Dobričina. Jebena dobričina. Dobar stvarno čo'ek, ali često i naivčina.
*...-I takvog me olešenog Mile odvede nazad. Još sam mu se u auto ispeglao.
-I šta ti je rekao?
-Ništa, jebote! Kontam, saće da mi se najebe mame zbog toga,ali ništa! Još me doveo u kuću!
-Vau, znam da je on tozla, ali ovo je vrh.
-Ne znam šta da kažem, Lemi vazda siduje torente...*
Dolaženje u „svejedno“ stanje. Nešto kao otvrdnjavanje. Okoštavanje. Nagomilavanje „svejedno“ misli u tolikom obimu dok ne stvore debeo i nepropusan zaštitni sloj, epidermis sasvim specifične vrste i geneze, uglavnom potpuno nevidljiv svome nosiocu, jer čini život toliko lakšim, pritom, ispunjavajući tu svoju osnovnu funkciju, čineći i sebe bezmalo nevidljivim, tako da u suštini i ne možeš da ga shvatiš kao stalnog saputnika i pratioca tvojih umnih (ne)aktivnosti.
Prvi put kad navučeš „svejedno“ omotač, onaj prvi, tanušni sloj, koji te štiti od onih sitnih uboda svakodnevne stvarnosti, ništa nije prirodnije od toga da ga doživiš kao melem za toliko puta izbodenu, svrbljivu, peckavu i iziritiranu kožu. (Mentalnu kožu, da naglasimo za one već višestruko namazane jedinke.)
I kako onda da se ne navučeš? Kako da se ne ogrneš još jednim, pa još jednim i još jednim zaštitnim filmom, kao kod onih gorkih pilula prevučenih glatkim slojem, zbog kojeg spasonosni medikament sam, bez tvoje volje, juri u tvoju već trulu utrobu? Kako da ti postane svejedno to što imaš neponovljivu priliku da ti bude svejedno, za sve i svakoga? Kako da ne poželiš da ti bude sve svejednije za čitavu tu amorfnu masu senzacija i emocija koje iz dana u dan nastoje nasilno da prodru u tvoj blistavi um? Kako da ne počneš da svakom česticom uživaš u svejednosti, zar tamo-neke-istočnjačke religije upravo to i ne proklamuju? Zar je uopšte išta bitno?
Pa i nije, brate, u pravu si. Svejedno je. Svejedno je i to što oni tamo na vlasti za doručak jedu tvoju platu, za ručak tvoje zdravstveno, a za večeru tvoje penziono osiguranje. Svejedno što i nakon završenog faksa ne dobijaš posao ti, nego znaš onaj mali od onog premijerovog vozača, e pa od njegovog omiljenog mesara nećak. Malo mumla kad govori, i pričaju da je nepismen, ali je u stvari samo disleksičan. A tebi su svakako obećali da ćeš da budeš asistent, tako da svejedno. A da, u stvari će ona silikonska ličinka sa smanjenim opsegom vokabulara ali bogatom kolekcijom gestikulacionih i ko zna kakvih još spazama ipak postati asistentkinja na onom predmetu što si ga onomad rasturio. Ma nevažno.
Svejedno je i to što si dobio pasoš, i sad možeš da gledaš u njega dok se boje na onom čipu ne rastope, jer nikud nećeš ni mrdnuti, otkud ti kinta, a i zašto bi uopšte išao tamo preko, sve je svuda ionako isto, zar ne? Dosada danas, smor sutra, ništavilo u Aziji, praznina u Kolumbiji – svuda isto.
Svejedno je i što te je riba ostavila jer ti je bilo svejedno hoće li te ostaviti ili ne. I što je tvoj brat uz onaj invaliditet druge kategorije dobio i sina sa Aspergerovim sindromom. Svejedno ti je i što se sve na ovoj planeti urušava, mislim koga zaboli i za kolonizacijama novog doba, nuklearnim ispadima i ekološkim katastrofama?
Jedino je važno da ništa nije važno. Tvoj um je prazan i očišćen od trivijalnosti. Praznoumlje.
Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.
Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:
*“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”*
Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.
Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:
*
-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.*
Drugi put ćeš ga izbegavati.
On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...
On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.
Ako volite da se družite sa spontanošću, izbegavajte ga. Ubiće je.
