Reč koja je na izumrlom staroljudskom jeziku značila ljubav, u doba pre Boga, pre nego što su nas prevarili zakonom, dušom i krivicom.
Sećaš li se kako sam te držao za ruku
(tanku i bespomoćnu, pokušavala si da govoriš njome jer usta su ti bila zatvorena, dok sam u tebi orao kao zemaljski anđeo oštrim plugom.)
Sećam se kako si me držao za ruku
(bespomoćnu kao pticu bez krila, i usta zatvorena dok tvoje ralo iznutra brazdalo je kroz mokru zemlju, i sadio si u meni vinograde.)
Hoćemo li poći
(na počinak, jer naši jezici su izmešani i naša zemlja udavljena i naši gradovi spaljeni vatrom iz neba, i ljubav nam je zabranjena.)
Da, poći ćemo
(u počinak bez duše, da noćujemo, jedna kraj druge noć pored noći, a sada zagrli me poslednji put, poslednji na svetu Čoveče.)
