Narod kojeg beli svet smatra za varvare, teroriste, ubice, manijake, lopove itd. Nije ni čudo, jer kad u avgustu po srpskim podrumima i kućama u inostranstvu zamiriše prošlogodišnji kupus, samo takav zaključak može i da se izvede.
Negde u Zapadnoj Evropi:
- Policija stanica, izvolite. - Dođite odmah u zgradu u Berger Strasse 47. Nešto u zajedničkom podrumu smrdi. Mislim da je leš. Mora da je bilo neko ubistvo. Znate, mi delimo ovu zgradu sa nekim Zerbišen volks. Pale se rotaciona svetla. Ekipa užurbano i u punoj opremi ide na uviđaj. Prilaze vratima podruma. Stavljaju zaštitne maske i rukavice. A u podrumu - bure sa prošlogodišnjim kiselim kupusom još uvek neprosuto jer Srbi nisu mogli da se dogovore ko će i gde da prospe sadržaj iste.
Narod koji je najsposobniji da nađe razlog da se napravi žurka.
Nova godina > Repriza Nove godine. Srpska Nova godina > Repriza srpske Nove godine Božić Slava Dan 1 > Slava Dan 2 > Slava Dan 3 > Repriza slave Proslava prve "Odabrane" definicije Rođendan > Repriza rođendana Sestrin rođendan Bratovljev rođendan Babin rođendan Babin odlazak u penziju Babina sahrana > Repriza babine sahrane
Najmisterioznija nacija u Evropi. Govore slovenackim jezikom, ali su u stanju da razumeju sve druge jezike, bez ucenja ili prethodne pripreme. Da stvar bude cudnija, nijedan drugi narod nije u stanju da razume njih, pod uslovom da nisu ucili slovenacki jezik prethodno. Spekulise se da je cuvena ribica koja se gura u uho i omogucava vam da razumete sve jezike u galaksiji, po Adamsovom "Vodicu", zapravo uzgajana u Sloveniji.
-Kak gre? -Izvini? -Rekel sem, se počutiš dobro? -S kim se bre tučem? -Neee, mislim, se počutiš zdaj? -A?! -Sprašujem o zdravstvenih tvoj? -More, kad te isprašim ja...
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije. Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji. I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!" Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!" Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa. I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema. I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Okoreli metalac:"ma pusti sada akorde,vjezbaj brzo prelazenje iz hromatske skale na sweep uz bendanje izmedju svakog prelaza i pokusaj uraditi taping nakon svakog drugog ponavljanja...tako da kasnije mozes svirati Slajera"
Knjiga koju ponese student ETF-a kada ide negde sa devojkom, da ima zanimaciju dok se ona sprema za izlazak. Ukoliko je njegova devojka takođe sa ETF-a, čim vidi zbirku, jasno je da nema ništa od izlaska i oni sedaju da rešavaju integrale.
Izjava astronoma koji se previše druži sa Vukom Jeremićem.
-Mi NIKADA nećemo priznati unilateralno proglašenje Plutona kao planete. Pluton je planetoid, postoje jasni kriterijumi, i kao takav je deo Sunčevog sistema.