Ako ne volite, vrlo je verovatno da ste vi ovaj ubica, a da toga niste ni svesni. A nije vam ništa skrivila.
Sadisti.
Definicija napisana za Mizantrophy
Ne.
-Oćeš primer?
-C.
Srpski yin i yang. Prema predanju, apoteoza se dostiže kombinacijom ove dvije svete supstance koje posjeduju moć uzdizanja umne svjesnosti do stanja Boemstva i dostizanja tačke mrtve inspiracije.
Pasus preuzet iz dnevnika Sidarte Gautamanovića, koji je prema predanju svetog Krčmarskog Kodeksa jedini uspio u uzdizanju iznad sfere smrtnosti pomoću svjesne moći uma i konzumiranjem svetih supstancija koje sačinjavaju nedodirljivu sferu Boemskog Života.
(Rukopis veoma nečitak)
- Jedna krčma u planini, time unknown -
Nirvana je blizu, nakon svih ovih godina osjećam da je mom traganju konačno došao kraj. Vođen Božjom rukom na svom životnom putu, stigao sam konačno u Jedinu Krčmu. Trud se isplatio, Svete Supstancije čekaju na mene.
(Dnevnik dopunjen ovim dijalogom od strane Gautamanovićevih sljedbenika)
-O Veliki Krčmaru, spremni smo*. Nakon godina i godina meditiranja i iscrpljujućeg konzumiranja konačno smo postali dovoljno zreli i spremni za finalni užitak.
-O klijentelo poštovana, Bog mi je svjedok kada kažem da se rijetko viđaju hodočasnici sa jetrom od čelika i gvozdenim plućima, kao što su vaša. Iznesite Krdžu i Radžu, i pustite Tomu Zdravkovića! (Onomatopeja - udarac gonga)
Sidartu Gautamanovića smrtno oko više ugledalo nije na ovom svijetu, iza njega su ostali samo isječci iz dnevnika koji su poslužili kao osnov za stvaranje I Krčmarskog Kodeksa.
*Napomena - Sidarta Gautamanović sebe oslovljava u množini jer govori u ime svoje duše i svog tijela koji su, iako bezvremenski spojeni ipak djelovi različitih sfera bivstvovanja.
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani...
2 - Ne.
1 - Kažite mi šta vam treba.
2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate.
1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar...
2 - Ma nemoj mi reći.
1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde.
2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio?
1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice.
2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije.
1 - Gospodin...
2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to?
1 - To su strogo poverljive inform...
2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu.
1 - A?
2 - Nemoj ti meni a, čivava laje.
1 - Gospodine, zvaću ob...
2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka.
1 - Molim?!
2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i...
1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu.
2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare.
1 - Nego?
2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju.
1 - Ali gospodine, nemamo te babske...
2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi.
1 - Dobro, dobro, evo...
2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve?
1 - Neka hvala...
2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi...
1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni.
2 - Polako kreni ka meni...
1 - Evo, evo.
2 - I bez kukanja.
1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete.
2 - A sad ustani.
1 - Molim?
2 - Ne uzimaj ga...
1 - Jeste sigurni.
2 - Da.
1 - Stvarno?
2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože...
1 - Evo ustajem.
2 - A sada pogledaj ka onom prozoru...
1 - Gledam.
2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega.
1 - Ne razumem.
2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Uzvik osobe koja konstantno pokušava da napravi provod od haos loše žurke.
-Ajmo ljudovi!
-...
-Žurka, žurka!
-...
-Jea, udri!
-...
-Žurka!
-Puši bre kurac više, zovi neke ribe pa će biti žurka!
Lik koji samom svojom pojavom sjebe neku situaciju. Nedao Bog da kaže nešto...
Muva lik ribu...
-...znaš,ja ne volim momke koji piju.. A ti? Mislim,jel voliš da piješ?
-Ma jok,ima par meseci kako sam okusio neki alkohol.
U to se pojavljuje hodajuća propast.
-E,matori,oćeš pivo? Samo pazi da se ne olešiš kao prošlog vikenda.
Riba se okreće i odlazi,ne odazivajući se.
-Pa dobro jebem li ti mamu u pičku nesposobnu retarde hendikepirani! Vidiš da muvam!?
-Izvini brate. Samo sam te štitio da ne napraviš opet neko sranje onako pijan...
