sisu kao dve tvoje glave, a Jasminka je daščara. -Pa to ti i kažem, prevelike su, ne može ni da ide normalno... -AKUMULATOR, PUŠKA i SISE nikad nisu preveliki... -Ti si bre megaloman... -A ti si pičkica...
Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (sigur brate, javio mi Ristovski) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.
- Izvini kume što sam se zadržao toliko u WC-u, imao sam važan poziv za odgovoriti, znaš da sarađujem s ruskim FSB-om, a sila boga ne moli. Nego, morao bi ja lagano krenuti... - Nema sekirancije kume, družba je družba a služba je služba. Samo da te pitam, jesi li se lepo isro, onako poštenski? - O čemu ti kumaro, na telefon sam pričao, strogo poverljivo, naravno. Kontraofanziva, kao što to biva, biće žestoka... - Slušaj care i kumekanjo, isro si govno kolik novorođenče. usta te jebem, pojedi ovsene pahuljice nekad. Bućnulo je i poštrapalo ti dupe i jaja. Onda si mi potrošio zadnju rolu papira, otvorio ladicu i obrisao dupe ukrasnim peškirom. Zatim si otvorio prozor i samo zavitlao taj govnjiv peškir i pogodio mog jadnog Džekija, eno ga kevće po dvorištu i oštri zube da te pozdravi kad izađeš iskuće. Posle toga si pustio vodu jedno pet puta, znaš li koliko kubik vode košta danas? - El to imaš kameru unutra kumčino, usta te perverzna jebem, a? - Jok, bre, kumaro. U WC-u provedem 5 sati dnevno, znam mu svaki zvuk više. Nego, oćemo još po jednu, dok se Džeki malo smiri? - Ajde.
Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila. Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe. Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina! Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda. Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei. I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi. Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.
-Pih. Prestade da radi olovka. -Evo uzmi moju, uzmi moju. Uzmi dve. Ja ću da pamtim. -Glava ti prijanja na čmarni kolut. Kosa se zalizuje unazad. Uši se lepe za glavu. Nos se pljošti.
-Ne, nemam par minuta da pogledam vašu prezentaciju. Žao mi je. -Je l' lepo čovek kaže da nema vremena da vidi ta tvoja govna! Neki od nas su zauzeti i bave se važnim stvarima, znaš! -Glava je unutra. Ramena se skupljaju.
-Imam malo minuta, je l' imaš za jedna kratak razgovor? -Uzmi, uzmi, evo u desnoj ruci, ovoj što viri još. Jeste da nemam minuta, ali ima ko će to da plati, ne sekiraj se. I zašto kratak? Pričaj bre koliko hoćeš.
-Izgleda nije bila dobra ona kobasica. Kuva mi u stomaku. Nadam se da ti ne smeta previše smrad. -Smrad, kakav smrad, ništa ne osećam. -Pa, kako izdržavaš unutra? -Super, ko Bog, sada kad sam se malo privikao na mrak. Otkad mi je veći deo unutra odlično se snalazim. Sredio sam sebi mali kutak, eto, kao kod kuće da sam. Jedino oči malo peku, al' nije strašno.
-Videćemo kako ćeš ti proći. -Jeste, videćemo kako ćeš ti proći, majmune! Sipao čovek ko' iz rukava bre. Nego profesor ljubomoran, tačno se vidi. Po meni desetka čista bila. Još se ti našao da jebeš čoveka sad kad mu je teško. Uh, što mi nisi sad ovde. Aj dođi do ove noge što mi viri još pa to reci ponovo, majmune!
-Odlično ti ide. Pri kraju smo. Ponosan sam na tebe. Udahni. Upijaj. Iskoristi još ovo malo vremena, uskoro će biti gotovo. -Hvala ti. To mi mnogo znači. I zahvalan sam za ukazanu priliku. Ako bi mogao samo da gurneš malo to stopalo što viri, zaglavilo se izgleda.
-Aaaaaaaaarghhhh! Blještava svetlost. Toplina. Ponovo si rođen, sazdan po liku senseja. -Kako se osećaš? -Moćno. Hvala ti sensei. -Od danas me možeš zvati oče. Idem da spavam, iscrpelo me ovo sve. I operi se, smrdiš na govna.
Prošao si uvlačenje, video istinu, pročistio se i ponovo si rođen u liku senseja. Sve je dobro. Dupe je istina.
E, sad, ako bi neko to posmatrao sa strane video bi nekog random lika kako proizvodi isprdak koji neodoljivo podseća na tebe. I uglavnom, ljudi će imati tendenciju da te vide kao mali isprdak bilo kog prosečnog seronje. Jedino to u celoj stvari može biti onako, malo, bedak.....
