Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Trolovanje trola. Jedini način da pobedite trola je da budete bolji trol od njega.
Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima odmora ne mora se nužno završiti loše.
ZVRRRRRRRRRR!!!
(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)
- U kurac!
ZVRRRRRRRR!!!!
- Evo, bre, u pičku materinu....
(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)
- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija... - ? - ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac... - Ček, ček, stani. Ko tebi treba? - Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u... - Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra. - Verujete li u... molim? - Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne? - Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem... - Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste? - Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo. - A ti si ceo dan već na nogama? - Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih.... - Kod mene se izuva. - Aha.. pa nije problem... - Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se. - ... - Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući. - Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu... - Igraš kanter? - Izvinite? - Koja ti je to knjiga? - To je naša knjiga, gde ćete naći istine o... - A kanter? - Izvinite? - Kanter. Kanter Strajk. - Nisam čula... - Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi. - Ne, stvarno ne znam... - Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to? - Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o... - Hedšot. - Izvinite? - Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem. - Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite? - Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop. - Doviđenja.... - Vozdra.
Taoc. Nešto što se ne postaje rođenjem ili iz želje da se to postane. Taoce stvara jedna napeta situacija i postaje se samo ako te neko otme ili u trenutku neke pljačke postaneš živi štit razbojnicima. Mnogo zajebana situacija. Svi te nešto muštraju, šetaju, te idi u trezor, te dovuku te do prozora da te drmusaju, pa žandari da te vide kako paničiš, pa ti uperuju puške u lice, teraju te da ležiš glavom dole i ako digneš glavu dernjaju se na tebe. Ili te navataju neki crnci u nekoj banana republici pa te smaraju na njihovom jeziku i kada te nešto pitaju, a ti naravno ne razumeš, lupaju ti šamarčine jer nisi dao odgovor, pa te vuku po nekim straćarama i hrane nekim govnima, prete mačetama. Ma ni najmanje vesela situacija u kojoj je jednostavno najbolje nikada se ne naći. Mada nije da možeš da biraš. Zato je jebati nekog k'o taoca, krajnji stepen zajebavanja i muštranja i taj izraz se koristi kada te neko baš voza mnogo, gore nego vola.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. - Šalter 9. - Ali čekam ovde već sat vremena jer su mi oni sa šaltera 5 rekli da dođem ovde. - Pa takva je procedura, dođete prvo ovde da vas mi pogledamo, pa onda šalter 9. - Dobro.
Sat vreman kasnije. Šalter 9. - Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. - Jel imate sve papire? - Da, bio sam na vašem sajtu i sve sam prikupio kako piše. - Onda vam sigurno fali dozvola od građevinske inspekcije prvo, jer nismo to stavili na sajt. Ovih dana ćemo. Idite na šalter 6. - Pa kako možete da ne stavite.... - Šalter 6!
Dva sata kasnije. Šalter 6. - Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu, ali mi rekoše da moram prvo da dobijem dozvolu od vas a to nije, ponavljam nije navedeno na vašem sajtu. - Ih, sajt. Samo kompjuteri, internet i te gluposti. Lepo uzmeš telefon u ruke i proveriš a vi bi sve na gotovo. E nema toga. Evo vam molba, popunite je, overite i predajte na šalter 11. Oni će je pregledati i onda poslati nama. Ako je molba u redu, poslaćemo jednog našeg inspektora da pogleda terasu i najkasnije za 15 dana ćemo rešiti vaš zahtev. - Ma kakvih 15 dana, jeste noramlni.... - Molim vas, ne pravite gužvu. Sledeći.
Još sat vremena kasnije. - Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. Evo popunio sam molbu. - A-ha. Dobro. A jel imate potvrdu iz SUP-a da niste privođeni ili osuđivani? Ona je obavezna uz ovu molbu. - Pa šta će mi to. Samo hoću da pregradim terasu. - Samo da pregraditie terasu! Samo da pregradite terasu! Mislite da je to tek tako, pregraditi terasu. Mora da se utvrdi da niste kriminalac i da kriminalno stečeni novac ulažete u pregrađivanje terase. Idite prvo do SUP-a, pa potvrdu odatle overite u sudu i onda donesite tu potvrdu uz ovu molbu i razmotrićemo vaš zahtev. - Ma sa'ću ja vas malo da jebem k'o taoce, RUKE GORE SVI DA VAM NE BI JEBO MAMU! Jebale vas potvrde, molbe i pregrađivanje terase. Ajde svi ovde i da ste legli na pod. JASNO BRE!
Vesti B92. Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana. Živorad P. metalostrugar iz Batajnice već tri sata u opštini Žemun, drži desetak šalterskih službenika kao taoce. Postoje izvesne sumnje da je Živorad mentalno obolela osoba, kao i pripadnik neke desničarske organizacije i policija strahuje da može doći do tragdeije, ali čini sve napore da do najgoreg ne dođe. Napad na šalterske službenike je isto što i napad na državu. Poručio je ministar policije, zamenik premijera i dobitnik nagrade najevropljanin tri godine za redom, Ivica Dačić.
Standardan i redovan proces u svim bankama, poštama i administrativnim objektima u Srbiji. Obično se dešava tokom najveće gužve. Može ga prouzrkovati sve, od virusa, do besnog građanina.
Šalteruša: Slavice! Slavice! Slav'ce, odi 'vamo pizda li ti materina! Koleginica: Šta je, šta se dereš? Vidiš da sam na puš-pauzi. Šalteruša: Nešto se dešava. Ne mogu da vidim onaj kvadratić za brojeve. Koleginica: :kuc-kuc akriličnim kandžama:, Ne znam šta mu je, možda je opet pao sistem. Građanin: Gospođo, minimizirali ste prozor. Samo ga podignite i sve će biti u redu. Šalteruša: JU! Kao prvo, klima radi savršeno i prozor će ostati zatvoren. Kao drugo, nemoj da mi se obraćaš tako, prostačino jedna! Ja da ti ga dižem? Ju, ju, ju. Vi'š ti ovo Slav'ce? Koleginica: Vidim, vidim i ne verujem. Nego, nešto nije u redu sa sistemom, nema više ništa od ovoga danas. Građanin: Jeste vi bre normalni!? Šalteruša: Gospodine, molim vas da se ne derete, uplašićete sistem. Građanin: Alo bre ziljavuše raspale, kakav bre jebeni sistem!? Čekam u jebenom redu 3 jebena sata k'o jebeni kreten! Nemoj sad da vas pobijem, mamu li vam vašu pokvarenu nabijem! Šalteruša: Eto! Vidite, uplašili ste sistem i sada je pao. Obezbeđenje!
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje. Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici. Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan! Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane. Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ? Vi: (jedva nalazite slobodno mesto) Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja! Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50! Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca. Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo..... Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu) Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju) Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu). Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo.... Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
Čuveni beogradski grafit s kraja osamdesetih koji u sebi sadrži elemente Sartrovog egzistencijalizma, dokaza o kompleksnosti i širini srpskog jezika kao i osnovnu strukturu jednog Zen koana. Logička glavolomka bez rješenja. Odgovor na većinu najbitnijih životnih pitanja.
Jedan od najboljih osećaja, kad to uradite osetite neku pobedu u sebi, jednostavno je fenomenalno. Sa druge strane je i nekako deprimirajući jer predstavlja nagli povratak u stvarni svet, čarolija knjige odjednom prestaje.