-Imaš tri jebene sekunde da mi se izgubiš sa očiju ili ću te zaklati!
Taj je rođen dva dana prije lisice.
Nema te situacije u kojoj se neće snaći, jer iz mrtve kobile živo ždrijebe vadi.
Lukavost je njegovo drugo ime, ukoliko pokušate da mu prodate muda za bubrege, vi ćete završiti da mudima, a on sa parama, a da niste toga ni svjesni.
A: Šta ima za ručak?
B: Ima boranija.
A: Au, ujna, ja sam alergična nešto na te bobičaste stvari, ali ajde, poješću. Imate li onaj Presing? Trebaće mi... Kako sam prošle nedjelje jela divne viršle, baš ih volim.
B: Pa oćeš li viršle?
A: Ma ne bre. Neću da te mučim, poješću boraniju i popit' jedan Presing, čisto da ne dobijem gušenje. Karneksove su najbolje. Pileće.
Super heroj radničke klase, al' bogme i neradničke. Jednostavno, junak, veliki junak, ali samo za sebe.
Pomoći će bližnjem u nevolji, ali samo pod uslovom da mora da pomogne iz nekog razloga, dobra volja kod njega je razvijena kao šarm kod debelog prodavca prasića.
Za sve ostalo - mrš u kurac bre! Ako vidi pred kućom da se šibaju neki idioti, počešaće se po mudima, uzeće kokice i gledati. ZAŠTO? Zato jer jebeno nije njegov problem što se idioti mlate pred njegovom kućom, nek' sami rešavaju svoja govna.
U principu, Vatevrmen je vrlo inteligentna osoba sa urodjeno visokim nivoom sarkazma. Smiren i staložen, čeka svoj momenat da ga utrpa nesudjenoj žrtvi. Bilo verbalno, ili analno, zavisi od situacije.
Ne previše ambiciozan, zadovoljan onim što ima, mada smatra da bi uvek mogao bolje - samo da hoće. Ali dok mu egzistencija nije ugrožena do tačke kada mora da pomeri bulju, to se neće dogoditi. Kao snajperista, odlagaće pomeranje iz svoje super pozicije, sve dok ne skonta da će najebati ako ostane tu.
Zakopan u svoju rutinu kao vombat u pećini, nema nameru da iz nje izlazi, osim po hranu i pivo.
Jednostavno, Vatevrmen je heroj svakodnevnice. Neki bi rekli nakon svega, anti-heroj! NE! Heroj! On nije zao, samo ga boli kurac za zlobu koja na njega ima 0% uticaja.
Pošto volim da serem u poeziji više nego li u prozi, ja sam sastavio Rambovsku numeru na ovu temu da bih vam bolje dočarao ideju ove definicije. Ko će da mi zamera zbog toga - pogle' naslov.
Kad pitanje je posla,
tu sam vrlo postan,
biram samo najbolje,
jer nikada ga ne bude.
Štekam se na kauču,
furam jednu papuču,
nadrkan k'o Pikaču,
jer pukao sam kladžu.
Ja sam lord, ja nisam paor,
Sisam čaj i gutam meze,
gledam Srem i mrtvi Javor,
jer ukinuše nam Engleze.
Trebao sam fudbal drati,
al' mi nije dala mati,
sad stičem radne navike,
na poljima paprike.
Znam da ne bi trebalo,
da skirmišujem verbalno,
al' promili čine čuda,
jer naleveluju muda.
Jer ja sam Vatevrmen,
superheroj raspad klase,
vat ju kent du, aj vil en aj ken,
da prdnem u busu, ukradem ti prase.
Ja sam Vatevrmen,
smrdim jer odbijam pederske kreme,
ja sam Tupak, Ipče i Šejn!
I bole me djole za vaše probleme.
Devojku nemam jer me ne zanima,
umesto toga, sapunjam ga satima,
odbijam grad zbog fensera i smradina,
sisajte tuki, bre, ja budžim paladina.
TV mi jednu radost daje,
koju radim pritajen.
U skupštinske sate,
posmatram primate.
Došlo je vreme,
da uvažim probleme,
da su deo mene,
i akcija da krene.
Posao da nadjem,
i meso malo mladje,
da ne sprdam kondome,
praveći balone.
Stiže signal mi od svesti,
propustio sam čitanku,
zemlja Srpska će me stresti,
k'o ciganče napolitanku.