Marija Petrović. -Sa 11 godina u leksikonu koji kruži kabinetom fizike u lokalnoj OŠ označava Srleta kao slatkog,hihi. ( Srle puši,ima četiri keca na polugodištu i priča drugarima da će ćale da ga vodi na kurve ako da gol za petliće Grafičara za vikend protiv Balkana i to na Mirijevu) -Sa 14 godina se kara sa Srletom na eksurziji u osmom razredu (ona prva eksurzija što nije izlet nego ima i jedno noćenje).Pre toga je pomešala simeks pelinkovac i siti vodku,napila se i povraćala po hodniku.Videla ju je profesorka mate i onda se uplašila jer joj ćale i muž od profesorke rade zajedno. -Sa 16 godina vara svog trenutnog dečka Baneta Gedoru sa nekim likom na splavu.Bane Gedora saznaje sa svojim drugarima iz kraja/sa severa/sa juga prebija dotičnog nesrećnika štanglom ispred Srednje Mašinske a Marija dobija svoj prvi šamar punim dlanom. -Sa 18 godina definitivno raskida sa Banetom Gedorom jer ovaj ide u zatvor no pre toga uspeva da svojoj kolekciji lakših telesnih povreda doda i ožiljak od ugašene pljuge na sisi. -Sa 19 godina drugi put abortira.Miću Felnu je mrzelo da ode do trafike po kondom i mislio je da je onaj što je dobio na bir festu prošle godine ,kad je išao da bije neke pičke što su mu cimale drugara, ispravan. -Sa 20 godina se udaje.Peva Esad Plavi.Bilans slavlja od 2 dana,14 tuča,78 šavova,7 polomljenih šoferšajbni. -Sa 22 prvi put beži kod roditelja sa klincem.Joca Pijuk zove pijan,preti da će se ubiti lekovima,govori da nikad neće više,da će pre ruku sebi da odseče nego da joj priušti još jedan bekend slajs u vrat jer nije bilo piva u frižideru. -Sa 24 prvi put zadržana u bolnici. -Sa 25 drži za ručicu klinca koji već treba u osnovnu i još jedno bebče u onom kengur sranju što se kači o vrat,rukuje se sa Veranom Matićem dok joj facu prekrivaju one kockice što stave kad priča neki pajdoman iz Drajzerove i apeluje na državu da izdvoji još para iz sredstava poreskih obveznika da bi se pomoglo slučajevima kao što je ona, koji su dale životu i zajednici sve a oni njima ništa.
Metod za identifikaciju svakoga ko dođe Bogu na istinu. Nema laži, nema prevare. Kompletan životni dosije, svako dobro i loše delo, svaka psovka upućena Bogu, hlebu, suncu, majci. Sve je zapisano i čeka na naplatu jednog dana.
Postoji i zemaljska verzija kada obično nadmoćniji očitava Oče naš slabijem, razuzdanom primerku u svrhu boljeg proseka na kraju školske godine, ispijanja manje količine alkohola i povraćanja po kući, smeštanja izdrkotine u šaku a ne na tastaturu i slično.
- Dobar dan Bože. - Dobar dan, dobar dan. - Izvinjavam se što dolazim ovako pocepan, nalete šleper dole i poku... - Znam, znam, video sam, zato sam te i pozvao. Jurio si kroz Krnjaču 140 km/h, pa si kod Bubanj potoka preticao kolonu, imao si i četiri prolaska kroz crveno, pa si i ovde na Ibarskoj našao da pretičeš preko pune linije...mnogo je prijatelju. - Au Bog te j...pardon, pa nisam valjda sve to? - Jesi jesi. Vidim i pio si? - Par tinjaka samo... - Samo...moguće, nisam te do sada viđao na mapi, znači da ne praviš ekcese. - Pa ne, eto baš retko... - Nego deder da očitam oče naš da ti vidim statistiku, da znam da l' da te šaljem za urgentni ili na blek senzejšn.
Psovke: Bog - 49.443 Majka - 116.347 Hleb - 29.912 Sunce - 3.337 Tuče: Žena - 2 Deca - 12 Ostali - 39 Alkohol: Vozio pijan - 13 Vozio mortus pijan - 1 Dodatne napomene: Ljubavnica 2x, ručna bomba u komšijine kukuruze, podmetanje požara komšiji u senaru, ricinus tašti u kafu 2x, kombajnom u šator...
- Na granici si. Uzimao si me dosta u usta, al' nisi mnogo vozio pijan, to te izvlači. Vraćam te dole sada, pređeš li 50 km/h, pozvaću te gore za vreme ćerkinog venčanja koje je kako vidim za sedam godina. Otvaraj Petre!
Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:
1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.
2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.
3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.
4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?", "Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.
5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.
Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!
Poenta. Ogoljena suština. Jedna rečenica koja pogađa direktno u metu. Rečenica koja se obično prećuti.
Postoji u čovjeku neka nejasna težnja da prećuti ono najbitnije. Da govori satima, ali da ne kaže poentu. Da ostane nijem kada treba kazati krucijalno. To počne rano. U mladosti. Jednom oćutiš, strpaš duboko u skladištu svoje podsvijesti i zaboraviš. Zaboraviš? Teško. Rečeno se zaboravlja. Rečenom se oprašta. Oćutanom, hm... Ono što nisi rekao nikada ne zaboraviš. Uvijek će ti stanovati negdje na vrhu jezika. Kao prokleta duša koja lebdi između života i smrti, prećutano lebdi između ćutnje i želje da se kaže. Na vrhu jezika. Tik pred puštanje u etar... ali tu i ostane. Do kraja.
Neki ljudi oćute svoju bit. Suštinu svog postojanja. Nikada je ne podijele sa drugima. Želio je da bude pjesnik. Da piše za djecu. Želio je da bude glumac. Da pusti brkove kao Zoran. Želio je da živi u Dablinu... Oćutao je. Nije imao hrabrosti da kaže. Da pokuša. Postao je računovođa. Ne živi loše. Spolja. I dan danas kucka u telefonu nasumične stihove, dok čeka zeleno na prometnoj saobraćajnici. Obriše kad stigne kući. Oćuti.
Gdje bi nam bio kraj da smo rekli sve što je trebalo? Zar bi mi žena bila Jovana a ne Žana da sam rekao? Bih li živio gdje živim? Da li bi me i dalje smatrali lošim da nisam ćutao?
Oćutano grize. Oćutano ujeda. Krvavo. Bolno. Vječno. Riječi su da se govore, osjećaji su da se iskažu. Nemojte ćutati. Posledice izgovorenog ne mogu biti gore od onog oćutanog. Šamar ne boli. Prezir je prolazan. Tuga se liječi. Samo oćutano postojano traje. Mori i ne da mira.
