Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Vrhunac jednog srpskog veseljaka - poznavanje što više tekstualnih remiskeva u narodnim pesmama. To znanje direktno se odražava na popularnost, status u kafani.
" Avlije, avlije, u toploj noći, srce se pita hoćeš li moći...! "
- "Aaaaa, slušaj Mileta cara, nanu li mu ludu! Majstore, turu za Mileta!" . . . . . . . . . . . .
" U troje, u troje, kad vas nema bolje da se nisam ni probudila...! "
- "Majstore! Donesi mikrofon čoveku!!!" (udara se tanjirom po sred čela)
Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču. Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.
Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..
Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:
- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja.. - Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom. - Nećeš uzimati kola? - Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze.. - Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex? - Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal. - Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a? - Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi! - LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!? - Ma nije naš dobro je - neki Rumun.. - Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more? - Ma možemo gde hoćemo..
1. Imaš četri godine i na nekoj proslavi uhvatiš zgodnu tetu za dupe. Tata ponosan, keva se sramežljivo smeši, teče i ujaci navijaju, i daju mito mladom jebaču.
2. Imaš četrnaest godina, u školi apiš drugaricu za južni deo leđa, razredna, ti daje ukor, ćale se pita koji ti je kurac, bolje da si uzeo pornić nego što si mu ovo priredio, majka te prekoreva, grdi te i govori da ništa nisi bolji od ujaka i teče, koji su i dan dnas ponosni, i daju mito stasalom jebaču.
3. Sa dvadeset i četri hvataš one od trideset i četri. Ona se ne buni, roditelji žive svoj život, savršeno ih ne zanima, dok ujak i teča, otvaraju pivo, i željno čekaju priču sa sve detaljima.
4. Imaš trideset i četri, tata ti u staračkom domu hvata medicinsku sestru za dupe, ujaci i teče nude mito kako bi i njima našao nešto da uhvate za dupe. To su najjače godine, sada tuđa dupeta hvataju tvoju ruku!
5. Sa četrdeset i četri polako počinješ da shvataš zašto je, sada pokojni tata hvatao medicinsku sestru za dupe, a ne možeš ni da predpostaviš kako je ujaku i teči koji ne mogu na noge, a i ruke ih slabo služe. Ovogodišnja berba vatanja za dupe je ko rod Kajsije u južnoj Srbiji. Svom sestriću, daješ pare pošto je na nekoj svadbi uhvatio zgodnu tetu za dupe.
6. Sa sadašnjih pedeset i četri jedino što možeš da uhvatiš, je pihtijasta pozadina neke vršnjakinje, u vazdušnoj banji Gornjoj Trepči. Takođe, javlja se žal za mladosti, i sada bi voleo i ukor, i prekor.Ujaci i teče su pokojni.
7. Šezdeset i četvrta je sam epilog, tvoje jebačke karijere. Sada više vodiš računa o tome da li ćeš stići na vreme da izvadiš crevo, kako ne bi zapišao gaće, nego što li ćeš nekoga apiti za dupe. Prostata više ne sluša šta joj se priča. Sestrića častiš pivom, jer je zamalo nekoj klinki napravio dete.
8. U sedamdeset i četvrtoj jedina pomisao o seksu je kad iz staračkog doma, odmah ispod trešnje gde se đuska šah odjekne glas prvaka staračkog doma u šahu "sJEBO sam ti kraljicu, sad si gotov"
Jako široka grupa ljudi, ali uglavnom za svakog od njih je zajedničko da su zaludni i da im dolazi podebeo račun za telefon. Uostalom, najkraća definicija: Najdokoniji pripadnici našeg društva. Čak dokoniji i od nas Vukajlijaša.
Ima ih više tipova:
1) "Saću vam jebem mater" lik: - Alo bre, pa je l' znate vi da je taj isti Kukoceljić najveća lopina u našem gradu, pa to je sramota za ovu emisiju što on tu gostuje, mene je i sramota što sam Srbin kad vidim ovog lika.
2) Rešavalac problema: - Ja bi sve te koji gaze cveće po balkonima poslao u rudnik soli.
3) Antimason lik: - Ma bre to je sve njihova zavera, od toga su profitirali i Kozomora i Vutropirić, a ovde se pljuju, ma znam ja vas, pljujete se, a odmah posle emisije odete u kafanu da se obločete đuture.
4) Postavljač konkretnih pitanja: - Gospodine Tadiću, šahta u mojoj ulici nema poklopac, ministar Dulić je obećao brzo rešenje još marta meseca. Od tad su u kanalizaciju upali moj brat Bora, lokalna kurva Redževana i sam ministar Dulić. Kad će to biti rešeno?
5) Beznadežni: - Moja ćerka je završila fakultet pre deset godina, ja sam zvala i Snupija i Ajvi Tizdejl...(i tako pola sata, jer je glupo voditelju da prekida ovakve mučenike)...
6) Zajebanti: - Predsednik Tadić je ipak popušio jednu ekološku.
7) Izgubljeni (lek za njih Srećko Mitrović Srele, vatrogasac): - Alo, Mićo je l' moja mistrija kod tebe...
8) "Pozdravi je, pozdravi" likovi: - Želim da pozdravim najkorektniju voditeljku, sve u studiju, živeli nam sto godina, i naravno draga Zorice (ovo voditeljki ili gostu, ili bilo kome) da ti prenesem, posrao vam se neko ispred vrata, baš na Welcome.
Kad ubijaš i istrebljuješ tigraste, a ove naše komarce puštaš da se slobodno hrane tvojom krvlju.
- Komarac! - Gde? - Eto ti ga na leđima? - Je l' tigrasti? Ubij ga! - Nije, ovaj je naš. - Aaa... Ako je naš, neka ga onda, neka doji. - Pravi si patriota, Mile - Služim otadžbini, Đuro