Jer ja sam Vatevrmen,
loš za saradnju, priglup za šverc,
vat aj dont vont tu, aj em kaz aj'm lejm,
ambicija u brzini level: rikverc.
Pošto postoje neverovatne zablude i nerealni mitovi o gitaristi na kampovanju, ova definicija-priručnik bi trebala da bude sveto pismo svakom budućem kamp gitaristi koji se upusti u to, sa ciljem da bude neko i nešto.
Reality check, pisan iz ličnog dugogodišnjeg iskustva u ovoj ulozi, kaže sledeće:
1. NEĆEŠ JEBATI;
Što pre ovo shvatiš, bolje. Ti nisi tu da jebeš sine, ne, ti si tu da sviraš raskrvavljenim prstima Ostani djubre do kraja dok drugi jebu maloletne tatine ćerke po ispovraćanim šatorima i okolnom žbunju. Ovo je možda i najbitnija stavka, jer, ako si pošao na kamp sa gitarom i ciljem da ti ona nabavi pičke, ima da se razočaraš kao Nikola Kojo kad mu sjebu Spačeka.
2. TI SI DŽUBOKS, NE ČOVEK;
Upamti ovo. Ti si mašina, samo ćeš dobiti možda koji ćevap ili belo meso kao nagradu, pare nikako, osim kovanice u glavu, ako ne sviraš kako valja, a pijanim čikama se to ne dopada.
Ovako:
Prilazi ti mini krdo devojaka sa par momaka, pitaju te jedno od sledećeg 99% :
- Eeeeej, je l' znaš:
A - Ostani djubre do kraja?
B - ko me ter'o?
C - Crni leptir?
D - Moji su drugovi?
E - Krivo je more?
F - Kad sam bio mlad?
G - Kao mornar?
I kao kritikal, jednu od engleske ponude;
H - Wonderwall / Heavens doors (obično ne znaju dalje)
Absolutno je imperativno da ih znaš! Ne zbog sebe, već zbog njih. Seti se, ti si tu zbog njih poneo gitaru, zar ne? Onda zabavi marvu. Ako marva hoće to, daj im to! Kad se svi odvale ili zaspu, sviraj onda sebi Dimu Borgir, Elis in Čejns, Pero Deformero, šta god hoćeš, tad si na prinudnom odmoru, dok ne krene runda 2, ali dotle si proprety of okolna stoka.
3. BUDI EX-YU DŽUBOKS;
Od Azre do Zabranjenog Pušenja. Moraš. Živiš ovde, to ti je u krvi, hteo ili ne. Niko te nije pitao hoćeš li. Moraš. Upamti imperativ. MORAŠ. U slučaju da se ne slažeš, idi na kampovanje bez znanja domaće muzike.
4. IZVLAČENJE;
Smorio si se, vrtiš iste pesme 40x, kenja ti se, hoćeš da jedeš? Zajebi. Rečima nikad nećeš uspeti nikoga da ubediš da moraš da napraviš pauzu, pogotovo pijanu stoku, jer promili ne haju za tvoje probleme, već samo za njihovu konstantnu radost, a ti bi da rušiš sneška.
Jedini način da nekome objasniš da moraš da odmoriš je da pokažeš prste, one kojima si drao žice proteklih 5 sati. Marva sa gadjenjem reaguje na urezane žice u jagodicama i tada im receptori za dedukciju prorade i skontaju da moraju da popuste malo. Za sve ostale izgovore će ti naći kontra argument, ovde mogu da ti popuše, i daju ti da jedeš na miru.
5. OSTVARENI KAMP GITARISTA;
Ako si uspeo da implementuješ gore navedena pravila u svoju svirku, čestitam, postao si pravi kamp gitarista! Sviraš dok drugi karaju, tebi lepo, bacio si Krivo je more na repeat refrena da niko ne skonta, malo pevaš - malo jedeš, skinuo si i Šobića za nedajbože ako nalete patriote sa juga, kompletan si, jebote, to je to!
I kao mali dodatak - NIKAD, ponavljam, NIKAD ne sviraj ni jednu pesmu, sve i da je znaš najbolje na svetu, koja ima elemente nacionalizma, jer nikad ne znaš ko je u šatoru do tebe. Jer bi mogao da saznaš.
Srećno!
Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.
-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca
